STRAZBUR – Evropski parlament danas će raspravljati o pristupnom putu Srbije ka Evropskoj uniji u okviru debate sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos, saopšteno je iz Evropskog parlamenta, prenosi FoNet.
Debata o Srbiji počinje u 19.30, nakon rasprava o pristupnim procesima Ukrajine i Moldavije. Poslanici Evropskog parlamenta sutra u podne će glasati o rezolucijama o napretku tih zemalja i Srbije. Nakon glasanja biće održane konferencije za novinare stalnih izvestilaca Evropskog parlamenta za Srbiju i Moldaviju.
Evropski parlament će večeras raspravljati o Nacrtu rezolucije o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, na osnovu izveštaja izvestioca EP za Srbiju Tonina Picule, u kojem je konstatovano da država stagnira na evropskom putu zbog urušavanja demokratije i vladavine prava. Ta rasprava trajaće 30 minuta. Prema ranijim saznanjima Savremene politike, najveća poslanička grupa u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija (EPP), pokušala je da spreči održavanje rasprave o Srbiji, insistirajući da se Nacrt rezolucije o Srbiji stavi direktno na glasanje.
Posle pregovora poslaničkih grupa u Evropskom parlamentu, postignut je kompromis prema kojem će rasprave biti, ali je znatni skraćena pa je, umesto standardne debate sa većim brojem govornika, dogovoreno da se obrati samo po jedan predstavnik iz svake političke grupacije.
Kako se konstatuje u Nacrtu rezolucije, među hitnim pitanjima koja treba rešavati jesu povećana politička polarizacija i potreba za strukturnim reformama, uključujući i borbu protiv korupcije.
Briselski Politiko piše da će Evropska komisija sutra zatražiti od ambasadora država članica EU, koji se sastaju u Briselu, da odobre otvaranje Klastera 3 za Srbiju, ali da je nekoliko vlada prema tom potezu, uključujući Holandiju, koja je spremna da uloži veto.
“Ovo neslaganje odražava širu raspravu o proširenju Evropske unije. Prema rečima dvojice zvaničnika, Komisija sve više predstavlja proširenje kao geopolitički mehanizam da se zemlje kandidati podstiču da se što više približe Evropi, a što više odmaknu od drugih sila. S druge strane, pojedine države članice strahuju da bi zemlje kandidati mogle biti nagrađene pre nego što ostvare dovoljan napredak u oblasti demokratije i reforme pravosuđa”, navodi ovaj portal, a prenosi N1.
Diplomata koji je protiv plana da se proširenje učini “geopolitičkim alatom” za dalji ostanak Srbije ne evropskom putu, ocenio je za Politiko da ova ideja funkcioniše samo “dok zemlja zaista ne bude unutra, a onda postaje glavobolja geopolitičkih razmera”.
Kako ističe N1, u internom dokumentu koji je cirkulisao među ambasadorima pre sastanka u sredu, u koji je uvid imao Politiko, E je saopštila da je „Srbija nedavno sprovela značajne obaveze“ i istakla da je „otklonila nazadovanje do kojeg je došlo“ kada su u januaru usvojeni sporni zakoni.
Međutim, samo nekoliko nedelja ranije, u poverljivom izveštaju o Srbiji koji je dobio Politiko, Komisija je izvestila o značajnim zabrinutostima u vezi sa ljudskim pravima, upozoravajući da se “pritisak na organizacije civilnog društva i novinare pojačao, uključujući kampanje blaćenja pojedinaca i organizacija koje se zalažu za vladavinu prava i borbu protiv korupcije”.
