Dok Evropska unija vodi pristupne pregovore sa državama Zapadnog Balkana, Ukrajinom i Moldavijom, na evropskoj mapi proširenja ponovo se pojavio i Island. Građani te zemlje 29. avgusta odlučivaće na referendumu da li žele nastavak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, zamrznutih još 2013. godine.
Da li bi povratak Islanda mogao da pomogne evropskim ambicijama Crne Gore i drugih kandidata ili bi dodatno zakomplikovao ionako složenu jednačinu proširenja?
Ako građani podrže nastavak pregovora, Island bi već na jesen mogao ponovo da sedne za pregovarački sto sa Briselom. U tom slučaju, kao dve najspremnije zemlje kandidati za članstvo izdvojiće se upravo Island i Crna Gora.
Island je pregovore sa Evropskom unijom otvorio 2009. godine, u jeku posledica svetske finansijske krize. Međutim, nova vlada ih je već 2013. zamrznula zbog neslaganja sa Briselom, pre svega oko ribarstva.
Posle trinaest godina pauze, pregovore bi ponovo mogli da pokrenu izmenjena geopolitička situacija, ekonomija… i Donald Tramp.
Tokom govora u Davosu početkom ove godine, govoreći o američkim pretenzijama prema Grenlandu, Tramp je više puta greškom pomenuo Island.
Ta Trampova omaška upalila je alarm na Islandu i dodatno podstakla raspravu o bezbednosti zemlje i njenom mestu na novoj geopolitičkoj mapi severnog Atlantika.
Ipak, mnogi analitičari smatraju da geopolitika i bezbednost neće biti presudne za većinu birača. Mnogo važniji ostaju ekonomija i pitanje nacionalnog suvereniteta.
Pristalice nastavka pregovora govore pre svega o ekonomskoj stabilnosti, evru i nižim kamatnim stopama. Protivnici upozoravaju na moguće ograničavanje suvereniteta, kao i na posledice po ribarstvo i poljoprivredu, sektore koji imaju značajno mesto u islandskoj privredi.
Zagovornici evropskog puta odgovaraju da Island već više od tri decenije kroz Evropski ekonomski prostor primenjuje veliki deo evropskih pravila, ali bez mogućnosti da učestvuje u njihovom donošenju.
Pitanje odnosa prema Evropskoj uniji zato nikada nije zaista bilo zatvoreno. Dolazak proevropske koalicije na vlast 2024. godine praktično je učinio referendum neizbežnim.
Ako obnovi pregovore, Island bi mogao da ih završi mnogo brže od većine sadašnjih kandidata.
Tokom pregovora vođenih između 2009. i 2013. otvorio je 27 od 33 pregovaračka poglavlja, a 11 privremeno zatvorio. Kao član Šengena i Evropskog ekonomskog prostora od 1994. godine već primenjuje veliki deo evropskog zakonodavstva i učestvuje na jedinstvenom tržištu.
S druge strane, Crna Gora bi, prema sadašnjim planovima, mogla da završi pregovore krajem ove ili početkom naredne godine, dok je rad na pristupnom ugovoru već počeo. Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da Crna Gora treba da postane članica Evropske unije pre kraja ove decenije.
Teoretski, Rejkjavik i Podgorica mogli bi da uđu u Evropsku uniju gotovo u istom „paketu“, kao dve zemlje koje su ubedljivo najdalje odmakle u procesu pristupanja.
Da li postoji rizik da bi pojava jedanaestog kandidata dodatno smanjila apetit za proširenje kod država članica koje još nisu pronašle odgovor ni na pitanje kako primiti prethodnih deset? Rasprava o pravilima budućeg proširenja ubrzava se, ali konačan odgovor i dalje ne postoji.
Ipak, iz perspektive Brisela, povratak Islanda značio bi uključivanje bogate i institucionalno stabilne države koja je već visoko usklađena sa evropskim pravilima i nalazi se na geostrateški važnoj tački severnog Atlantika.
Istovremeni prijem Islanda i Crne Gore bio bi, uz to, relativno jeftin dokaz da politika proširenja i dalje funkcioniše. Island bi, kao zemlja bogatija od proseka Evropske unije, bio neto uplatilac u evropski budžet, dok bi finansijski trošak prijema Crne Gore bio gotovo zanemarljiv. Prijemom zemlje na krajnjem severozapadu i zemlje na jugoistoku kontinenta Evropska unija bi istovremeno poslala i simboličnu poruku o geografskoj ravnoteži budućeg proširenja.
Na sličan zaključak ukazuje i Bojana Zorić iz Instituta Evropske unije za bezbednosne studije (EUISS), koja smatra da bi pojedinim državama članicama bilo politički lakše da podrže novi talas proširenja ukoliko bi on uključivao i Island.
„Za Crnu Goru bi na neki način bilo lakše kad bi išla u paketu sa Islandom nego sa nekom drugom zemljom kandidatkinjom koja ima mnogo više problema ili nije toliko spremna“, ocenjuje Zorić.
Javnost na Islandu ostaje duboko podeljena kada je reč o Evropskoj uniji, ali poslednja istraživanja javnog mnjenja daju blagu prednost pristalicama nastavka pregovora.
Povratak ove zemlje u pregovarački proces mogao bi da bude neočekivano dobra vest i za evropske ambicije Crne Gore.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
