Režim predvođen Aleksandrom Vučićem stavio je veliki ulog na građenje odnosa sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa od njegovog povratka u Belu kuću, ali očekivanja da će Tramp videti Srbiju kao glavnog saveznika na Zapadnom Balkanu nisu se obistinila.
Kako ocenjuju sagovornici Savremene politike, postoji više razloga zbog koji su “pali u vodu” pokušaji približavanja Beograda Vašingtonu, uključujući Trampovu političku nepredvidivost i nedoslednost, “diplomatski fijasko” Vučića prilikom posete Floridi u maju ove godine, kao i “slučaj Generalštab”, od čega je trebalo da najviše profitira Trampov zet Džared Kušner.
Istovremeno, napominje se da su američke carinske stope za Srbiju od čak 35 odsto, sankcije NIS-u, kao i činjenica da je povučen predlog o imenovanju novog ambasadora SAD u Beogradu, u potpunosti razotkrili Vučićev neuspeh da osnaži ekonomske i političke veze sa Trampom.
“Pojedini Srbi želeli da veruju da je Tramp na njihovoj strani”
Tokom čitave 2024. najavljivano je pokretanje strateškog dijaloga Srbije i SAD u nekoliko oblasti, sa posebnim fokusom na energetiku, ekonomiju, odbranu i bezbednost. Taj dijalog započet je u januaru 2025, deset dana pre stupanja Trampa na predsedničku dužnost, tokom posete zamenika državnog sekretara u Bajdenovoj administraciji Ričarda Verme Beogradu.
Vučić nije krio da dosta očekuje od nove administracije u Vašingtonu, i ulagao je, kroz formalne i neformalne veze, u odnose sa ljudima bliskim Trampu, poput Ričarda Grenela, Donalda Trampa Juniora, Džareda Kušnera, Rudija Đulijanija, Roda Blagojevića…
Takođe, zaključivani su politički i bezbednosni aranžmani sa Izraelom, kao karta približavanja Vašingtonu, a Vučić je pokušavao da ostvari uticaj u konzervativnim krugovima u SAD i među MAGA influenserima.
Ipak, u januaru 2025. Sekretarijat za finansije SAD najavio je stupanje na snagu sankcija NIS do 27. februara, uz zahtev za potpunim izlaskom Rusije iz vlasništva. Pregovorima se od tada do septembra odlagala primena sankcija, svaki put za mesec ili dva.
Krajem marta Mark Brnović, Amerikanac srpskog porekla, kandidovan je za ambasadora SAD u Beogradu, ali je ta kandidatura povučena u oktobru, bez javnog obrazloženja razloga, uz različite spekulacije. Trampova administracija u regionu za sada nigde nije imenovala nove ambasadore, a ovo će biti najduži period od 2000. da SAD nemaju ambasadora u Srbiji. Sa druge strane, Dragan Šutanovac je u julu stupio na dužnost novog ambasadora Srbije u Vašingtonu.
Početkom aprila, Tramp je objavio uvođenje novih carina prema gotovo svim zemljama sveta. Srbija bi bila pogođena sa carinama od 37%, prema „famoznoj“ i kontroverznoj računici američke strane, koja ostvaruje ukupni veliki suficit u trgovinskim odnosima sa Srbijom. Kao rezultat reakcija na tržištu i političkih pritisaka, Tramp je inicijalno suspendovao na 90 dana uvođenje carina.
Ocenjujući poteze administracije SAD prema Srbiji, Kameron Manter, bivši američki ambasador u Beogradu i penzionisani diplomata, navodi za Savremenu politiku da su “zaista postojala nerealna očekivanja u Beogradu u vezi sa time šta će značiti povratak Donalda Trampa”.
“Čini mi se da su pojedini Srbi želeli da veruju da je Tramp na njihovoj strani. A, kao što Srbija, i svi drugi, neprestano otkrivaju, Tramp je na Trampovoj strani. U pojedinim slučajevima, to je u skladu sa interesima drugih država, a u drugim se kosi sa interesima drugih. Ali, verujem da nije mudro očekivati dosledan, predvidiv pristup od aktuelne administracije, koji bi bio drugačiji od načela ‘Amerika na prvom mestu’, kako je to definisao predsednik”, konstatuje Manter.
U sličnom tonu, Branka Latinović, bivša ambasadorka i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, ističe za Savremenu politiku da je evidentno da su “vlasti u Beogradu sa entuzijazmom i velikim nadama dočekale izbor Trampa na predsednicku funkciju.
