BEOGRAD – Migrantska kriza, koja je u Evropi kulminirala 2015. i 2016, i dalje traje, a da bi se uspešno izborili sa krupnim problemima, uključujući krijumčarenje ljudi, potrebna je još čvršća saradnja, ne samo između članica EU, već i između Unije i Zapadnog Balkana, poručili su učesnici skupa “Migrantska kriza: Evropske politike i Zapadni Balkan”. Ovaj skup održan je danas u organizaciji Centra za spoljnu politiku i nemačke Fondacije Hans Zajdel.
Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, istakla je u uvodnom obraćanju da je u proteklih deset godina čak 29 miliona ilegalnih ili legalnih migranata ušlo na tlo Evrope. Ona je podsetila da je Italija bila prva na udaru, te da je vrhunac migrantske krize zabeležen 2015, zbog rata u Siriji.
“Zapadni Balkan je tada postao tranzitna ruta ali nikad krajnja destinacija migranata, a Srbija je pokazala izuzetnu operabilnost da sa tim problemom izađe na kraj”, navela je Joksimović, naglašavajući da su u međuvremenu i Beograd i Srbija postali krajnja destinacija ekonomskih migranata.
Prema rečima Klausa Fizingera, regionalnog direktora Fondacije Hans Zajdel za jugositočnu Evropu, rat u Ukrajini učinio je da migranti utočište pronađu i u Srbiji.
“Migrantska kriza još nije gotova i u toku su napori da se izađe na kraj sa nelegalnim migracijama… I dalje postoji manjak jedinstva u tim nastojanjima … Migracije utiču na sve sfere života – ekonomiju, kulturu, demografiju“, ocenio je Fizinger.
Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji, kazala je da se nova nemačka vlada saglasila o daljim merama u vezi sa kontrolom migrantskih tokova. Ona je napomenula da pravo na azil ostaje na snazi u toj državi, ali je, takođe, jasno izraženo da migraciona politika treba da bude pravična i da štiti interese Nemačke.
“Poštujemo sva međunarodna pravila i tom segmentu, i posvećeni smo daljem dijalogu sa državama EU i susednim državama o politici azila i boljoj zaštiti granica kako bi sistem bio delotvoran”, ukazala je ambasadorka Konrad.
Govoreći o iskustvima Velike Britanije u vezi sa pitanjima migracija, Edvard Ferguson, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, naveo je da migranti čine 21 odsto radne snage u toj zemlji.
“Potrebni su nam legalni migranti, ali postoji veliki pritisak na različite sektore i treba da rešimo taj problem… Takođe, naša Vlada ulaže veliki trud da se izbori sa organizovanim zločinom krijumčarenja migranata… Postoji široka saradnja različitih službi, što uključuje i razmenu informacija”, rekao je ambasador Ferguson.
Prema mišljenju Luke Gorija, ambasadora Italije u Srbiji, Evropa mora da pronađe strategiju da odgovori na “mega trend” ilegalnih migracija, čiji uzroci su različiti, a odnose se na oružane konflikte, kršenje ljudskih prava, ekonomske razloge…
“Mi u Italiji pokušavamo da se uhvatimo ukoštac sa ovim problemom i poštujući osećanja naših građana. Oni od nas traže da se izborimo i sa trgovinom ljudima i sa ilegalnim migracijama… Moramo da se postaramo da sistem počne da funkcioniše”, ocenio je ambasador Gori.
U sličnom tonu, Ričard Goldšmit, evropski oficir za vezu za migracije pri Delegaciji EU u Srbiji, konstatovao je da migrantski tokovi predstavljaju globalni problem koji zahteva globalna partnerstva i saradnju, uključujući saradnju Evropske unije sa Zapadnim Balkanom. On se, takođe, osvrnuo na novi Pakt EU o migracijama i azilu.
“Pakt podrazumeva i efikasnije granične procedure i bolje uslove za davanje azila, naročito za manjine i ranjive grupe, uzimajući u obzir prava država članica Unije… Taj novi mehanizam osigurava da solidarnost u sprovođenju migrantske politike bude trajna”, kazao je Goldšmit.
Sofiane Ađali, predstavnik Visokog komesarijata UN za izbeglice u Srbiji, napomenio je da kada se govori o migracijama govorimo ne samo o migrantima, već i o ljudima kojima su ugrožena osnovna prava.
“Multilateralizam je pod znakom pitanja, a neophodan nam je… Kriminalci upravljaju migrantskim tokovima, zbog naših propusta… Kriminal je transnacionalni sistem, i on mora da bude rasformiran, zato je važan, između ostalog, Berlinski proces”, konstatovao je Ađali.
Nataša Stanisavljević, komesarka za izbeglice i migracije Srbije, navela je da postoje podaci da je od 2015. više od milion i po ljudi prošlo kroz teritoriju Srbije.
“Migracije nisu loš proces, one postoje koliko postoji i svet, to je nešto što oplenjuje narode ali ono što je potrebno jeste efikasno upravljanje migracijama”, kazala je Stanisavljević, uz ocenu da je “migratorni talas ka Evropi i dalje veliki”, te da “Nemačka ostaje broj jedan kada je u pitanju broj zahteva za azil”.
