BRISEL – Crna Gora i Albanija su do juna ispunile oko 80% reformi iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, Severna Makedonija oko 50% a Srbija oko 35%, saopštio je danas direktor direktorata za proširenje Evropske komisije Gert Jan Kopman. U poslednje vreme, Srbija je takođe stavila mnogo veći akcenat na sprovođenje ovog instrumenta, ocenio je on.
Kopman je prisustvovao zajedničkoj sednici Odbora za spoljne poslove i Odbora za budžet Evropskog parlamenta posvećenoj primeni Plana rasta za Zapadni Balkan. Ovaj instrument uspostavljen je 2024. i sadrži set reformi koje svaka država treba da ispuni zaključno sa 2027. kako bi dobila sredstva iz EU u vidu bespovratnih sredstava i povoljnih kredita.
U svom obraćanju pred evropskim poslanicima, Kopman je naglasio da postoje značajne razlike unutar regiona kada je reč o primeni Plana rasta.
„Očekuje se da će Crna Gora i Albanija dostići nivo sprovođenja od oko 80%, što takođe odražava njihov veoma značajan napredak na putu ka Evropskoj uniji. Severna Makedonija je tokom proteklih meseci značajno ubrzala svoje angažovanje i produbila aktivnosti, pa sada očekujemo da će njena stopa sprovođenja premašiti 50%, što znači da brzo sustiže ostale“, rekao je on.
Srbija, koja je na znatno nižem nivou, takođe je pokazala angažovanje, doduše selektivnije, sa realizacijom od oko 35%, dok je rad na oko 85% predviđenih koraka u toku, rekao je Kopman.
„U poslednje vreme Srbija je takođe stavila mnogo veći akcenat na sprovođenje ovog instrumenta. Dakle, iako postoje značajne razlike među ovim zemljama, sve četiri veoma intenzivno rade“, izjavio je on.
Kada je reč o Kosovu, Kopman je rekao da ono znatno zaostaje zbog unutrašnjih političkih blokada, koje su sprečile usvajanje važnog zakonodavstva. Zemlja koja predstavlja najveći izazov jeste Bosna i Hercegovina, zbog svojih unutrašnjih političkih blokada, dodao je.
Još uvek bez novih isplata za Srbiju zbog procene vladavine prava, formiranje REM-a „veoma pozitivan korak“
Na pitanje izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule o isplatama iz Plana rasta za Srbiju, od kojih je do sada izvršena samo jedna, u januaru ove godine, Kopman je rekao da Evropska komisija nastavlja da procenjuje da li su ispunjeni opšti preduslovi, vezani za vladavinu prava.
„Nastavljamo da pratimo situaciju. Stanje, kao što je navedeno u našem non-pejperu o vladavini prava, kao i u prošlogodišnjem Izveštaju o proširenju, nije zadovoljavajuće – daleko je od toga, kao što vam je poznato i kao što je Evropski parlament takođe istakao“, rekao je Kopman.
Ipak, dodao je on, u proteklih nekoliko meseci Evropska komisija je uočila da je zemlja počela ozbiljnije da se bavi pojedinim problematičnim pitanjima, a u poslednje vreme preduzeto je i nekoliko značajnih koraka.
„Među njima je i početak rada Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM-a), koji je započeo proteklog vikenda… To je bio veoma dug proces, tako da sada nema dovoljno vremena da ulazimo u sve pojedinosti, ali sama činjenica da se to konačno dešava predstavlja veoma pozitivan pomak“, rekao je on.
Upitan da obrazloži ocenu Evropske komisije da treba otvoriti Klaster 3 sa Srbijom, Kopman je rekao da je procena da su uslovi za to ispunjeni.
„Međutim, želim da budem potpuno jasan – u narednom periodu biće neophodno učiniti znatno više kako bi se opravdali dalji koraci, uključujući ispunjavanje privremenih merila (za poglavlja 23 i 24)“, rekao je Kopman.
On je dodao da Evropska komisija smatra da će otvaranje ovog klastera dodatno doprineti napretku zemlje na njenom evropskom putu, jer princip zasnovan na zaslugama podrazumeva da, kada zemlje ostvare napredak, Evropska unija na to treba da odgovori odgovarajućim uzvratnim koracima.