“U nadi da će se otvoriti nova stranica u srpsko-američkim odnosima, imali smo ‘slučaj Generalštab“ i ulazak Trampovog zeta sa poslovnim projektima u Srbiji. Čini se, da je u početku mandata, i sa američke strane postojao interes za unapređenje odnosa sa Srbijim, te je već u martu imenovan kandidat za američkog ambasadora u Srbiji, a uz to i srpskih korena”, precizira Latinović.
Kada je reč o “slučaju Generalštab”, Trampov zet izjavio je u septembru za Forbs da je “uveren će se projekat ostvariti”.
“Mogao bi da postoji prelepi hotel koji stvara radna mesta i plaća poreze, umesto bombardovane zgrade koja je ruglo“, tvrdi Kušner, iako je taj projekat naišao na pravne prepreke u maju 2025.
Branka Latinović ukazuje i da je Beograd računao da će doći do brzog obnavljanja američko-ruskih odnosa, da je postizanje primirja između Ukrajine i Rusije izvesno i da će Tramp uspeti da da okonča taj rat.
“Verovao je da će, pri takvom odnosu snaga, njegov položaj u regionu očacati. Pri tome je zanemario svoje obaveze prema EU u vezi ispunjenja obaveza kako bi konačno otvorio Klaster 3. To se nije desilo, postojala je pogrešna, nerealna procena i Srbija se našla u lošijem položaju nego na početku godine”, objašnjava Latinović.
Prema mišljenju Vuka Vuksanovića, višeg istraživača u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, “očekivanje da će Trampova administracija u potpunosti da promeni balkansku politiku bilo je nerealno”.
“Međutim, apsolutno je postojala opcija da Srbija moze da osigura bolju nagodbu o problemu severa Kosova, ekonomskom položaju kosovskih Srba i zaštiti kulturnih spomenika, uz pretpostavku da Beograd sprovodi politički koherentnu strategiju prema novoj administraciji. Ipak, Trampova pobeda se poklapa sa padom novosadske nadstrešnice i sa protestima koji su ogolili dekadenciju i korupciju sistema u Srbiji”, napominje Vuksanović.
Vuksanović dodaje da takve okolnosti “onemogućavaju režim da sprovodi koherentnu spoljnu politiku, ali isto tako stvaraju opasnost da sve što vladajuča koalicija radi prema Vašingtonu, poput prodaje zgrade Generalštaba Džaredu Kušneru, će se koristiti ne kao spoljnopolitički kapital zemlje, vec u službi opstanka režima. On ističe da je “to bio rizik i pre protesta ali sada je mnogo akutnije.
Vučićev “diplomatski fijasko” na Floridi
Početkom maja dogodio se neuspeli Vučićev pokušaj da se na Floridi susretne sa Trampom. Detalji ovog slučaja i dalje su obavijeni velom tajni. U nedavnom tekstu za Nedeljnik, Željko Pantelić piše da je Vučić evropskim diplomatama preneo očekivanje pre puta na Floridu da bi mogao da deluje kao neka vrsta posrednika u razgovorima Trampa i Putina.
Pojedine spekulacije o poseti sugerišu diplomatski fijasko. Navodno je i ministar Siniša Mali otkazao unapred dogovoren sastanak sa američkim ministrom finansija Skotom Besentom.
U osvrtu na “slučaj Florida”, Branka Latinović navodi za naš portal da je do tada “sve izgledalo obećavajuće” kada je reč o srpsko-američkim odnosima.
“Sporno putovanje na Floridu od početka nije bilo dobro pripremljeno. Iako je u Beogradu pompezno najavljivan susret Vučića i Trampa, i to dva, a možda i nekoliko puta, do toga nije došlo, već je Vučić prekinuo posetu i vratio se u Beograd. Šta je bio stvarni razlog prevremenog povratka, do danas, nismo saznali, osim šturog objašnjenja o zdravstenom stanju kao razlogu povratka”, kaže Latinović.
Sankcije NIS-u kao novi socio-ekonomski šok za Srbiju
Šestog avgusta, ministar spoljnih poslova Marko Đurić sreo u Vašingtonu sa Markom Rubiom, američkim državnim sekretarom. Ovo je bila prva zvanična poseta šefa srpske diplomatije Vašingtonu nakon 17 godina i tokom nje je najavljeno održavanje strateškog dijaloga kasnije ove godine.
