Evropski parlament će uskoro raspravljati i glasati o finalnom izveštaju o Srbiji, a to što su već obavljene debate o drugim državama kandidatima sa Zapadnog Balkana ukazuje da se Srbija zbog nazadovanja i stagnacije posmatra kao poseban slučaj.
Gde je Srbija danas dok čekamo da konačno saznamo kada će biti održani novi parlamentarni izbori?
Rezolucija Evropskog parlamenta je sa „ozbiljnom zabrinutošću“ komentarisala izbore 2023. Vlasti u Beogradu su to primile k znanju i – manje-više ništa. I dalje su na snazi zastrašivanje glasača ili kupovine glasova, agresivne retorike, „fantomski birači“ i razni oblici diskreditacije. Nastavljaju se pritisci na medije i ne postoji efikasno funkcionisanje tela za nadzor kampanje i elektronskih medija.
Posle izbora 2023. kancelarija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) objavila je 25 preporuka kako bi se obavila sveobuhvatna izborna reforma i poboljšaju izborni uslovi. Neke su u potpunosti ili delimično rešene, ali ključne nisu.
Napredak Srbije ka članstvu u EU je praktično zaustavljen zbog tužnog stanja njene demokratije. Suočena sa oštrim izveštajima Evropskog parlamenta, Evropske komisije i upozorenja koja je Aleksandar Vučić dobio na samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu, Beograd pribegava tehnici premazivanja lakom neispunjenih obaveza i novom serijalu zašećerenih obećanja. Vlast insistira na svemu što će je održati na vlasti.
ODIHR je februara 2024, posle parlamantarnih izbora decembra 2023, između ostalog poručio da treba da postoji jasno razdvajanje zvanične funkcije i aktivnosti u kampanjama.
Uoči lokalnih izbora marta ove godine, Vučić je na skupu SNS-a nastupio u svojstvu predsednika države, a ne kao politički lider ili kandidat. Lista je nosila njegovo ime.
Prema Ustavu, predsednik Republike izražava državno jedinstvo i ne može da učestvuje u političkoj kampanji kao državni organ. Prema Zakonu o sprečavanju korupcije zabranjeno je korišćenje javne funkcije za promociju političkih subjekata. Srbija je imala Zakon o sprečavanju konflikta interesa, ali on je samo na kratko bio na snazi: od 2004. do 2008.
Da bi se udovoljilo ODIHR-u, na narednim izborima neće biti predsednikovog imena. Manevar vlasti je kozmetičke prirode. Na junskom skupu SNS-a u Beogradu Vučić je ponovo govorio o pobedi „naših“ potvrđujući da preporuke OEBS-a, ODIHR-a i Venecijanske komisije i dalje suštinski nisu ispunjene.
Šta je sa izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti koji je predložio poslanik SNS-a Miroslav Petrašinović? Preporuke ODIHR-a su zaboravljene. Opet isto zamajavanje.
Poslednji manevar tiče se zakona koje je, po direktivi vrha, predložio Uglješa Mrdić, još jedan poslanik SNS-a. Paket usvojen u januaru stručna javnost i EU ocenjuju kao pokušaj urušavanja nezavisnosti pravosuđa i njegovog stavljanja pod kontrolu izvršne vlasti.
Evropska komisija čak je zapretila da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta sve dok su na snazi januarske verzije ovih zakona. Beograd je dobio grejs period od šest meseci da ispuni zahteve. Neće biti „gledanja kroz prste“, kaže izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula. Vlast će morati da pokaže koliko ozbiljno želi da ostvari ono na šta se obavezala.
U Beogradu su dobro znali kakav će efekat proizvesti, pa su osmislili naredni korak koji treba da bude krunski dokaz konstruktivnosti. Napravim problem, onda ga rešim i očekujem odlikovanje. Kretanje u mestu.
Pomirljivo je obećano da će se prihvatiti sve primedbe Venecijanske komisije, ali međuvreme je iskorišćeno za ubacivanje tužilaca koji su po volji vlasti. Sve deluje providno, ali umesto kritika stižu pohvale koje iritiraju deo režimu nenaklonjene srpske javnosti.
Venecijanska komisija smatra da se u potpunosti ispunjava sedam od devet preporuka. Evropska komisija ocenjuje da usvajanje izmena i dopuna Mrdićevih zakona predstavlja „važan korak u pravom smeru“, ali istovremeno poziva vlasti u Srbiji da odloži primenu januarskih izmena do stupanja na snagu novih zakonskih rešenja. „Prvi važan korak“ pozdravila je i komesarka za proširenje Marta Kos.
Da li će Vučićevom režimu biti dopušteno da ne samo dobije na vremenu usred predizborne kampanje koja je nezvanično počela, već i da kapitališe na problemu koji je sam stvorio da bi ga kasnije sam rešavao?
U Briselu i Strazburu nemaju mnogo razloga da budu zadovoljni što je Beograd pristao da uvaži njihove primedbe. Vučićeva igra hoću-neću traje duže od decenije. On se zaklinje na privrženost Srbije evropskom putu i obećava reforme – koje ne namerava da sprovede.
Evropljani slušaju šta ima da kaže vlast, osluškuju šta govori opozicija, jedva da čuju glas studenata. Ukoliko im je teško da izvuku rezultantu, mogli bi da se oslone na jedno relevatno mišljenje – naroda.
Prema istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, više od polovine građana Srbije smatra da zemlja ide u pogrešnom pravcu. To bi trebalo da je dovoljan argument. Evropljani valjda dobro znaju ko i kako upravlja Srbijom od 2012.
Umesto što se zadovolje novim zakonskim formama i obećanjima, Evropljani bi morali da insistiraju na praćenju implementacije. Srbija i danas ima dovoljno dobrih zakona, većina je usklađena sa normama EU, ali ovde nedostaje samo još jedan zakon: zakon o poštovanju zakona. Ako srpska vlast izbegava nadzor i sankcije, neko mora barem da pokuša da ispravi neravnopravne uslove izlaska na birališta.
Tokom poslednje decenije SNS je na republičkim izborima trošio više nego sve druge stranke zajedno. Vučić i dalje dominira medijskim prostorom Srbije i ubedljivo je najzastupljeniji politički akter, a i to je deo uzurpacije.
Ukoliko nema striktne kontrole, Vučić će kao osvedočeni majstor demagogije nastaviti da se poigrava sa EU partnerima. Dokle će ga tolerisati?
Zahtev da se u Evropskom parlamentu izdvojeno raspravlja i glasa o izveštaju o Srbiji došao je od grupe Socijalista i demokrata, a podržale su ga i ostale političke grupacije, uključujući i Evropsku narodnu partiju, čiji je SNS pridruženi član.
Ohrabrujuće. Srbija je u tako ozbiljnoj političkoj i društvenoj krizi da nema vremena da posle novih parlamentarnih izbora čeka na stare „zabrinutosti“ Evropljana.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
