BEOGRAD – Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je danas će Srbija morati da uradi više u procesu pristupanja Evropskoj uniji i da će videti kako će se buduća vlada ponašati u tom pogledu, prenela je agencija Beta.
Predstavljajući plan Evropske komisije za pripremu EU za buduće proširenje pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta, Kos je rekla da Srbija nije u grupi najnaprednijih zemalja koje će dobiti posebne mape puta u procesu pristupanja EU.
“Srbija će morati da isporuči više. Videćemo ozbiljnost njihove vlade posle izbora, ako ne budu samo pričali da žele da budu članica nego da konretno rade na tome, posebno u pogledu strateškog usaglašavanja i uskađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom“, rekla je Kos.
Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, Kos je rekla da se nada da će posle izbora nastaviti put ka EU, ako politički lideri budu ozbiljni u pogledu nastavka procesa pristupanja.
“Mapa puta ima smisla samo ako se auto kreće, nema smisla kada stoji u mestu. Treba da uradimo sve kako bi auto počeo da se kreće“, rekla je Kos, ističući da su “reforme glavno gorivo za motor koji pokreće automobil”.
Marta Kos je juče javnosti predstavila pet koraka u vezi sa politikom proširenja o kojima bi EU trebalo da raspravlja u budućnosti.
Kako je precizirala, cilj tih predloga Evropske komisije jeste da se odgovori na pitanje kako da se „pripremimo za jaču Evropu koja želimo da budemo sutra“.
Kos je objasnila da mere obuhvataju „praktična rešenja za upravljanje, vladavinu prava i politike“, što porazumeva omogućavanje odlučivanja kvalifikovanom većinom, tamo gde sporazumi to omogućavaju, kao i smanjivanje broja oblasti u kojima jedna zemlja može da stavi veto na ono što svi ostali podržavaju – proces proširenja, sankcije, poreske prevare, preneo je FoNet.
Kao drugi korak Kos je navela ambiciozniji okvir za postepene integracije, odnosno da se zemlje kandidati integrišu u delove Unije pre članstva, što je naglasila da „nije zamena za članstvo“.
„To je most između geopolitičke potrebe da se stabilizuje naš kontinent, dok težimo proširenju zasnovanom na zaslugama“, rekla je Kos.
Ona je rekla da će postepena integracija zahtevati napredak u reformama za zemlje kandidate i strateško usklađivanje, što podrazumeva da kada kandidati ispune standarde mogu da učestvuju u sektorima u kojima postoji obostrana korist poput energetike, transporta, veštačke inteligencije, bezbednosti ili odbrane.
Treći korak, prema Kos, podrazumeva okvir zaštitnih mera za sva buduća proširenja. Ona je istakla da zemlje moraju da ispune veoma visoke standarde vladavine prava i da Unija mora biti sigurna da posle pristupanja zemlje neće pasti ispod standarda preuzetih tokom pregovora, posebno u oblasti vladavine prava, demokratije i osnovnih prava.
Kao zaštitne mere razmotriće se uskraćivanje prava glasa ili novca u slučaju kršenja odredbi koje se donesu. Politike zaštitnih mera bi mogle da se prvi put primene na ugovor o pristupanju sa Crnom Gorom. Kako je navela, četvrta tačka je uticaj na politike Unije.
Kos je navela da sada EU može u skoro svim oblastima da prihvati proširenje, ali da će u nekim oblastima morati da dođe do izmena, poput situacije sa Ukrajinom i poljoprivredom.
Kao peta tačka navedene su „mape puta“ za najnaprednije zemlje – u koje su, kao najspremnije, svrstane Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina – koje će biti sadržane u izveštajima 28. oktobra, kao naredni koraci za te zemlje, na osnovu individualnih postignuća.
