Istraživanja koja su nedavno sproveli Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Centar za istraživanje, transparentost i odgovornost (Crta) jasno su ukazala na vezu između podrške evropskim integracijama Srbije i protivljenju aktuelnoj vlasti. Kako je naveo BCBP, dve trećine građana koji se zalažu za članstvo u EU ne podržava aktuelnu vlast, dok jedna četvrtina pristalica vlasti podržava pristupanje države Uniji.
Prema nalazima Crte, 75 odsto ispitanika koji su se izjasnili kao glasači studentske liste zalaže se za bliže veze sa EU, dok isti stav o EU deli svega 15 odsto pristalica Srpske napredne stranke. Istovremeno, čak 60 odsto glasača SNS smatra da bi Srbija trebalo da jača veze sa Rusijom, dok se za to zalaže 10 odsto glasača studentske liste.
U osvrtu na nalaze koji pokazuju odnos ispitanika različitih političkih orijentacija prema EU, sagovornici Savremene politike ocenjuju da bi zvanični Brisel trebalo da revidira stav prema Srbiji. Ipak, napominju da to ne znači da Unija zauzme stranu u političkim previranjima u državi, već da još više i doslednije inistira na suštinskim načelima, poput vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija.
“Nedavni nalazi BCBP-a i Crte nagoveštavaju da je većina građana Srbije dobro informisana i mudra. Takođe, oni zaista računaju da će EU zadržati svoju politiku po kojoj se (kandidati za članstvo) vrednuju na osnovu zasluga, što je, kada je reč u odnosu prema Srbiji, proteklih godina neretko bivalo protivrečno, sa namerom da se obezbedi njena stabilnost. Rezultat toga bila je jedna nestabilna Srbija, podrivanje stabilnosti Zapadnog Balkana, kao i urušavanje poverenja u EU”, navodi za Savremenu politiku Pjer Mirel, bivši direktor Generalnog direktorata za proširenje Evropske komisije.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, konstatuje za naš portal da rezultati ovih istraživanja pokazuju da je politička mapa Srbije danas drugačija od onoga što različiti propagandni centri pokušavaju da dokažu.
“Sad smo dobili i potvrde da je podrška evropskim integracijama sve manje pitanje tradicionalnih političkih podela, a sve više odnosa prema vladavini prava, funkcionisanju institucija i demokratskim vrednostima. Istovremeno, biračko telo koje podržava aktuelnu vlast u većoj meri prihvata narativ o oslanjanju na Rusiju i politici balansiranja, iako sada predsednik Vučić treba da im objasni zaokret od Rusije ka Americi”, ocenjuje Selaković.
Govoreći na istu temu, Marko Savković, viši savetnik u Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), ističe za Savramenu politiku da su ova istraživanja važna, jer pokazuju da pro-EU sentiment jeste raširen u našem društvu, odnosno da je “rezervoar” podrške dublji nego što jednostavno pitanje “da ili ne” pokazuje.
“Proces pristupanja Evropskoj uniji nije vlasništvo nijedne vlade, nijedne partije”
Stručnjaci za evropske integracije ocenjuju i da činjenica da pojedine države članice Unije nisu dale zeleno svetlo da Srbiji bude otvoren Klaster 3 ukazuje da je pristup već donekle drugačiji, odnosno da se sve više insistira na pravnim i demokratskim načelima, a ne isključivo na ispunjenosti tehničkih merila.
Podsetimo, Evropska komisija preporučila je državama članicama EU da odobre otvaranje Klastera 3 ranije ovog meseca, ali je najmanje sedam zemalja bilo protiv, navodeći kao glavne razloge stanje u domenu vladavine prava, te nedovoljno usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom Unije, uključujući neuvođenje sankcija Rusiji.
“Suprotno od onoga što su naveli pojedini lideri SNS-a, nedostatak konsenzusa o otvaranju Klastera 3 nije politički izbor, već isključivo poštovanje Klauzule o neravnoteži, utemeljene u kriterijume o pristupnim pregovorima, od strane Evropske komisije, 2011. godine. Ako bi EU promenila stav o tome, dodatno bi ugrozila svoj kredibilitet i bilo bi ocenjeno da je izdala svoje vrednosti i načela, kao i građane koji veruju u članstvo Srbije (u EU)”, konstatuje Pjer Mirel.
