Srbija se suočava sa krupnim izazovima u održavanju ekonomske stabilnosti i jasno je da neće biti ostvarene projektovane stope raste, uprkos ranijim optimističnim izjavama predstavnika vlasti, konstatuju sagovornici Savremene politike.
Kako naglašavaju analitičari, režim, oličen u Aleksandru Vučiću, prikazuje životni standard građana Srbije znatno boljim nego što je u stvarnosti, a nedavno uvedene ekonomske mere i olakšice, uključujući ograničenje trgovačkih marži, ne predstavljaju trajnije rešenje nagomilanih problema.
Istovremeno, napominje se da sveprisutna korupcija, koja je predstavljala okidač za masovne proteste i blokade širom Srbije, ima razoran uticaj i na privredu.
Veliki udar na ekonomiju u narednim mesecima svakako će predstavljati i sankcije koje su SAD 9. oktobra uvele Naftnoj-industriji Srbije (NIS), imajući u vidu podatak da je NIS samo tokom 2024. “napunio” budžet države sa više od dve milijarde evra.
Podsetimo, Vučić je početkom 2025. tvrdio da će privreda Srbije biti među tri najbrže rastuće u Evropi, a kasnije je počeo da krivi “blokadere” za usporavanje rasta.
“Upropastili su nas blokaderi. Svi ovi politički faktori, blokaderi, su nas uništili. Ali ne mogu oni da nas unište do kraja, već su nam smanjili stopu razvoja i stopu rasta”, izjavio je on za TV Pink.
Svetska banka: Privreda izgubila zamajac
Prema najnovijim projekcijama Svetske banke, privredni rast Srbije biće u 2025. usporen i iznosiće 2,8 odsto, umesto ranije prognoziranih 3,5 odsto.
Kako je 7. oktobra preneo portal N1, Svetska banka ocenjuje da je nakon dobrih rezultata u prethodnoj godini, privreda izgubila zamajac zbog nižeg nivoa privatnih ulaganja i neto priliva stranih direktnih investicija u uslovima globalne neizvesnosti.
„Rast se usporio na procenjenih dva odsto u prvoj polovini 2025. zbog naglog pada građevinske aktivnosti i slabijeg rezultata poljoprivrede, na koji su uticali negativni klimatski šokovi“, istaknuto je u izveštaju Svetske banke.
Kako se precizira, u prvoj polovini 2025, učešće fiskalnog deficita u godišnjem BDP-u ostalo je na veoma niskom nivou (od 0,2 odsto), a javni dug nastavio je da pada, dostigavši 45 odsto BDP-a.
Takođe, deficit tekućeg računa povećan je za 82 odsto (na 2,3 odsto BDP-a), pošto je uvoz i robe i usluga rastao brže od izvoza, kao i zbog nižeg neto priliva doznaka.
Vučić: Sankcije NIS-u pogodiće svakog građanina naše zemlje
U prvom obraćanju javnosti nakon što je stupio na snagu američki embargo NIS-u, Aleksandar Vučić je 9. oktobra poručio da su sankcije toj kompaniji “višestruko loša vest za Srbiju”, kao i da će “pogoditi svakog građanina naše zemlje”.
“To su izuzetno teške posledice za celu našu zemlju, u političkom, ekonomskom, socijalnom, svakom drugom smislu…. Zato moramo da budemo ujedinjeni, da pronalazimo najbolje moguće rešenje”, rekao je on.
Podsetimo, NIS je na listu sankcija SAD stavljen zbog takozvanog „sekundarnog rizika“, odnosno većinskog ruskog vlasništva. Američki embargo usmeren je, pre svega, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija.
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF), preko koje je NIS uvozio naftu, saopštila je da prekida dotok “crnog zlata” NIS-u zbog američkih sankcija.
Vučić je istakao da država nastavlja razgovore sa Amerikom i Rusijom, da bi se pronašlo rešenje “kako i gde će Srbija moći da uvozi naftu, kako bi rafinerija nastavila sa radom”. On takođe tvrdi da rafinerija u Pančevu bez dotoka nafte može da radi do 1. novembra.
