BEOGRAD – Povodom 25. godišnjice petooktobarskih promena u Srbiji, akteri i svedoci dana kada je konačno srušen režim Slobodana Miloševića u izjavama medijima naveli su razloge zbog kojih su propuštene šanse da ova država postane istinski demokratska, te uporedili tadašnje stanje sa aktuelnim protestima i studentskim blokadama.
Žarko Korać: Građani ponovo izabrali poražene političare
Prema mišljenju Žarka Koraća, psihologa i političara: “Srbija nije imala uslove da nakon pada vlasti Slobodana Miloševića zabranjuje stranke ili hapsi njihove predstavnike, a deo odgovornosti za izostanak radikalnijih promena sistema snose i građani koji su ubrzo ponovo izabrali političare koji su nakon 5. oktobra 2000. poraženi”.
Korać je za Novu S ocenio da su “možda petooktobarci bili loši, ali to ne znači da je trebalo ponovo izabrati ove ljude”.
Vesna Pešić: Srbija se neprekidno vraća pred tarabu autoritarne vlasti
Politička aktivistkinja Vesna Pešić konstatovala je u intervjuu za list Danas da je “teško jednoznačno odrediti karakter 5. oktobra – bio je, istovremeno, revolucija, sporazum opozicije i vlasti i smena garniture”.
“Ubrzo se pretvorio u politički rat: jedna strana branila je kontinuitet i ‘poseban put Srbije’, dok je druga zagovarala evropske integracije”, smatra ona.
Pešić je takođe konstatovala da “nema pravog poređenja sa današnjim vremenom, kao da stalno gledamo isti film”.
“Srbija se neprekidno vraća pred istu tarabu autoritarne vlasti, i uvek se kreće iz početka. Razlog tome je što Srbija nikada nije uspela da se oslobodi nacionalizma”, kazala je Vesna Pešić.
Rodoljub Šabić: Suštinska promena nije došla jer je narod bio podeljen
Govoreći na istu temu, advokat Rodoljub Šabić naveo je da je država nakon petooktobarskih promena bila u očajnom stanju, ali nije bilo uslova za drastične političke promene.
“Suštinska promena nije došla jer je narod, tada kao i sada, bio podeljen. Građani su reagovali impulsivno, a srušili su vlast kad je ona pokušala da pokrade izbornu volju. Uslovi za reforme su bili nemogući, jer je Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice nepunih godinu dana istupila iz Demokratske opozicije Srbije (DOS), a DOS za godinu ni formalno više nije postojao”, rekao je Šabić za Novu S.
Zdravko Ponoš: U oči upada nezavršen posao
Predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš ocenio je da da četvrt veka otkako su građani raskrstili sa režimom Slobodana Miloševića, “u oči upada nezavršeni posao.
“Ovako je situacija kao sepsa koja se otme kontroli… Simbolički, 6. oktobar da se desio, danas nam se zlo ne bi ponavljalo u ovom obliku. Ovog puta taj posao mora da se uradi kako valja, da se zmiji stane na glavu i nikada više ne dozvoli da se nešto slično ponovi”, kazao je Ponoš za portal Simptom.
Srđan Milivojević: Danas se vlast ruga Petom oktobru
Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, nazvao je 5. oktobar “najznačajnijim datumom u novoj političkoj istoriji Srbije”.
“Danas, 25 godina posle tog događaja, ponovo imamo Skupštinu kao simbol jedne bahate i osione vlasti…Danas imamo jedno ruganje slobodarskoj tradiciji građana Srbije, Petom oktobru, demokratiji i slobodi, na mestu gde se desila mirna revolucija”, ocenio je Milivojević za N1.
Prema njegovom mišljenju, “nikad nismo bili bliži Šestom oktobru nego sad”.
Milan St. Protić: Rascep nas je koštao uspeha
Istoričar Milan St. Protić ocenio je da bi se “postpetooktobarsko razdoblje najtačnije moglo opisati kao nestabilno, turbulentno, kontroverzno”.
“Pre svega stoga što su se petooktobarci namah podelili na ‘jakobince’ i ‘žironciste’, jezikom Francuske revolucije. Na one što su hteli radikalan preobražaj političkog sistema i one koji su tražili kompromis s polugama vlasti iz Miloševićevog perioda. Taj nas je rascep koštao uspeha. Razdvojeni i razjedinjeni, nismo bili kadri ni za jednu od dve opcije. Uzajamno smo se sputavali i blokirali. Optuživali i zamrzeli”, napisao je St. Protić u kolumni objavljenoj u Danasu.
