BRISEL – Evropska komisija je preporučila državama članicama EU da odobre otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima Srbij ovog meseca, tvrdeći da iako nijedan od ključnih političkih prioriteta nije u potpunosti rešen, Beograd je postigao dovoljan napredak da učini takav korak.
Informativna beleška Evropske komisije, kao i poseban dokument koji je Vlada Srbije 3. jula poslala vladama država članica EU, a u koje je imao uvid European Western Balkans, otkrivaju kakve su argumente navodili Brisel i Beograd uoči današnjeg sastanka Komiteta stalnih predstavnika (COREPER), na kojem su ambasadori država članica razmatrali o pristupanju Srbije Uniji, procesu koji je već dugo u zastoju.
Dok Komisija procenjuje Srbiju na osnovu četiri politička prioririteta koji poslednjih godina dominiraju diskusija između država članica – reforma pravosuđa, sloboda medija, izborni system, i usklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU – srpska vlada se uglavnom usredsređuje na one reforme koje smatra ispunjenim.
U dokumentu Komisije pod nazivom „Informativna beleška o najnovijim događanjima u Srbiji relevantnim za Klaster 3“, zaključuje se da države članice treba da odobre otvaranje Klastera 3 ovog meseca.
“Komisija smatra da bi Klaster 3 trebalo da bude otvoren u julu 2026, imajući u vidu napore Srbije u ključnim pitanjima, te da je postignut balans nužan za ovaj korak”, odgovorila je EK za EWB.
Kako se navodi u odgovoru Evropske komisije, “naša procena pokazuje da je Srbija nedavno primenila važne elemente obaveza koje je preuzela krajem 2024, konkretno, kada je reč o reformama pravosuđa, Regulatornog tela za elektronske medije (Saveta REM-a), kao i izbornog zakonodavstva”.
EK je odbila je da komentariše razgovore između država članica uoči sastanka COREPER-a koji je danas održan.
Evropska komisija: Napredak prepoznat uprkos preostalim nedostacima
U informativnoj beleški, u koju je imao uvid EWB, Evropska komisija podseća da je Srbija tehnički ispunila uslove za otvaranje Klastera 3 pre više od četiri godine. Međutim, prema revidiranoj metodologiji proširenja, napredak u pregovorima o pristupanju takođe mora da odražava promene u oblasti vladavine prava i spoljne politike.
EK procenjuje da je Srbija nedavno ispunila važne elemente onoga na šta se državama članicama obavezala da će ispuniti i da je sada postignut ukupan balans neophodan da krene napred.
Ipak, dokument ne sugeriše da je bilo koji od četiri politička prioriteta u celosti ispunjen.
Što se tiče reformi pravosuđa, Komisija zaključuje da je Srbija počela da prevazilazi nazadovanje koje je uočeno ranije ove godine, ispunjavanjem hitnih preporuka Venecijanske komisije i usvajanjem izmena pet pravosudnih zakona. Istovremeno, Komisija primećuje da je potrebno sprovesti još reformi, naročito kada je reč o Pravosudnoj akademiji.
Kada je reč o slobodi medija, Brisel pozdravlja napredak u prevazilaženju zastoja u vezi sa imenovanjem novog Saveta REM-a, uprkos činjenici da taj proces još nije završen.
Što se tiče izbornih reformi, Komisija naglašava usvajanje izmena nekoliko izbornih zakona i obnavljanje saradnje sa ODIHR-om, ali i primećuje da su zakoni o finansiranju političkih aktivnosti i sprečavanja korupcije i dalje u pripremi.
Sličan oprez vlada i kada je reč o proceni spoljne politike, budući da se navodi da je usklađenost Srbije sa opštom spoljnom politikom i bezbednosnom politikom EU povećana na 63%, u poređenju sa 46% u 2022. godini, ali se naglašava da se Beograd još nije pridružio nijednoj restriktivnoj meri EU prema Rusiji, kao ni sankcijama prema Belorusiji i Kini.
Istovremeno, Komisija ukazuje da je intenzivirana saradnja sa Ukrajinom, uključujući političke kontakte, pomoć u sprečavanju zaobilaženja sankcija, pomoć Kijevu, i pregovore o budućem sporazumu o slobodnoj trgovini.
Uprkos ovim preostalim nedostacima, Komisija zaključuje da je ukupan napredak Srbije dovoljan da države članice odobre otvaranje Klastera 3 ovog meseca.
Vlada naglašava reforme, a ignoriše bojazni koje i dalje postoje
Dokument Vlade Srbije sadrži niz događaja koji su se desili nedavno a pomenuti su i u informativnoj belešci EK, ali su oni predstavljeni iz drugačijeg ugla.
Naglašava se usvajanje pravosudnih i izbornih zakona, napredak u rešavanju pitanja imenovanja članova Saveta REM-a, te pokretanje novog Operativnog tima, zaduženog za ubrzavanje reformi i sprovođenje preporuka sadržanih u godišnjim izveštajima Evropske komisije.
Međutim, za razliku od procene Komisije, vladin dokument u velikoj meri ignoriše pitanja koja su izazivala najveću zabrinutost nekoliko država članica poslednjih godina.
Pored toga što nedostaje bilo kakva posebna procena usklađenosti Srbije sa opštom spoljnom politikom i bezbednosnom politikom EU, dokument ne razmatra ni preostale nedostatke koje je uočila Komisija, a odnose se na vladavinu prava, slobodu medija i izborno zakonodavstvo.
Tekst je originalno objavljen na portalu European Western Balkans na engleskom jeziku.