Bez suštinskih privrednih reformi u proteklih 12 godina, rast zarada ne prati troškove života
Govoreći o najvećim problemima u ekonomiji države, kratkoročno i dugoročno gledano, Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, navodi za naš portal da “privreda za poslednjih 12 godina suštinski nije reformisana, nije dovoljno podignuta njena konkurentnost i nije dovedena u stanje spoljne ekonomske ravnoteže”.
“Istovremeno je javni dug porastao sa 14,5 milijardi evra 2012 godine, na bezmalo 40 milijardi evra 2025. Mnogo je vremena potrošeno uzalud, premalo je učinjeno ozdravljenju privrede, a previše su širene neistine o privrednim uspesima u formi jeftine političke propagande. Ogromna sredstva su potrošena, i troše se i dalje na neproduktivne projekte uz, po oceni inostranih posmatrača, ogromnu eroziju institucija sistema i nezabeležen prirast korupcije”, ocenjuje Šoškić.
Slične stavove zastupa i Dragana Đurica, ekonomistkinja i generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, koja za Savremenu politiku konstatuje da su u ovom momentu ekonomski problemi Srbije “istovremeno akutni i hronični”.
“Kratkoročno gledano, Srbija ulazi u period u kome će glavni izazovi biti očuvati kupovnu moć građana a da se održi fiskalna stabilnost. Iako je zvanična inflacija usporila i formalno spuštena ispod 5% i najavljuju se mere olakšanja troškova i povećanja zarada, cene osnovnih namirnica, stanovanja i energenata i dalje su visoke, a realni rast zarada i dalje ne prati troškove života i veliki broj domaćinstava i dalje funkcioniše na ivici održivosti”, konstatuje Đurica.
Prema Đuricinom mišljenju, navedeni problem može srednjoročno da postane još dublji “jer Srbija i dalje ima slab rast produktivnosti i nisku inovativnost i dodatu vrednost u svojoj proizvodnji”.
“Naša privreda se i dalje oslanja na strane investicije, ali struktura investicija gde dominiraju građevinski sektor i ulaganje u nekretnine je takva da ne donose porast industrijske proizvodnje, stabilnih radnih mesta, inovacija i konkurentskih proizvoda. Kada se tome doda odlazak mladih, demografski pad i starenje stanovništva, postaje jasno da će Srbija uskoro imati problem da obezbedi sopstveni rast i konkurentnost”, poručuje naša sagovornica.
Ivan Vujačić, ekonomista, bivši ambasador u SAD i profesor na Univerzitetu u Beogradu, takođe ukazuje da “ekonomski problemi postoje, i ima dva razloga zašto postoje”.
“Na kratak rok suštinski problemi su nastali zato što Evropa usporava i ako dođe do problema u nemačkoj auto-industriji, to se prenosi i na nas. Naši glavni trgovinski partneri imesto u lancima snabdevanja jesu zemlje Evropske unije. Kada stagnira evropska ekonomija onda se to reflektuje i na nas”, naveo je Vujačić u intervjuu za Savremenu politiku.
On napominje da je “s druge strane, inflacija već uveliko naš problem, nije uvezen više”.
“Jedan deo je svojevremeno bio uvezen. Ali mislim da će zbog toga doći do usporavanja stranih investicija, a to će se nadoknađivati kreditima za Ekspo, dok je ove vlasti. Tako da ne očekujem suštinski neko dramatično pogoršanja na kratak rok, narednih godinu dana. Sem u slučaju neke svetske krize. Ali na duži rok mislim da ovaj model građenja infrastrukture iscrpljuje sebe i jednostavno mislim da ćemo se suočiti sa velikim problemima za koju godinu”, zaključuje Ivan Vujačić.
Korupcija je “otrov” i za privredu, vlast ulepšava sliku životnog standarda građana
Upitana da li vlast ima razloga da više strahuje od nezadovoljstva građana životnim standardom nego problemima u vezi sa korupcijom i politikom, koji su predstavljali okidač za aktuelne proteste i blokade, Dragana Đurica kaže da su “pitanja nezadovoljstva građana životnim standardom i problema korupcije i institucija su dve strane iste medalje”.