Bojana Selaković ističe da Evropska unija ne bi trebalo da bira stranu u unutrašnjim političkim sukobima Srbije.
“Evropske integracije moraju ostati zajednički društveni projekat, a ne deo stranačkih političkih agendi. Zato je važno da EU nastavi da razvija odnose ne samo sa institucijama vlasti, već i sa parlamentom, lokalnim samoupravama, civilnim društvom, medijima, poslovnom zajednicom, akademskom i naučnom zajednicom. Proces pristupanja nije vlasništvo nijedne vlade, nijedne partije, već proces koji pripada celom društvu”, ukazuje naša sagovornica.
Selaković napominje da je upravo zato problematičan pokušaj vlasti da sebe predstavi kao gotovo jedinog legitimnog sagovornika Evropske unije, dok se svaki direktniji odnos EU sa drugim društvenim akterima često predstavlja kao mešanje u unutrašnje stvari Srbije.
“Organizacije civilnog društva, nezavisni mediji i drugi kritički akteri zbog toga su godinama izloženi kampanjama diskreditacije. Posebno je ilustrativno ono što se dešava poslednjih godinu i po dana. U komunikaciji sa evropskim partnerima vlast često pokušava da predstavi proteste kao posledicu ruskog uticaja ili pokušaj destabilizacije Srbije, dok istovremeno domaćoj javnosti iste te proteste opisuje kao ‘obojenu revoluciju‘ koju organizuju i podržavaju Evropska unija i drugi zapadni akteri. Takva dvostruka komunikacija pokazuje da se evropske integracije koriste kao instrument dnevne politike, umesto da budu prostor društvenog konsenzusa”, navodi Bojana Selaković.
Sagovornica Savremene politike smatra da zbog svega navedenog EU treba da promeni svoj pristup, “ne tako što će podržavati određene političke aktere, već tako što će doslednije insistirati na principima na kojima počiva politika proširenja”.
“Godinama je preovlađivala pretpostavka da će politička stabilnost, čak i po cenu demokratskog nazadovanja, doprineti evropskim integracijama. Danas je jasno da takav pristup nije dao očekivane rezultate, Srbija nije ni bliža članstvu, niti je postala otpornija na uticaje drugih međunarodnih aktera. EU bi zato trebalo mnogo jasnije da pokaže da njena podrška nije namenjena bilo kojoj vlasti ili stranci, već građanima Srbije i reformama koje oni očekuju“, konstatuje Bojana Selaković.
Kako precizira sagovornica Savremene politike, „to podrazumeva dosledniju primenu principa uslovljenosti, jasnije reagovanje kada dolazi do urušavanja vladavine prava i kontinuiranu saradnju sa svim društvenim akterima koji doprinose demokratizaciji zemlje, samo tako evropske integracije mogu ponovo postati zajednički cilj društva, a ne instrument političke legitimacije bilo koje vlasti“.
Marko Savković poručuje da bi preduslov za “korigovanje” politike EU prema Srbiji trebalo da bude dogovor država članica, ali da ne zna koliko je to realno.
“Možda je nerealno da članice EU u mnoštvu problema, kriza, brinu o tome šta tačno želi, planira, politička alternativa u Srbiji. Zna se ko je vlast, zna se sa kim se razgovara. To se, naravno, može promeniti kako se izbori budu približili. Ima i zemalja – Švedska, Holandija, sada vidimo i još nekih, koje su zauzele stav da ne može biti napretka zbog stanja vladavine prava u Srbiji, a i komesarka za proširenje EU Marta Kos na tome insistira u više izjava, kao i spremnošću da se sastane i sa, pretpostavimo, predstavnicima studenata. Ali, skepsa je i dalje prisutna, odnosno ono famozno ‘zašto nema EU zastava (na protestima)’”, navodi Savković.
