BEOGRAD – Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat izjavio je danas da postoji vidljiv zamah u proširenju EU, ističući Crnu Goru i Albaniju kao pozitivne primere koji napreduju na tom putu, uz ocenu da, ako bude političke volje, Srbija ima sav potencijal da ih sustigne, prenosi FoNet.
„Sa Crnom Gorom smo započeli rad na sporazumu o pristupanju, Albanija je otvorila sva poglavlja. Budite uvereni, Srbija ima sav potencijal da je sustigne. Srbija je najbogatija zemlja u regionu. Imate ogroman potencijal kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju državna uprava. Možete vrlo lako da sustignete ako se politička volja i reformski zamah poklope“, istakao je Fon Bekerat u Evropskoj kući.
Šef Delegacije EU u Srbiji, koji je bio gost panela „Od Kipra do Irske: Kako kapitalizovati rezultate samita u Tivtu“, u organizaciji Centra za evropske politike (CEP), ocenio je i da je vidljiv zamah u politici proširenja EU rezultat promenjenih geopolitičkih okolnosti i povećane svesti država članica o potrebi jačanja Unije.
„Zaista postoji zamah kada je u pitanju proširenje. To ponavljam često jer je to zaista tačno. Ne bih rekao da je reč o naglom ubrzanju, već o postepenom povećanju značaja politike proširenja“, rekao je Fon Bekerat.
Prema njegovim rečima, jedan od ključnih razloga za promenu pristupa bila je ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine, koja je među državama članicama EU stvorila osećaj hitnosti.
„Svet u kojem živimo postao je geostrateški zahtevniji, a među državama članicama sazrelo je uverenje da EU mora da se proširi kako bi postala snažnija i konkurentnija – i ekonomski, i bezbednosno“, naveo je on.
Fon Bekerat je ocenio da je u odnosu na period od pre deset godina došlo do promene u odnosima EU i zemalja Zapadnog Balkana.
„Ranije je postojao utisak da EU govori: ‘Pretvaraćemo se da se širimo’, dok su zemlje Zapadnog Balkana poručivale: ‘Pretvaraćemo se da se reformišemo’. Danas postoji veće razumevanje da sprovođenje reformi može da dovede do stvarnog napretka i članstva u EU“, rekao je on.
Govoreći o samitu EU – Zapadni Balkan u Tivtu, istakao je da je taj skup još jednom pokazao da postoji konkretan napredak, kako u procesu proširenja, tako i u sprovođenju Plana rasta za Zapadni Balkan.
„Plan rasta je naš najmoćniji alat za ubrzavanje procesa proširenja. Njegova suština je da se zemljama kandidatima omogući približavanje EU, kroz integraciju u jedinstveno tržište i finansijske koristi, uz uslov sprovođenja reformi“, rekao je on i naglasio da reformska agenda Srbije predstavlja dokument koji su definisale same srpske vlasti i da EU sada očekuje njenu realizaciju.
Kao konkretne rezultate, Fon Bekerat je naveo da je do sada realizovano 675 miliona evra investicija, uključujući projekte brzog interneta za 75.000 domaćinstava, elektrifikaciju železnice i ulaganja u predškolske ustanove.
Govoreći o uključivanju Srbije u Jedinstveno evropsko platno područje (SEPA), ocenio je da će, nakon pune primene u bankarskom sektoru, građani i privreda imati značajne koristi kroz brže i jeftinije finansijske transakcije. „To će imati veliki uticaj i na građane i na kompanije, pre svega kada je reč o brzini transakcija i značajno nižim troškovima“, rekao je Fon Bekerat.
Proširenje jedno od najvažnijih prioriteta predsedavanja Irske EU
Ambasador Irske u Beogradu Kelvin Kolgan izjavio je da će prioriteti irskog predsedavanja Savetom EU biti usmereni na tri ključne oblasti – konkurentnost, vrednosti i bezbednost, uz snažnu podršku politici proširenja EU.
