BEOGRAD – Petom oktobru može se suditi iz različitih uglova, ali to ostaje jedan od najznačajnijih datuma u savremenoj srpskoj politici iz kog mogu da se izvuku lekcije za obnavljanje demokratije u Srbiji, zaključeno je na panel diskusiji „25 godina od 5. oktobra: Lekcije za budućnost demokratije“, održane danas u Dorćoj placu, u organizaciji portala Savremena politika.
Panel diskusijom obeležen je zvanični početak rada portala Savremena politika. Kako je izjavio glavni i odgovorni urednik portala Nikola Burazer, Savremena politika je nastavak rada portala European Western Balkans – Srbija koji je prethodnih 11 godina izveštavao o procesu pristupanja Srbije EU.
Bivši predsednik Republike Srbije Boris Tadić ocenio je da Srbija živi jednu specifičnu istoriju u kojoj kao država uvek prekidamo trenutak kada društvo ide nekim uspnom.
„Srbija je svega nekoliko godina bila demokratija u 20. veku zato mislim da je najveće ostvarenje 5. oktobra to što smo ostvarili smenjivost vlasti. Jako je važno da vlast bude svesna da je smenjiva, jer je to čini kvalitetnijom. Nažalost, danas vlast ponovo deluje kao nesmenjiva i ponaša se kao da nikad neće biti smenjena“, rekao je Tadić.
On je ipak naglasio da srpsko društvo zahvaljujući petom oktobru ima akumulirano iskustvo kakve takve demokratije uspostavljene nakon 5. oktobra.
Na pitanje da li današnja vlast posmatra političke procese na isti način kao što je to radio režim Slobodana Miloševića, Tadić je ocenio da su se promenile metode i tehnike manipulacije, dodajući da je sve što vlast danas radi osveta za 5. oktobar.
„Taj dan je bio velika trauma posebno za Srpsku radikalnu stranku. Razgovarao sa i pre i posle sa njima. Zato mislim da je čitav ovaj poredak osveta, jer je to za njih bila velika trauma. Mi danas živimo njihovu osvetu za 5. oktobar“, rekao je Tadić.
Profesor Fakutleta političkih nauka, Dušan Spasojević, ocenio je da 5. oktobar nikada nije u našem kolektivnom sećanju i razumevanju dobio zasluženi mesto, jer je bio na meti kako onih koji su imali nerealna očekivanja, tako i onih koji su tog dana sa vlasti smenjeni.
„Tako je 5. oktobar ostao kao još jedan do simbola devedesetih koji je olako protraćen. Imate još uvek ljude kojima on jeste važna, ali to nije većina. Međutim, primetno je da su studenti postali jako zainteresovani za priče iz tog perioda, posebno u prvim nedeljama studentskih blokada. Važno je da oni koji su aktivni imaju tu refleksiju i da mogu da uče na greškama iz tog perioda“, rekao je Spasojević.
Spasojević je ocenio da postoje sličnosti između režima Slobodana Milošević i današnje vlasti, a da je najveća to što se danas takođe postavlja isto pitanje: kako će vlast da reaguje ako rezultat izbora ne bude povoljan po njih.
„Sličnost je to što imamo upitne rezultate izbora zbog dokazane krađe“, dodao je Spasojević.
On je ipak ocenio da postoje i velike razlike, jer je Srbija danas ipak drugačije društvo, koliko god da današnja vlast jeste perfidnija i manipulativnija.
„Nekada je bilo lakše motivisati ljude protiv režima koji svake demonstracije razbija policijom, nego onaj koji to nije radio trinaest godina. Predsednik Srbije odlučuje da radi stvari koje ranije nije želeo, voleo ili morao. Što više ulazimo u represivnu fazu, teže je da se vlast predstavi kao demokratska“, rekao je on.
Novinarka N1 Danica Vučenić ocenila je da se srpsko društvo jeste vratilo na neku početnu poziciju, iako postoje značajne razlike.
„Mi smo 5. oktobra živeli u zemlji sa kojom je raskinuo ceo svet. Mi u medijima smo delili istu sudbinu sa građanima. Mi smo iz zatvorene ludnice ušli u potpuno drugačije okolnosti i vrednosni sistem“, objasnila je Vučenić.
Prema njenim rečima, jedna od najvećih tekovina 5. oktobra bili su slobodni i fer izbori koje Srbija više nema.
„Zato mi se čini da smo se vratili na početnu poziciju“, rekla je Vučenić.
Ona je ocenila da o 5. oktobru ne treba govoriti iz perspektive propuštenih šansi, te da se narativi o 6. oktobru koji nikada nije osvanuo koriste kao opravdanje za neupeh.
„Treba da izađemo iz retoričkih pitanja i odgovora i napravimo iskorak šta nam je činiti da se vratimo bar na nivo demokratije koji smo uspeli da izborimo 5. oktobra“, rekla je Vučenić.
Na pitanje kako mladi danas gledaju na 5. oktobar, studentkinja Fakulteta političkih nauka Aleksandra Kuzmanović ocenila je da je to važan i značajan datum kao i resurs iz kojeg mogu da se izvuku pouke.
„Verujem da demokratija nije jedan datum i jedan događaj. To je proces osvešćivanja društva. Demokratska praksa mora da se razvija svakog dana, jer to nisu lideri. Sve je u građanima koji moraju da izlaze stalno na ulicu i da se bore, a ne samo kada na nas padaju bombe kao 1999. godine, ili nadstrešnice kao što je to slučaj dana“, rekla je Kuzmanović.
Na pitanje da li su medijski narativi i delegitimizacija 5. oktobra od strane vladajućeg režima oblikovali stavove mladih prema tom događaju, Kuzmanović je ocenila da su relativizacija i propaganda donkle uspeli.
„To se pre svega vidi kroz poteze studenata i strah od saradnje sa akterima, čak i civilnim društvom koji bi trebalo da bude prirodan saveznik. SNS je na vlasti od 2012. godine, današnji najstariji studenti imali su tada svega 10 godina. Odrastali smo u takvoj atmoferi i slušali narative provladinih medija koji su toliko zagadili javni diskurs“, rekla je Kuzmanović.
