Predlog budžeta Evropske unije, za period od 2028. do 2034, potencijalno predstavlja dobru vest za države kandidate za članstvo, među kojima je i Srbija, budući da pokazuje da se ozbiljno razmatra prijem novih zemalja u EU, ocenjuju sagovornici EWB, komentarišući predloženi Višegodišnji finansijski okvir (VFO), koji je 16. jula javnosti predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Kako se napominje, predlog VFO-a, u vrednosti od dva biliona evra, od čega bi 200 milijardi trebalo da bude posvećeno instrumentu “Globalna Evropa” za finansiranje spoljnih obaveza Unije, uključujući podršku zemljama koje teže članstvu, podložan je promenama, ali je pozitivno što se finansiranje uslovljavljava unapređenjem vladavine prava.
Prema pravilima, da bi novi budžet EU bio usvojen, potrebno je da dobije podršku država članica Unije, a potom i saglasnost Evropskog parlamenta. Očekuje se da bi pregovori mogli da traju naredne dve godine.
Prilikom predstavljanja predloženog VFO-a, Ursula fon der Lajen je ocenila da će “naš novi dugoročni budžet pomoći u zaštiti evropskih građana, jačanju evropskog socijalnog modela i razvijanju naše evropske industrije”.
“U vreme geopolitičke nestabilnosti, budžet će omogućiti Evropi da sama oblikuje svoju sudbinu, u skladu sa svojom vizijom i idealima. Budžet koji podržava mir i prosperitet i promoviše naše vrednosti je najbolji alat koji možemo imati u ovim neizvesnim vremenima”, poručila je predsednica EK.
Ona je takođe ukazala da proširenje Unije predstavlja “ključni prioritet, ne samo politički cilj, već stratešku investiciju u stabilnost i prosperitet Evrope”.
“Stoga, otvaramo instrument Globalna Evropa državama kandidatima, ne samo kao tehničku pomoć već kao podršku reformama i investicijama”, poručila je Ursula fon der Lajen.
Predsednica Komisije je napomenula da će, pored toga, EU, izdvojiti 100 milijardi evra za Ukrajinu, uključujući podršku evropskom putu te države. Istovremeno, precizirala je da će budžet Unije biti revidiran, ukoliko neka od država kandidata postane članica EU u narednom periodu.
Marta Kos: Države kandidati će dobijati novac samo ukoliko ispune određene kriterijume
Dan kasnije, 17. jula, evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da predloženi budžet pokazuje da je proširenje “jasan politički i geostrateški prioritet EU”.
“Pristupni pregovori sa Crnom Gorom, Albanijom, Moldavijom i Ukrajinom nikada nisu brže napredovali, a mnoge od naših država kandidata imaju ambiciju da zaključe pregovore u narednim godinama. Mi im pomažemo koliko god možemo, a ovaj novi VFO to odslikava”, istakla je Kos.
Ona je naglasila da postojeći budžet EU predviđa 31 milijardu evra za države kandidate i istočne susede, dok “ovaj predlog VFO-a uključuje 42,6 milijardi evra, što je povećanje od 37 odsto”.
Kos je podsetila da će države kandidati dobijati sredstva na osnovu zasluga.
“Države će dobijati novac ukoliko ispune određene kriterijume, od kojih je većina sadržana u reformskim agendama”, naglasila je komesarka za proširenje EU.
Tonino Picula: Predlog nije dovoljno ambiciozan, ali je dobro što je u proširenju akcenat na vladavini prava
Komentarišući predloženi budžet Unije, uključujući obećanja o još većoj finansijskoj podršci kandidatima za članstvo, Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i poslanik grupe Socijalista i demokrata (S&D) u EP, konstatuje za European Western Balkans da je “reč o predlogu, daleko je to od konačnog dogovora, videli smo već i reakcije i kritike unutar Evropskog parlamenta”.
“Moja grupa S&D je oštro kritikovala predlog, smatrajući da nije dovoljno ambiciozan, pravedan i u interesu građana. Takođe, Komisija želi da jača svoje moći nauštrb Parlamenta, koji apsolutno mora da ima svoju ulogu parlamentarnog nadzora. Takvi predlozi Komisije su neprihvatljivi”, smatra Picula.
Sa druge strane, Picula ističe da “koliko je uspeo da vidi u predlogu, dobra je poruka što se u okviru predloga kroz instrument Globalna Evropa kada je o proširenju reč naglasak stavlja na vladavinu prava i uslovljenost”.
“Komisija i komesarka Kos smatraju da bi se na taj način osiguralo dovoljno novca za proces proširenja, te naglašavaju da je predlog VFO-a veći od dosadašnjeg, iako, naravno, moramo uzeti u obzir inflaciju i ostale aspekte. Smatram da je bitno da se u konačnom predlogu uvrsti i dovoljna podrška civilnom društvu i medijskoj slobodi, uz jamstva za pravednu isplatu sredstava vezanu uz vladavinu prava i demokratizaciju zemalja kandidatkinja”, zaključuje Tonino Picula.
Srđan Majstorović: Predloženi sedmogodišnji budžet odslikava značaj proširenja
Prema mišljenju Srđana Majstorovića, predsednika Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP), predlog novog sedmogodišnjeg budžeta “odslikava jasnu ambiciju i viziju EU u trenutku kada se suočava sa brojnim bezbednosnim, političkim, ekonomskim i društvenim izazovima”.
“Takođe, pokazuje realan napredak debate unutar Unije u vezi sa značajem politike proširenja jer se planira dodatno povećanje iznosa namenjenog za priprem kandidata. Time je EU oborila argument režima u Beogradu (i još nekih u regionu) da EU nije ozbiljna po pitanju prijema novih članica”, ocenjuje Majstorović za u tekstu za European Western Balkans.
Majstorović podseća da je objavljivanje predloga budžeta tek prvi korak u daljim pregovorima 27 članica, Evropske komisije i Evropskog parlamenta o konačnom izgledu budžeta za period 2028-2034, “i verovatno će biti korigovan”.
“Međutim, ono što je važno je da će EU ovim budžetom obezbediti sredstva za svoje izvesno proširenje. To bi trebalo da bude dodatni podsticaj svim vladama zemalja kandidata da se dodatno fokusiraju na pripreme za članstvo, da se posvete rešavanju regionalnih i bilateralnih pitanja, kako sa susedima, tako i sa članicama EU, jer vrata EU su otvorena. Ona neće ostati zauvek otvorena, jer istorijski vetrovi su snažni i neće čekati neodlučne ili nezainteresovane za pristupanje Uniji”, poručuje Majstorović.
