BEOGRAD – Republika Srbija je 15. jula podnela četvrti zahtev za plaćanje Evropskoj komisiji u okviru Instrumenta za reforme i rast, uspostavljenim Planom rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, saopštilo je Ministarstvo za evropske integracije.
Kako se navodi u saopštenju, četvrtim, ujedno i finansijski najvećim zahtevom za plaćanje do sada, obuhvaćena su 22 reformska koraka od kojih se sedam prijavljuje po prvi put, dok se preostalih 15 koraka ponovo podnosi u okviru postupka ocenjivanja. Vrednost zahteva za plaćanje iznosi preko 108 miliona evra.
„Zahtev obuhvata reformske korake iz sve četiri oblasti Reformske agende: poslovnog okruženja i razvoja privatnog sektora, zelene i digitalne tranzicije, razvoja ljudskog kapitala, kao i vladavine prava i osnovnih prava. Takođe, zahtev obuhvata korake iz grejs perioda, korak iz aktuelnog roka, kao i jedan korak iz decembra 2026. godine, koji je ispunjen pre roka dospeća“, stoji u saopštenju.
Ministarstvo podseća da Republika Srbija, u skladu sa utvrđenom dinamikom sprovođenja Instrumenta za reforme i rast, zahteve za plaćanje podnosi dva puta godišnje, u januaru i julu. Isplate sredstava po osnovu podnetih zahteva za plaćanje očekuju se nakon što Evropska komisija donese pozitivnu ocenu o ispunjenosti predviđenih reformskih koraka, čemu prethodi i pozitivna ocena o ispunjenosti preduslova i opštih uslova u okviru ovog Instrumenta.
Do sada je Srbiji odobrena jedna isplata iz Plana rasta, u januaru ove godine. Kao jedna od prepreka za dalje isplate u toku ove godine navedeno je usvajanje takozvanih Mrdićevih pravosudnih zakona, koji su u međuvremenu izmenjeni.
U svom obraćanju Evropskom parlamentu ranije ove nedelje, direktor direktorata za proširenje Evropske komisije Gert Jan Kopman izjavio je da su Crna Gora i Albanija do juna ispunile oko 80% reformi iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, Severna Makedonija oko 50% a Srbija oko 35%.
Na pitanje izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule o isplatama iz Plana rasta za Srbiju, od kojih je do sada izvršena samo jedna, u januaru ove godine, Kopman je rekao da Evropska komisija nastavlja da procenjuje da li su ispunjeni opšti preduslovi, vezani za vladavinu prava.
„Nastavljamo da pratimo situaciju. Stanje, kao što je navedeno u našem non-pejperu o vladavini prava, kao i u prošlogodišnjem Izveštaju o proširenju, nije zadovoljavajuće – daleko je od toga, kao što vam je poznato i kao što je Evropski parlament takođe istakao“, rekao je Kopman.
Ipak, dodao je on, u proteklih nekoliko meseci Evropska komisija je uočila da je zemlja počela ozbiljnije da se bavi pojedinim problematičnim pitanjima, a u poslednje vreme preduzeto je i nekoliko značajnih koraka.
