BEOGRAD – Predstavnici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji učestvovali su na prvom sastanku Odbora za praćenje Instrumenta za reforme i rast, koji služi za praćenje sprovođenja Plana rasta EU u Srbiji. NEKU navodi u saopštenju da su njegovi članovi posebno ukazali na zabrinjavajuću praksu korišćenja Reformske agende kao osnove za izmene propisa koji suštinski udaljavaju Srbiju od članstva u EU.
Kako se objašnjava u saopštenju, ovo telo je uspostavljeno kao zajednički mehanizam Evropske unije i Vlade Republike Srbije. Republika Srbija kroz ovaj instrument može dobiti oko 1,6 milijardi evra u vidu grantova i povoljnih zajmova do kraja 2027. godine, ali isključivo na osnovu sprovedenih i dokazanih reformskih aktivnosti utvrđenih u Reformskoj agendi.
„Nakon višemesečnog dijaloga sa predstavnicima Evropske komisije oko uloge Nacionalnog konventa u ovom procesu – tokom kojih je prvobitno bilo predviđeno da Konvent ima samo status posmatrača bez prava glasa – NKEU je insistirao da uslovi učešća uključe transparentnost rada i informacija o kojima se raspravlja na Odboru, pravo glasa u donošenju odluka i mogućnost izdvojenog mišljenja u zapisnicima kada se stavovi civilnog društva razlikuju od pozicija EU i Vlade Srbije“, navodi se u saopštenju.
U tom cilju, Nacionalni konvent je uspostavio Međusektorsku radnu grupu koja će sistematski pratiti sprovođenje Reformske agende i vršiti društveni nadzor nad ovim procesom.
„Građani i građanke Srbije imaju pravo da znaju šta se proglašava reformama i pod kojim uslovima se evropski novac koristi“, navodi NKEU.
Nacionalni konvent ističe da je na prvom sastanku Odbora za praćenje razmatran je napredak u pet oblasti sadržanih u Reformskoj agendi: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora; zelena tranzicija; digitalna tranzicija; ljudski kapital; vladavina prava i osnovna prava.
„Predstavnici Nacionalnog konventa usmeno su komentarisali izveštaje iznete od strane predstavnika državnih organa, posebno ukazavši na zabrinjavajuću praksu korišćenja Reformske agende kao osnove za izmene propisa koji suštinski udaljavaju Srbiju od članstva u EU. Kao primer, naveli su tekuće izmene krivičnog zakonodavstva, koji su pored izmena zahtevanih Reformskom agendom uključile i brojne druge nove odredbe koje su organizacije civilnog društva ocenile kao značajno umanjenje ostvarenog nivoa ljudskih prava u Srbiji“, stoji u saopštenju.
Učešće Konventa u ovom mehanizmu, dodaje se, omogućiće da ocene reformi koje priprema Evropska komisija budu transparentne i dostupne javnosti.
„S obzirom na duboku institucionalnu i društvenu krizu u Srbiji, smatramo da je posebno važno da građani i građanke dobiju jasan i istinit uvid u uslove pod kojima se dodeljuju sredstva iz EU. U tom kontekstu, predstavnici Konventa su insistirali na transparentnosti rada Odbora, kao i na omogućavanju civilnom društvu da dostavi svoje komentare na sve izveštaje koje u procesu implementacije Reformske agende pripremaju državni organi, i to pre njihovog razmatranja od strane Evropske komisije“, zaključuje se.