Sedmog avgusta “saga” o Trampovim carinama dobila je epilog. Tada su stupile na snagu nove mere za više od 90 država, uključujući carinske stope od 35 odsto na Srbiju, među najvišima i o odnosu na region.
U septembru, tokom Generalne skupštine UN, Vučić se u Njujorku susreo sa Markom Rubiom na poziv američkog državnog sekretara, gde se ponovo razgovaralo o strateškom dijalogu. Međutim, najavljeni sastanak Vučića sa sekretarom finansija Besentom oko pitanja carina prema Srbiji nije održan, budući da ga je Besent otkazao.
Takođe, Vučić nije prisustvovao (iz javnosti još uvek nepoznatih razloga) ni tradicionalnom prijemu koji američki predsednik organizuje na marginama godišnjeg zasedanja GS UN.
Štaviše, Odluka o uvođenju sankcija NIS-u stupila je na snagu 9. oktobra, što je dodatno zakomplikovalo srpsko-američke odnose.
Prema mišljenju Vuka Vuksanovića, za odnos sa Trampovom admnistracijom limitirajuci faktor jeste činjenica da je Marko Đurić, kao bivši ambasador u SAD koji je trebalo da bude nosilac politike prema Vašingtonu, skrajnut, “a slično važi za Ričarda Grenela, koji postaje relevantan tek u slucaju potencijalne krize na Kosovu ali koji je do tada neaktivan”.
“Do sada je SNS vlada pokušavala da pristupi administraciji preko Marka Rubija i isporuke municije Izraelu. Kao što primer sankcija NIS-u pokazuje, učinak sa novom administracijom je mešovit. Režimu odgovara što američka administracija ne komentariše proteste i spominju se novi potencijalni sporazumi o trgovini ali sankcije NIS-u imaju potencijal da izazovu socio-ekonomski šok koji dodatno slabi režim sa protestima”, naglašava Vuksanović.
Naš sagovornik napominje da ostaje pitanje da li je odluka o sankcijama NIS-u “produkt birokratske odluke, gde se zaključilo da su su sankcije Bajdenove administracije predugo odlagale, deo Trampovog napora da potisne rusko energetsko prisustvo u Evropi, ili deo šireg paketa da se ide protiv kupaca ruske nafte, uključujuci i zemlje poput Turske i Indije, što je opasno geopolitički i po svetsku ekonomiju”.
Govoreći na istu temu, Branka Latinović konstatuje da je očigledno da Srbija bila “nepripremljena i nedovoljno odlučna da se nosi sa tako složenim problem kao što je uvođenje sankcija NIS-u, a snašli su je i unutrašnji problemi sa protestima, čime je dodatno pogoršala svoju međunarodnu poziciju”.
Latinović takođe ocenjuje da su objave o rezultatima razgovora Vučića i Rubija iz septembra “opet bile šture, više tehničkog nego diplomatskog sadržaja”.
Mogu li se američko-srpski odnosi “revitalizovati”?
Sumirajući odnose Beograda i Vašingtona od Trampovog povratka u Belu kuću do danas, Branka Latinović navodi da se čini da je “jedina svetla tačka bilo imenovanje Dragana Šutanovca za ambasadora u Vašingtonu”.
“Ako imamo u vidu da SAD nemaju ambasadora u Beogradu i da ga neće biti za duže vreme, što govori o snižavanju odnosa sa američke strane, onda se ne može očekivati da ti odnosi budu revitalizovani i da se krene dalje ka sustinškom, kvalitetnom unapređenju odnosa, koje tako dugo očekujemo”, smatra Latinović.
Naša sagovornica napominje da, imajući u vidi aktuelnu situaciju sa SAD, kao i “zaostanak na evropskom putu” i neizvesnost gasnog aranžmana sa Rusijom, Srbiji “ jedino preostaje da zasuče rukave i krene sa promtnim ispunjenjem obaveza iz Reformske agende, ako hoće da dobije obećanih 1,5 milijarde evra”.
U sličnom tonu, Vuk Vuksanović poručuje da čak i kada bi vladajuća garniture “u malo verovatnom scenariju ispregovarala nešto (sa SAD), sto bi išlo u prilog Srbiji, režim je toliko kompromitovan i toliko je polarizovao društvo da bi svaki dogovor koji oni ispregovaraju bio dočekan na nož od značajnog dela javnosti”.
Pisanju ove analize doprineo je Igor Mirosavljević.
