Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izjavio je u četvrtak da će Ratko Mladić, osuđeni ratni zločinac, biti sahranjen „uz pune državne i vojne počasti“, naglašavajući da će „standardni protokoli predviđeni za generale biti striktno poštovani“.
Govoreći za banjalučku Alternativnu televiziju nakon Mladićeve smrti u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Hagu, Vujić je naveo da je „Mladić general i protokoli su poznati, njegova uloga je poznata, ali će svakako biti ispoštovano i ono što generalu Mladiću pripada“.
Ratko Mladić preminuo je u 84. godini u Hagu, gde je služio kaznu doživotnog zatvora, što je juče zvanično potvrđeno. Mladić je bio komandant Vojske Republike Srpske tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Njegova vojska držala je Sarajevo pod opsadom gotovo četiri godine, tokom kojih je u granatiranju i snajperskim napadima ubijeno više od 10.000 civila. Pored toga, rukovodio je masovnim ubistvima oko 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u julu 1995. godine u Srebrenici (genocid u Srebrenici).
Govoreći o sahrani Ratka Mladića, ministar pravde Srbije naglasio je da „Republika Srpska nema ulogu u donošenju odluke, već će porodica odlučiti o mestu na kojem će biti sahranjen“.
Vujić je takođe izjavio da je Vlada Srbije spremna da odmah preuzme Mladićevo telo od Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (MRMKS).
„Očekujemo da nam Mehanizam da konkretan vremenski okvir kada je reč o procedurama i narednim koracima koje treba da preduzmemo. Spremni smo da krenemo za Hag čim saznamo koji su naredni koraci, uz striktno poštovanje svih želja porodice generala Mladića, sa kojom je Vlada Srbije u redovnom kontaktu“, rekao je Vujić.
Dve vrste sahrana
Srbija zvanično poznaje i državne i vojne sahrane. Državne sahrane smatraju se javnim ceremonijama najvišeg državnog ranga i namenjene su civilima i zvaničnicima od najvišeg nacionalnog značaja. To uključuje aktuelne i bivše predsednike Republike, predsednike vlada, patrijarhe Srpske pravoslavne crkve…
Troškovi državnih sahrana u potpunosti se pokrivaju iz državnog budžeta, uključujući i grobno mesto, često u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Tokom državnih sahrana, Garda Vojske Srbije zadužena je za glavnu pogrebnu povorku, počasnu stražu i odavanje zvaničnih državnih počasti, dok se kovčeg često izlaže u nekoj od državnih institucija, poput Narodne skupštine, kako bi građani mogli da odaju počast preminulom.
S druge strane, sahrane uz vojne počasti predviđene su za profesionalne pripadnike Vojske Srbije, penzionisane oficire, veterane i osobe koje su nosioci visokih vojnih odlikovanja. Ove sahrane organizuju i finansiraju Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije. Ukoliko premine veteran nižeg čina, porodica zahtev za vojne počasti podnosi preko nadležnog lokalnog vojnog centra, a protokol se određuje u skladu sa poslednjim činom preminulog.
Na sahranama uz vojne počasti kovčeg se obično izlaže u standardnoj kapeli na groblju ili u vojnom objektu, a sahranama uglavnom prisustvuju predstavnici Ministarstva odbrane, pripadnici vojske i udruženja veterana. Počasti odaje standardna jedinica počasne garde ili pripadnici nadležnog garnizona, a ceremonija uključuje i tradicionalni počasni plotun koji izvodi streljački vod manevarskom municijom.
Kada osoba ispunjava uslove i za državnu sahranu i za vojne počasti, ceremonija se naziva „državna sahrana uz vojne počasti“. Međutim, imajući u vidu činjenicu da je Ratko Mladić osuđen za ratne zločine, nije jasno koja vrsta sahrane će biti organizovana.
Sa pravnog stanovišta, budući da Mladiću generalski čin nije zvanično oduzet ni od strane vojnih vlasti Srbije ni vlasti Republike Srpske, on može biti sahranjen uz vojne počasti, kao što je to bio slučaj sa Nebojšom Pavkovićem, generalom Vojske Srbije koji je preminuo prošlog oktobra, a kojeg je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju osudio za ratne zločine.
Zašto Mladiću nije oduzet generalski čin?
Prema zakonima Srbije, ukoliko profesionalni oficir bude osuđen za krivično delo i izrečena mu je bezuslovna kazna zatvora duža od godinu dana, služba mu prestaje po sili zakona. Kada oficir pređe u rezervni sastav, odnosno ode u penziju, zadržava svoj čin kao doživotno počasno zvanje. U toj fazi tehnički više nije u nadležnosti Vojnog disciplinskog suda, što znači da pravne posledice određuju odluke civilnih sudova.
Ukoliko penzionisani oficir bude osuđen za naročito teška krivična dela, poput ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti ili veleizdaje, predsednik Republike ili nadležni sudski organ može mu, na osnovu Zakona o odlikovanjima Republike Srbije, oduzeti državna odlikovanja i zvanja. Iako se ova odredba neposredno odnosi na odlikovanja, njome se ukidaju i ustavne privilegije povezane sa nekadašnjim visokim položajem te osobe.
Ipak, nekoliko visokorangiranih generala koje je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) osudio za ratne zločine, uključujući Ratka Mladića, zadržalo je svoje činove i penzije.
Ministarstvo odbrane Srbije i političko rukovodstvo godinama su ove osobe tretirali kao penzionisane oficire koji nisu izgubili svoj status, a pojedini od njih su, nakon odsluženja zatvorskih kazni, pozivani da drže predavanja ili su im odavane počasti na zvaničnim državnim i vojnim događajima.
Organizacije poput Fonda za humanitarno pravo (FHP) iz Srbije tvrde da činjenica da Mladiću nije oduzet status predstavlja kršenje Zakona o Vojsci Srbije.
