Aleksandar Ivković i Nikola Burazer
Dok je za neke zemlje članstvo u Evropskoj uniji samo jedna od mogućih opcija, za druge ono predstavlja egzistencijalni interes i garanciju nezavisnosti. Slično tome, dok su neke vlade spremne da se „natežu“ oko reformi sa EU samo da bi stvorile iluziju napretka, druge svoje opredeljenje za evropske integracije shvataju veoma ozbiljno.
Republika Moldavija pod predsednicom Majom Sandu je zemlja koja se za svoje egzistencijalne interese i opstanak bori kroz zalaganje za članstvo u EU.
U poređenju sa većinom drugih kandidata za članstvo, Moldavija je u proces pristupanja ušla relativno skoro, 2022. godine. Ipak, njen zvanični cilj je da do 2028. godine bude spremna da potpiše pristupni ugovor sa EU, upravo one godine kada ističe drugi i poslednji mandat aktuelne predsednice Sandu. Ugovor bi potom trebalo da ratifikuju države članice, kako bi Moldavija do 2030. godine mogla da postane članica EU.
Cilj je ambiciozan – neki bi rekli i previše ambiciozan – ali odražava trenutnu unutrašnju i geopolitičku situaciju u Moldaviji nakon početka rata u Ukrajini.
Invazija na Ukrajinu stvorila i pretnje i prilike
Pre rata, Moldavija, nekada deo Sovjetskog Saveza, oscilirala je između prozapadne i proruske spoljne politike, dok je društvo iznutra bilo podeljeno po etničkoj i jezičkoj osnovi. Lako je povući paralele sa situacijom u Ukrajini pre početka rata. U slučaju obe zemlje, upravo ih je početak invazije 2022. godine odlučujuće usmerio ka Evropskoj uniji, prvenstveno iz bezbednosnih razloga.
„Za Moldaviju evropske integracije nisu samo spoljnopolitički izbor – one su egzistencijalna nužnost. Potrebno nam je da se granice i bezbednosni prostor Evropske unije prošire na Moldaviju jer bi, ukoliko bi Rusija ikada ponovo uspostavila kontrolu nad našom zemljom, moldavska država kakvu poznajemo mogla da prestane da postoji. Naše istorijsko iskustvo ne ostavlja nam nikakve iluzije o tome šta znači život pod ruskom dominacijom“, kaže za naš portal Rodika Sekrijeru, pravna ekspertkinja za Evropsku uniju.
Proevropska strana u Moldaviji sada ima jasnu većinu u javnom mnjenju, iako i dalje postoje oni koji se tome protive. Prema nedavnim istraživanjima, podrška članstvu u EU iznosi oko 58%, dok je oko 22% građana protiv, a ostatak stanovništva je neopredeljen. Etnička složenost zemlje, koja uključuje otcepljeni region Pridnjestrovlja (Transnistrije) i autonomni, izrazito proruski region Gagauziju, kao i nasleđe Sovjetskog Saveza koje se ogleda i u ruskom uticaju u društvu, otežavaju postizanje što šireg konsenzusa.
To je posebno došlo do izražaja tokom referenduma 2024. godine o formalnom unošenju cilja članstva u EU u ustav, koji je održan istovremeno sa predsedničkim izborima. Referendum je prošao sa izrazito tesnom većinom, uz intenzivne napore Rusije da utiče na glasanje.
Ipak, referendum je uspeo, a Maja Sandu je te godine izabrana na drugi mandat. Njena stranka je naredne godine uspela da pobedi i na parlamentarnim izborima, a analitičari procenjuju da su ti izbori pokazali povećanu otpornosti državnih institucija na pokušaje ruskog mešanja.
Mandat Maje Sandu predstavlja jedan od retkih trenutaka u istoriji Moldavije nakon sticanja nezavisnosti u kojem jedna stranka istovremeno drži predsedničku funkciju i parlamentarnu većinu. To je ujedno i prvi put da se to dešava pod proevropskim političkim snagama.
Ova unutrašnja dešavanja, zajedno sa povećanom spremnošću Evropske unije da barem ubrza pristupne pregovore sa više zemalja kandidata, stvorila su jedinstvenu priliku za Moldaviju – izraz koji se često čuje od predstavnika vlasti. Za razliku od nekih drugih kandidata, čini se da Moldavija zaista želi da je i iskoristi.
Uspeh reformi
Nakon što su postale kandidati za članstvo u EU, Moldavija i Ukrajina morale su da istrpe nekoliko godina mađarskog veta pod Viktorom Orbanom, koji ih je sprečavao da napreduju sve dok Orban nije izgubio vlast na ovogodišnjim izborima. Od tada su dve zemlje napravile prve formalne korake ka članstvu u EU, otvorivši dva klastera tokom proteklih meseci.
U međuvremenu, Moldavija ubrzano povećava nivo svoje pripremljenosti za članstvo. Istina, krenula je sa niže početne pozicije u poređenju sa mnogim kandidatima sa Zapadnog Balkana, ali tu razliku sada smanjuje.
