BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je od 1. januara do 30. aprila ove godine prisutan 67 sati u centralnim informativnim emisijama na sedam televizija, pokazuje danas predstavljeni monitoring Biroa za društvena istraživanja (Birodi), prenosi FoNet.
Analizom rad pet televizija sa nacionalnim frekvencijama i televizija N1 i Nova, utvrđeno je da je Vučić od 1. januara do 30. aprila imao skoro dve trećine pozitivnih predstavljanja (57 odsto), 23 odsto je bilo negativnih, dok je svako peto pojavljivanje bilo neutralno (18,8 odsto).
Kako je napomenuto, analiza nije obuhvatila Vučićeva vanredna obraćanja, već samo njegovo pojavljivanje u dnevnicima. Vlada Srbije imala je ukupno nešto više od 50 sati u centralnim informativnim emisijama, rečeno je na konferenciji za novinare.
„Premijer Đuro Macut je bio gotovo nevidljiv“, konstatovao je izvršni direktor Birodija Zoran Gavrilović. Kako se pokazalo, Vlada Srbije je u najvećoj meri bila predstavljena kroz izjave ministara i „marginalnog premijera“.
„Mi, u stvari, imamo marginalnog premijera i dominantnog predsednika Republike. To je, zapravo, neustavna situacija koja se karakteriše činjenicom da je predsednik Republike preuzeo poslove predsednika Vlade. Mi imamo sada predsednika Republike koji vodi kampanju za predsednika Vlade sa mesta predsednika Republike“, kazao je Gavrilović.
Gavrilović je najavio da će na to biti ukazano i Kancelariji OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). On napominje da je i sudstvo medijski marginalizovano.
„Političke stranke su u televizijskim informativnim programima generalno predstavljene negativno, uključujući i Srpsku naprednu stranku (SNS), ali SNS istovremeno ima najveću medijsku zastupljenost“, naveo je Gavrilović.
Prema njegovim rečima, od ukupno oko 14 sati analiziranog sadržaja, oko devet do devet i po sati odnosilo se na SNS.
Gavrilović je naveo da se pojmovi „vlast“ i „opozicija“ u medijima dominantno koriste u negativnom kontekstu, kao i da postoje razlike među televizijama u načinu predstavljanja političkih aktera.
„Stranke vlasti pozitivnije su predstavljene na televizijama koje pozitivno izveštavaju o predsedniku Republike i Vladi, dok su na televizijama N1 i Nova S pozitivnije predstavljene opozicione stranke“, rekao je Gavrilović.
On je ocenio da se ne može praviti direktno poređenje uticaja televizija sa nacionalnom frekvencijom i kablovskih televizija, navodeći da uticaj N1 i Nove, prema istraživanjima o informisanju birača, ne prelazi četvrtinu potencijalnog biračkog tela.
Govoreći o ranijim analizama, Gavrilović je rekao da su podaci iz 2022. godine pokazali statistički značajnu razliku u izbornim rezultatima u sredinama u kojima su dostupni N1 i Nova u odnosu na one u kojima nisu.
Poseban deo monitoringa odnosio se na studentsku listu i univerzitetski pokret, koje je Birodi prvi put uključio u analizu. Televizije sa nacionalnom frekvencijom bliske vlasti izveštavaju o tim akterima najčešće negativno, koristeći termin „blokaderi“.
Univerzitet je u analiziranom periodu na televiziji Pink bio pretežno negativno predstavljen, na RTS-u uglavnom neutralno, dok je na televizijama N1 i Nova oko polovine priloga imalo pozitivan ton, rekao je Gavrilović.
Predstavljajući rezultate o međunarodnim akterima, on je rekao da je prvi put od početka monitoringa predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavljena pozitivnije od predsednika Rusije Vladimira Putina.
Među negativnije predstavljenim međunarodnim akterima bio je američki predsednik Donald Tramp, dok su Kina i kineski zvaničnici dominantno predstavljani pozitivno, a Evropska unija pretežno neutralno.
Gavrilović je ukazao i na značajan pad medijskog pominjanja teme „nadstrešnice“, ocenjujući da se ona postepeno potiskuje iz javnog prostora.
Prema njegovim rečima, u političkom sistemu Srbije nema suštinskih promena i predsednik države politički legitimitet održava kroz medijski uticaj i izborni proces. Kao ključne uslove za promenu postojećeg modela vlasti, Gavrilović je naveo promene u sastavu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i promene u parlamentu.
