Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji koja je usvojena prošle srede ocenjena je od strane brojnih analitičara kao „daleko oštrija od svih prethodnih rezolucija“.
Deo skeptičnih građana, koji se dugo pitao hoće li doći do jasnije i oštrije poruke iz Strazbura, te šta Evropska unija radi povodom situacije u Srbiji, usvajanjem ove rezolucije je dobio konkretnije odgovore.
Rezolucijom se izražava jasna osuda državnog nasilja, zastrašivanja građana, proizvoljnih hapšenja demonstranata, novinara, civilnog društva i opozicije u Srbiji. U dokumentu se navodi da je neophodno ispitati ulogu visokih oficira Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO), pri čemu je ime Marka Krička posebno istaknuto.
Govori se o direktnoj odgovornosti Tomislava Momirovića i Gorana Vesića za štetu u budžetu u vezi sa železničkom stanicom u Novom Sadu. Ćacilend, zvučni top, svakodnevno zastrašivanje novinara, aktivista i svih koji su se pobunili protiv naprednjačkog režima, navedeni su u tekstu rezolucije.
Može se, dakle, reći da ovaj dokument odražava realno stanje u državi i predstavlja sumarizaciju svih malverzacija vlasti od 1. novembra do danas. Studentski pokret, koji je trenutno glavna društveno-politička snaga u Srbiji i simbol bunta, ipak, u razumevanju značaja ovakve reakcije EP-a, nije jedinstveno reagovao.
Studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu ubrzo su izdali saopštenje u kome navode zabrinutost zbog “pokušaja instrumentalizacije studentskog pokreta od strane interesnih grupa”. Posetu Anketne komisije i opozicionih političara Strazburu vide kao direktni upliv u interese studentskog pokreta, iako su se od svih opozicionih aktera ogradili. Legitimitet, kako kažu, imaju samo odluke donesene na plenumima.
Iako je osnovni motiv objavljivanja ovakvih saopštenja bila želja za očuvanjem autentičnosti i nezavisnosti studentske borbe, studenti Filozofskog fakulteta su prevideli nekoliko činjenica.
Prvo, ovakav ton saopštenja dovodi do relativizacije podrške studentima, koju brojne političke grupacije iz Evropskog parlamenta pokazuju od samog početka blokada u Srbiji. U prilog tome govori i činjenica da su studenti ove godine ušli u uži izbor za nagradu Saharov. Odbacivanjem te podrške studenti zapravo umanjuju snagu svog sopstvenog pokreta.
Rezolucija Evropskog parlamenta je pogrešno protumačena kao vid političke igre, iako je ona suštinski institucionalna podrška građanima Srbije koji traže vladavinu prava i slobodu.
Na duže staze, evroskepticizam i narativ da ćemo “sve sami” može dovesti do izolovanja samog pokreta i smanjenja uticaja protesta na međunarodnom nivou. Neupitno je da je to budućnost kojoj se niko ne nada.
Kakav god stav imali prema Evropskoj uniji, mora biti jasno da ovaj nadnacionalni entitet ne može da uruši kredibilitet onoga što je postignuto u prethodnih godinu dana. Može samo da potpomogne procesu dalje borbe za demokratiju, vladavinu prava i bolji rad institucija. Za demokratiju se svakako moramo izboriti sami, a jedini mogući saveznik u toj borbi nam je, hteli mi to da priznamo ili ne, upravo EU.
Dakle, ograditi se od Evropske unije, u datom političkom momentu bi značilo ograđivanje od sopstvenih interesa. Vreme je da prestanemo da mistifikujemo sintagme poput “uticaja Zapada” i “evropskih vrednosti”, jer se iza njih kriju i neke univerzalne, ljudske vrednosti, za koje se upravo i bore građani Srbije.
Usvajanje ovakve rezolucije neće magično dovesti do pada autoritarnog režima Srpske napredne stranke. Ali, ona jeste signal da međunarodna zajednica itekako obraća pažnju na politička zbivanja u Srbiji. Građanski aktivizam je dobio međunarodno priznanje, a to svakako nije mali korak u borbi za demokratizaciju jedne zemlje.
Takođe, rezolucija nagoveštava mogućnost sankcija za pojedince koji su učestvovali u narušavanju osnovnih ljudskih prava građana. To je direktan udarac vladajućoj strukturi da su sve njene afere raskrinkane i stvara jednu novu, do sada neviđenu i neočekivanu vrstu pritiska na vlast.
Studenti moraju da shvate da evroskepticizam danas nije izraz snage, već slabosti pokreta. Odbacivanje podrške Evropske unije znači odricanje od saveznika koji jedini može da izvrši pritisak na vlast. Ograđivanje od Evrope ne čuva nezavisnost, već vodi u izolaciju, a to je upravo ono što vlast želi.
Evropska unija, sa svim manama, danas je jedini okvir u kome je borba za demokratiju u Srbiji prepoznata i podržana. Ignorisati tu činjenicu znači prepustiti režimu da sam piše pravila.
U studentskim komentarima su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