“Nezadovoljstvo životnim standardom je brže i vidljivije, dok korupcija koja rastura institucije je dublji otrov za privredu i radi ‘iznutra’. I ova dva problema hrane jedan drugog i uništavaju poverenje građana, što može dovesti do toga da ni najavljena povećanja plata više neće značiti mnogo”, precizira ona.
Đurica napominje da “korupcija na kraju košta više od same inflacije, a vlast trenutno deluje kao da se više plaši kratkoročnog nezadovoljstva građana zbog cene hleba, nego dugoročnog nezadovoljstva zbog urušenog sistema”, precizira ona.
“Korupcija, klijentelizam i nejednaka pravna zaštita ne samo da demorališu građane, već direktno smanjujuju atraktivnost zemlje za poslovanje i za ozbiljne investitore. Ne mogu se graditi stabilni temelji na netransparentnim investicionim podsticajima i privilegijama za politički bliske firme i ne može se napraviti skok iz statusa jeftinih uslova za poslovanje u status inovativne ekonomije dok Srbija ne ojača vladavinu prava i ne garantuje predvidivost propisa i jednak tretman za sve”, poručuje Dragana Đurica.
Dejan Šoškić konstatuje da “ogromna korupcija, uz represiju nad građanima čini suštinu nezadovoljstva našeg stanovništva i njihovog socijalnog bunta”.
“Životni standard realno nije nužno opao, ali je daleko niži u odnosu na sliku koju vlast pokušava da prikaže. Ljudi su shvatili da sa nominalno višim dohocima u evrima ne mogu da kupe više u uslovima stalnog rasta cena”, objašnjava Šoškić.
On ističe da stalni rast plata bez rasta produktivnosti, uz veštačko održavanje stabilnog kursa dinara, “izaziva kontinuirani pad konkurentnosti domaće privrede koji se manifestuje u održavanju i rastu deficita tekućeg računa platnog bilansa”.
“Taj deficit se pokriva novim zaduživanjem i prodajom domaćih resursa stranim kupcima, ali takva ‘politika’ ima svoja realna ograničenja sa vrlo štetnim posledicama“, smatra Šoškić.
Nove ekonomske mere mogu da donesu trenutno olakšanje građanima, ali nisu trajnije rešenje
Aleksandar Vučić je u avgustu i septembru predstavio paket novih ekonomskih mera usmerenih na poboljšanje životnog standarda građana i smanjenje inflatornih pritisaka, koje, između ostalog, obuhvataju ograničavanje trgovačkih marži, smanjenje kamatnih stopa na kredite, izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, popuste na cenu električne energije i nižu cenu ogrevnog drveta. Predviđeno je da ove mere traju najmanje šest meseci.
Istovremeno, Vučić je najavio povećanje penzija, minimalne zarade, kao i plata u zdravstvu i prosveti.
Prema mišljenju Dejana Šoškića, ove mere su “više jeftini politički marketing nego neke ozbiljne ekonomske mere”.
U sličnom tonu, Dragana Đurica ocenjuje da “najavljene mere mogu biti trenutno olakšanje građanima u nekim oblastima, ali ne rešavaju duboke strukturne slabosti“.
Ona napominje da su nam „potrebne politike koje ne kupuju vreme, već koje stvaraju poverenje”, odnosno da bi “istinska reforma počela tek kada bi se politika odrekla navike da ekonomiju tretira kao predizbornu kampanju“.
Naša sagovornica ističe da, između ostalog, povećanja penzija i plata mogu, samo trenutno, ublažiti socijalni pritisak, “ali ukoliko nisu praćena rastom produktivnosti koje bi omogućilo da zarade prate realne troškove života, podgrevaće inflaciju i stvaraće nove budžetske rupe”.
Takođe, Đurica ocenjuje da je “ograničenje marži ad-hoc rešenje i može kratkoročno smanjiti cene dela potrošačke korpe, ali ima svoje rizike jer dugoročno može stvoriti tržišnu distorziju“.
„Administrativne ‘kape’ mogu dovesti do nestašica – povlačenja proizvoda od strane proizvođača, ‘skrivenih’ poskupljenja kroz kvalitet, pomeranja marži niz lanac i smanjenja konkurencije”, zaključuje Đurica.
