BEOGRAD – Povodom smrti osuđenog ratnog zločinca, generala Ratka Mladića, najveći regionalni mediji objavili su opsežne tekstove posvećene njegovoj ulozi u periodu ratova u bivšoj Jugoslaviji. Dok mediji u BiH ističu da je Mladić osuđen za genocid, hrvatski mediji bave se Mladićevom ulogom u ratu u Hrvatskoj 1991. godine, dok crnogorski mediji daju faktografski pregled zločina za koje je osuđen i njegove sudske istorije.
Mediji u Federaciji BiH navode da je Mladić “osuđeni ratni zločin”, a neretko ga nazivaju i “dželatom”.
„Ratko Mladić, osuđeni ratni zločinac i bivši komandant Vojske Republike Srpske, umro je. Mladić je bio ključna figura u ratu u Bosni i Hercegovini u periodu 1992-1995. Proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, gdje je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka“, izveštava sarajevsko Oslobođenje.
Direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Sulagić poručio je da Mladićeva smrt ne menja istorijske činjenice i da ne može izbrisati posledice genocida, prenosi Dnevni avaz.
„Sada ostaje najteži deo posla: sprečiti istinu, odgovornost i pamćenje da umru sa njim. Mladićeva smrt je još jedan trenutak kada moramo da odlučimo šta ćemo pamtiti i, što je još važnije, šta nećemo dozvoliti da nestane“, istakao je Sulagić.
Stranka “Narod i pravda”, koju predvodi ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković ocenila je da “smrt iza zatvorskih rešetaka Ratka Mladića, jednog od najodgovornijih za genocid i brojne druge ratne zločine, jeste samo deo zemaljske pravde za sve žrtve“.
„To je potvrda da je svet prepoznao i izolovao u zatvorsku ćeliju čoveka odgovornog za hiljade ubijenih, mučenih i prognanih“, navodi se u saopštenju.
Nasuprot tome, Milorad Dodik, bivši predsednik Republike Srpske, tvrdi da Mladićeva smrt u pritvoru u Hagu nije bila prirodna i nazvao ju je „ubistvom“.
Dodik je rekao da je“Mladić uživao veliko poštovanje srpskog naroda i ponašao se kao komandant koji se borio braneći ga tokom sukoba 1990-ih“.
Vodeći mediji Hrvatske i Crne Gore predstavili su Mladićevu smrt kroz objektiv međunarodne pravde. U njihovim izveštajima se navodi da je dobio konačnu presudu za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uz podsećanje na Mladićeve vojne akcije tokom balkanskih ratova 1990-ih.
„Do 1991.godine niko nije čuo za njega, a onda je počeo da ostavlja krvave tragove – bio je sklon da glumi heroja i beži… Bio je uveren u svoju nedodirljivost, uveren da mu se ništa ne može dogoditi, pa nije skrivao svoju aroganciju pred medijima“, piše Jutarnji list.
Pored toga, pojedini uvodnici bave se njegovim nasleđem u smislu etničkog čišćenja, opisujući Mladićevu smrt kao „poslednje poglavlje za jednog od glavnih arhitekata nasilja u bivšoj Jugoslaviji“.
