BRISEL – Evropska komisija preporučila je državama članicama Evropske unije da ovog meseca odobre otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, ocenjujući da je, uprkos tome što nijedan od ključnih političkih prioriteta nije u potpunosti ispunjen, Beograd ostvario dovoljan napredak da proces može da bude nastavljen.
Informativna beleška Evropske komisije i zaseban dokument koji je Vlada Srbije 3. jula uputila prestonicama država članica EU, a u koje je EWB imao uvid, otkrivaju kako Brisel i Beograd pokušavaju da obrazlože otvaranje Klastera 3 uoči sastanka COREPER-a u sredu, na kojem će ambasadori država članica razmatrati dugotrajni zastoj u pristupnim pregovorima Srbije.
Dok Evropska komisija Srbiju ocenjuje kroz četiri politička prioriteta koja poslednjih godina dominiraju raspravama među državama članicama – reformu pravosuđa, slobodu medija, izborni okvir i usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije (ZSBP) – Vlada Srbije u svom dokumentu uglavnom ističe reforme za koje smatra da su završene.
U dokumentu Evropske komisije pod nazivom „Informativna beleška o najnovijim dešavanjima u Srbiji relevantnim za Klaster 3“ zaključuje se da bi države članice ovog meseca trebalo da odobre njegovo otvaranje.
„Komisija smatra da Klaster 3 treba otvoriti u julu 2026. godine, imajući u vidu napore koje je Srbija uložila u ključnim oblastima i činjenicu da je sada uspostavljena ukupna ravnoteža neophodna za ovaj korak“, rekao je portparol Evropske komisije za EWB.
„Naša procena pokazuje da je Srbija u poslednjem periodu sprovela važne delove obaveza koje je preuzela krajem 2024. godine, posebno kada je reč o reformi pravosuđa, Savetu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i izbornom zakonodavnom okviru.“
Evropska komisija nije želela da komentariše razgovore država članica uoči sastanka COREPER-a u sredu.
Evropska komisija: Napredak prepoznat uprkos preostalim nedostacima
U „informativnoj belešci“, u koju je imao uvid EWB, Evropska komisija podseća da je Srbija tehnički ispunila uslove za otvaranje Klastera 3 pre više od četiri godine. Međutim, prema revidiranoj metodologiji proširenja, napredak u pregovorima o pristupanju takođe mora da odražava promene u oblasti vladavine prava i spoljne politike.
EK procenjuje da je Srbija nedavno ispunila važne elemente onoga na šta se državama članicama obavezala da će ispuniti i da je sada postignut ukupan balans neophodan da krene napred.
Ipak, dokument ne sugeriše da je bilo koji od četiri politička prioriteta u celosti ispunjen.
Što se tiče reformi pravosuđa, Komisija zaključuje da je Srbija počela da prevazilazi nazadovanje koje je uočeno ranije ove godine, ispunjavanjem hitnih preporuka Venecijanske komisije i usvajanjem izmena pet pravosudnih zakona. Istovremeno, Komisija primećuje da je potrebno sprovesti još reformi, naročito kada je reč o Pravosudnoj akademiji.
Kada je reč o slobodi medija, Brisel pozdravlja napredak u prevazilaženju zastoja u vezi sa imenovanjem novog Saveta REM-a, uprkos činjenici da taj proces još nije završen.
Što se tiče izbornih reformi, Komisija naglašava usvajanje izmena nekoliko izbornih zakona i obnavljanje saradnje sa ODIHR-om, ali i primećuje da su zakoni o finansiranju političkih aktivnosti i sprečavanja korupcije i dalje u pripremi.
Sličan oprez vlada i kada je reč o proceni spoljne politike, budući da se navodi da je usklađenost Srbije sa opštom spoljnom politikom i bezbednosnom politikom EU povećana na 63%, u poređenju sa 46% u 2022. godini, ali se naglašava da se Beograd još nije pridružio nijednoj restriktivnoj meri EU prema Rusiji, kao ni sankcijama prema Belorusiji i Kini.
Istovremeno, Komisija ukazuje da je intenzivirana saradnja sa Ukrajinom, uključujući političke kontakte, pomoć u sprečavanju zaobilaženja sankcija, pomoć Kijevu, i pregovore o budućem sporazumu o slobodnoj trgovini.
Uprkos ovim preostalim nedostacima, Komisija zaključuje da je ukupan napredak Srbije dovoljan da države članice odobre otvaranje Klastera 3 ovog meseca.
Vlada naglašava reforme, a ignoriše bojazni koje i dalje postoje
Dokument Vlade Srbije sadrži niz događaja koji su se desili nedavno a pomenuti su i u informativnoj belešci EK, ali su oni predstavljeni iz drugačijeg ugla.
Naglašava se usvajanje pravosudnih i izbornih zakona, napredak u rešavanju pitanja imenovanja članova Saveta REM-a, te pokretanje novog Operativnog tima, zaduženog za ubrzavanje reformi i sprovođenje preporuka sadržanih u godišnjim izveštajima Evropske komisije.
Međutim, za razliku od procene Komisije, vladin dokument u velikoj meri ignoriše pitanja koja su izazivala najveću zabrinutost nekoliko država članica poslednjih godina.
Pored toga što nedostaje bilo kakva posebna procena usklađenosti Srbije sa opštom spoljnom politikom i bezbednosnom politikom EU, dokument ne razmatra ni preostale nedostatke koje je uočila Komisija, a odnose se na vladavinu prava, slobodu medija i izborno zakonodavstvo.
Tekst je originalno objavljen na portalu European Western Balkans na engleskom jeziku.
