Poštovani čitaoci,
Redakcija Savremene politike boravila je prošlog meseca u Kijevu. U središtu našeg interesovanja nisu bila ratna dešavanja, već proces evropskih integracija i promene kroz koje ukrajinsko društvo prolazi tokom ruske invazije.
Uvodnik ovog njuzletera koristim kao priliku da podelim deo utisaka koji su ostali izvan novinarskih beležaka i priča koje smo objavili. Ovo bilo je za mene i profesionalni i lični izazov.
Posle više od sedamnaest sati u vozu iz Varšave stigli smo u grad izložen intenzivnim ruskim napadima. Boravak su obeležile sirene, različite vrste upozorenja na balističke rakete i dronove, kao i eksplozije koje su se neretko mogle čuti.
Ipak, najsnažniji utisak ostavili su ljudi. Njihova pribranost i solidarnost stvarale su osećaj sigurnosti, iako je opasnost od onoga što dolazi iz vazduha bila konstantna. Dan nakon našeg povratka u Varšavu, ruski dron pogodio je voz na istoj liniji kojom smo putovali. Ta vest podsetila me je na to koliko smo imali sreće, ali i na razliku između našeg iskustva i života Ukrajinaca: za nas je to bilo zahtevno putovanje koje se završilo povratkom kući, a za njih svakodnevica koja se nastavlja.
U razgovorima sa političarima, novinarima, aktivistima i građanima saznali smo više o zemlji koja, uprkos ratu, ozbiljno radi na svom evropskom putu. Naši sagovornici nisu skrivali probleme, ali su mogli da pokažu i konkretne rezultate, posebno u oblasti borbe protiv korupcije – rezultate kakvima se zemlje našeg regiona teško mogu pohvaliti ni posle više decenija procesa pristupanja EU.
U ovom specijalnom izdanju njuzletera donosimo prve tekstove koje smo objavili nakon našeg putovanja u Ukrajinu.
Srdačno,
Sofija Popović
Urednica njuzletera
