BEOGRAD – Najnovija izmena regulatornog okvira o izdavanju odobrenja stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza, koju je krajem marta usvojio Direktorat civilnog vazduhoplovstva uzrokovala je danas oštro saopštenje mađarske niskotarifne avio-kompanije Viz er i reakciju samog DCV-a, piše portal Tango Six.
Reč je o vazduhoplovno regulatornom pitanju koje na prvi pogled deluje usko tehnički: način na koji se tumače i dodeljuju saobraćajna prava stranim avio-prevoziocima ali koji, prema tvrdnji jedne od najvećih niskotarifnih avio-kompanija u Evropi, može da dovede do zatvaranja njene baze na aerodromu „Nikola Tesla“.
Suština spora koji je danas javno eskalirao nakon, kako Tango Six saznaje, nedavnih inicijativa Viza da od nadležnih srpskih institucija dobije pojašnjenje, leži u izmenama propisa Direktorata civilnog vazduhoplovstva kojima se uređuje poslovanje stranih avio-kompanija, a koje se posebno tiču korišćenja saobraćajnih prava takozvane treće i četvrte slobode.
Kako objašnjava Tango Six, reč je o osnovnim pravima koja regulišu međunarodni vazdušni saobraćaj: treća sloboda omogućava prevoziocu da preveze putnike iz svoje matične države u drugu državu, dok četvrta sloboda pokriva prevoz iz te strane države nazad u matičnu.
Prema pravilima koja su izmenjena u martu, Srbija je izričito propisala da će dozvole za redovni međunarodni saobraćaj biti izdavane samo za letove koji počinju ili se završavaju u državi koja je prevozioca odredila (državi designacije), odnosno bilo gde unutar Evropske unije kada je reč o prevoziocima sa sedištem u EU.
Iako izmena deluje tehnički, ona pojačava princip da strani prevozioci u Srbiji prvenstveno treba da koriste saobraćajna prava za povezivanje Srbije sa svojim matičnim tržištem. Naglasak se time stavlja na tradicionalne operacije treće i četvrte slobode, kod kojih vazduhoplov započinje i okončava svoje putovanje na teritoriji države designacije prevozioca.
Potencijalno sporan aspekt direktnije je vezan za mađarsku nisko-tarifnu avio-kompaniju Viz er. Prevozioci poput ove kompanije razvili su deo svog poslovnog modela sa konceptom zasnovanim na lokalnom stacioniranju (baziranju) aviona i posada, na primer u Beogradu. Viz er je tako jedina inostrana avio-kompanija koja je bazirana u Srbiji, na osnovu dosadašnjeg tumačenja ugovora o Otvorenom nebu koji liberalizuje saobraćaj EU i ne-EU zemalja.
Kako Viz tumači nove izmene, eksplicitnim vezivanjem operativnih dozvola za prava treće i četvrte slobode, novi propis sužava prostor za tumačenja koja bi mogla da dozvole postojanje baze u Beogradu.
Sa druge strane, izmene ne zabranjuju direktno stranim prevoziocima da baziraju vazduhoplove u Srbiji. One, međutim, uspostavljaju jasniji pravni okvir koji favorizuje tradicionalni međunarodni saobraćaj između Srbije i države designacije prevozioca, umesto razgranatih operacija „od tačke do tačke“ koje se sprovode iz same Srbije.
Uz to, izmene donose i olakšice za čarter saobraćaj. Po ranijim pravilima, određeni administrativni zahtevi primenjivali su se na čarter serije od dva ili više letova. Revidirani propis sada podiže taj prag, pa se pooštrene procedure odobravanja primenjuju tek na čarter serije sa više od četiri leta. Strani prevozioci koji u Srbiju obavljaju povremene ili ograničene čarter usluge tako će imati pojednostavljen postupak i manje administrativno opterećenje.
Kako Tango Six saznaje iz više upućenih izvora, ugao srpskih vlasti je da Viz er svojim registrovanim ogrankom u Srbiji, zaposlenima i drugom logistikom, dolazi efektivno do statusa domaće avio-kompanije, što bi – prema državi – bio privilegovan položaj i nejednak tretman u odnosu na druge inostrane avio-kompanije koje saobraćaju ka Srbiji.
Tvrdi se da je izmena u skladu sa Sporazumom o Otvorenom nebu, da se EU prevoznicima, nakon izmene, i dalje ne oganičava saobraćaj ni po linijama ni po frekvencijama i da će Vizu biti dozvoljen isti saobraćaj kao i do sada.
Iako ova obrazloženja i dalje ne govore u pravcu da li će se dozvoliti ostanak baze Viza, naglašava se da se u Sporazumu o Otvorenom nebu (u prvom tranzicionom periodu u kom se Srbija trenutno nalazi) „ne daje pravo na poslovno nastanjenje stranih kompanija u Srbiji“. Ostaje pitanje kako je ova „rupa“ ostala nezakrpljena sve do danas.
Naši izvori takođe napominju da Viz i dalje prodaje karte za sledeću godinu bez promena.
U svom današnjem saopštenju, Viz er je prilično oštro osudio izmene regulative, ocenivši ih kao „kršenje obaveza Srbije prema Evropi“. Prema saopštenju mađarske kompanije, cilj izmena je da se kompanija prisili da od novembra 2026. obustavi operacije svoje baze u Beogradu.
U saopštenju se dalje navodi da su postupci nadležnih srpskih institucija „proračunat napad na konkurenciju, slobodu izbora potrošača, povezanost i hiljade radnih mesta u Srbiji“, uz tvrdnju da predstavljaju kršenje obaveza koje Srbija ima na osnovu Sporazuma o Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području (ECAA), kolokvijalno nazvanom Sporazum o Otvorenom nebu.
„Od 2007. godine Viz er je značajno ulagao u Srbiju, doprinevši privredi zemlje sa nekoliko stotina miliona evra, prevezavši više od 14 miliona putnika i podržavajući turizam, trgovinu i zapošljavanje širom zemlje. Avio-kompanija je izgradila razgranatu mrežu pristupačnih direktnih veza između Srbije i velikih evropskih gradova (29 linija ka 26 gradova u 10 zemalja), čineći putovanja dostupnim srpskim građanima, privredi, studentima i turistima podjednako“, naveli su iz ove kompanije, prenosi Tango Six.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva takođe je reagovao danas demantijem na medijske navode u vezi sa izmenama regulatornog okvira.
U saopštenju Direktorata ističe se da nijednom avio-prevoziocu nije uskraćeno pravo obavljanja letova između Srbije i država članica Evropske unije, niti pravo otvaranja novih linija u skladu sa važećim međunarodnim sporazumima.
„Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije svoje nadležnosti obavlja profesionalno, nepristrasno i u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima, uz puno poštovanje principa ravnopravnosti i fer konkurencije“, navodi se u demantiju.