Prema izveštajima Evropske komisije o proširenju za 2025. godinu, Moldavija je ostvarila dobar napredak u gotovo 20 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, više nego bilo koja druga zemlja kandidat. Vlada takođe sprovodi reforme u okviru Plana rasta EU za Moldaviju revnosnije nego države Zapadnog Balkana, koje su takođe obuhvaćene posebno osmišljenim Planom rasta.
Prema rečima Rodike Sekrijeru, najveći uspeh vlade od 2022. godine jeste stvarna politička posvećenost koju je pokazala evropskim integracijama i njena sposobnost da ono što je dugo delovalo nemoguće pretvori u kredibilan proces.
„Najveći izazov trenutno je sprovođenje: reforme i usklađivanje zakonodavstva odvijaju se izuzetnom brzinom, ali kapacitet za njihovo sprovođenje ostaje ograničen, dok veoma visoka očekivanja stvaraju ozbiljan rizik od razočaranja ukoliko rezultati izostanu“, upozorava Sekrijeru.
Nedavni skandal sa državnom kompanijom za vazdušnu navigaciju pokazao je da i dalje postoje problemi u funkcionisanju državnih institucija i borbi protiv korupcije. Direktor kompanije optužen je da je u svojoj biografiji naveo netačne informacije, dok je jedna zaposlena, rođaka predsednice Sandu, optužena da je primala nesrazmerno visoku platu za svoju poziciju. Sandu se javno ogradila od slučaja i, kako se čini, nije imala veze sa njenim zapošljavanjem.
Prema izveštaju Evropske komisije za 2025. godinu, Moldavija je ostvarila napredak u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, ali je potrebno uraditi još mnogo toga. Moldavija bi trebalo da „nastavi sa proaktivnim i efikasnim istragama u oblasti borbe protiv korupcije koje će dovesti do pozitivnih rezultata“ i da „dodatno ojača nezavisnost, integritet i operativne kapacitete tužilačkih službi“.
Ove preporuke mogu zvučati poznato i drugim zemljama koje teže članstvu u EU. Ono što Moldaviju izdvaja – barem za sada – jeste spremnost da ih sprovede.
Moldavija trenutno prolazi kroz proces provere sudija (nešto slično sprovedeno je i u Albaniji) što je zauzvrat dovelo do određenog nagomilavanja postupaka. Neke reforme dovele su i do povećanja cena goriva, a postoji opšti osećaj da građani još uvek ne osećaju sve koristi reformi.
Proces nije bez prepreka
Ovi problemi, zajedno sa ruskom propagandom koja se prilagodila okolnostima i koja u mnogim slučajevima nije otvoreno protiv članstva Moldavije u EU, već dovodi u pitanje mnoge njegove aspekte, čine temelje proevropskog pravca Moldavije prilično nestabilnim.
Dok komesarka za proširenje Marta Kos i drugi zvaničnici ulažu napor da angažman EU u Moldaviji održe na visokom nivou, trenutna neodlučnost Unije u pogledu budućnosti proširenja mogla bi da ugrozi napredak koji je Moldavija ostvarila poslednjih godina.
Nekoliko sagovornika potvrdilo je za Savremenu politiku da bi Moldavija bila spremna da prihvati prelazne faze i privremena ograničenja prava glasa kao nova članica EU, pod uslovom da pristupni ugovor bude potpisan u doglednoj budućnosti.
Očekuje se da će se rasprava u EU o načinu integracije budućih država članica vratiti na dnevni red ove jeseni, što je ujedno i period u kojem predsednica Sandu očekuje da zemlja napravi dodatne korake napred.
Postoji dobar razlog za žurbu: prostor za napredak koji se otvorio nakon Orbanovog gubitka vlasti u Mađarskoj mogao bi da se zatvori ili barem suzi nakon izbora u Francuskoj na proleće 2027. godine.
I dok „Plan B“ za Moldaviju – ujedinjenje sa Rumunijom – stalno visi u vazduhu, on se trenutno ne razmatra ozbiljno i uživa manju podršku od perspektive članstva u EU.
Pridnestrovlje: Sličnosti i razlike sa odnosom Srbije i Kosova
Dok neki porede situaciju u Moldaviji i njenom otcepljenom regionu Pridnjestrovlju sa situacijom u Srbiji i na Kosovu, ključna razlika je u tome što praktično niko nije priznao nezavisnost Pridnjestrovlja, što vladu u Kišinjevu stavlja u drugačiju poziciju u odnosu na Beograd. Nakon sukoba početkom devedesetih godina, koji je usledio nakon raspada Sovjetskog Saveza, centralna vlast nema kontrolu nad ovim regionom, u kojem danas živi oko 350.000 ljudi. Sagovornici Savremene politike ukazuju da EU od moldavske vlade očekuje plan reintegracije, iako za sada nije jasno kako bi taj proces izgledao u praksi. S druge strane, čini se da ovo pitanje za sada ne predstavlja veću prepreku u pregovorima između EU i Moldavije.