Predstavljajući prioritete predsedavanja, Kolgan je rekao da će Irska raditi na jačanju konkurentnosti evropske ekonomije i unapređenju uslova za poslovanje, inovacije i zapošljavanje.
„Irska će nastojati da Evropu učini konkurentnijim mestom u svetu za poslovanje, da podrži inovacije i otvaranje radnih mesta. To je oblast koja će se ticati većine građana Evrope“, rekao je Kolgan.
Kako je naveo, među ključnim pitanjima biće pojednostavljenje poslovnog okruženja, podsticanje inovacija i stvaranje uslova za održiv razvoj tržišta rada.
Govoreći o drugom prioritetu – vrednostima, Kolgan je istakao da je evropski projekat zasnovan na zajedničkim principima demokratije, ljudskih prava i vladavine prava.
„Evropski projekat počiva na zajedničkom osećaju vrednosti – posvećenosti demokratiji, ljudskim pravima, vladavini prava i jednakom i pravednom postupanju prema svim građanima“, rekao je irski ambasador.
Kada je reč o bezbednosti, Kolgan je ukazao na izazove sa kojima se Evropa suočava usled rata u Ukrajini i šire globalne nestabilnosti.
Prema njegovim rečima, Irska će tokom predsedavanja sarađivati sa državama članicama i partnerima kako bi Evropa bila otpornija, spremnija i sposobnija da odgovori na bezbednosne pretnje.
Kao jedno od važnih pitanja tokom predsedavanja naveo je i politiku proširenja EU i poručio da Irska snažno podržava taj proces.
„Kao zemlja, imali smo ogromne koristi od članstva u EU. Od jedne od najsiromašnijih zemalja u Evropi postali smo jedna od najrazvijenijih i najuspešnijih i želimo da proširenje donese koristi i EU i zemljama kandidatima“, rekao je ambasador.
Ambasador Kipra u Srbiji Andreas Fontiu izjavio je, povodom završetka kiparskog predsedavanja Savetom EU, da je u proteklih šest meseci ostvaren konkretan napredak u više oblasti, uključujući politiku proširenja.
Izrazivši očekivanje da će biti nastavljene reforme i da će doći do pomaka Srbije u pristupnim pregovorima, Fontiu je zahvalio državama članicama EU zastupljenim u Srbiji, kao i srpskim partnerima na saradnji tokom predsedavanja, ocenivši da je ono sprovedeno u složenim geopolitičkim okolnostima.
„Kiparsko predsedavanje počelo je u turbulentnim uslovima za evropski kontinent, uz kontinuirane bezbednosne izazove i ratne okolnosti, ali smo uspeli da održimo stabilan rad EU i ostvarimo konkretne rezultate u okviru pet prioriteta koje smo postavili na početku mandata“, rekao je Fontiu.
Ambasador je naveo da su ostvareni konkretni pomaci sa više zemalja uključenih u pregovarački proces, među kojima su Ukrajina, Moldavija, Crna Gora, Albanija, ali i Srbija.
„Dijalog je nastavljen, reformski proces je u toku i postoji novi zamah. Ohrabrujemo dalji napredak u narednim mesecima kako bi se ostvarili konkretni rezultati u pristupnim pregovorima“, rekao je on i istakao da Srbija istovremeno koristi i druge programe EU namenjene regionu, uključujući instrumente podrške u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.
Fontiu je ukazao i na napredak ostvaren tokom rada na dosijeu „Roming kao kod kuće“, navodeći da je postignut konsenzus u Savetu EU i da se očekuje početak pregovora.
Prema njegovim rečima, realizacija tog procesa trebalo bi da donese opipljive koristi građanima i privredi kroz povoljnije uslove korišćenja telekomunikacionih usluga.
„Kao blizak prijatelj Srbije i zemlja koja u potpunosti podržava njen proces pristupanja EU, zadovoljni smo rezultatima ostvarenim tokom prethodnih šest meseci i radujemo se daljem napretku u narednom periodu“, rekao je Fontiu, poželevši uspeh Irskoj u predsedavanju, uz očekivanje da će njen mandat doneti nove konkretne rezultate.
