Pozicioniranje Kine kao strateškog spoljnopolitičkog oslonca Srbije nije novost. Međutim, posmatrati posetu srpske delegacije Kini, predvođenu predsednikom Aleksandrom Vučićem, izvan šireg spoljnopolitičkog konteksta, ali i van domaćih ekonomskih i političkih okolnosti, bilo bi pogrešno za svaku objektivnu analizu ove posete.
Upravo zato ona ne može biti svedena samo na broj potpisanih sporazuma, protokolarne poruke ili slike koje su dominirale u domaćoj javnosti, već mora biti posmatrana kao deo šireg procesa u kome Srbija pokušava da potvrdi, a u određenoj meri i redefiniše, svoje spoljnopolitičke oslonce u trenutku kada odnosi velikih sila postaju sve kompleksniji, a prostor za balansiranje sve uži.
Delegaciju su, pored predsednika, činili ministar odbrane, ministarka trgovine, ministarka zaštite životne sredine i ministarka privrede, kao i predsednik SNS-a Miloš Vučević, što je sam po sebi ukazivalo na nameru da se poseta predstavi kao višedimenzionalna: ekonomska, bezbednosna, tehnološka i politička
Dodatnu težinu dao joj je i međunarodni trenutak: poseta se dogodila neposredno nakon Trampove i Putinove posete Pekingu, što ju je smestilo u senku globalnih razgovora o budućnosti međunarodnog poretka.
Pored toga, u diplomatskom smislu, simptomatično je da Aleksandar Vučić, bilo u ulozi premijera ili predsednika, do sada nikada nije predvodio bilateralnu posetu Kini. Njegovi raniji odlasci bili su vezani za multilateralne formate ili ceremonijalne dužnosti, kao što je, na primer, poseta vojnoj paradi u septembru 2025. godine.
To daje dodatnu težinu ovoj poseti, jer ona označava direktniji pokušaj da se bilateralni odnosi sa Kinom predstave kao jedan od ključnih stubova srpske spoljne politike.
Simbolika posete i poruke za domaću javnost
U pripremi sastanka ovoj poseti je pridavan značaj velikog diplomatskog uspeha. Već prvog dana bilo je jasno da će simbolika imati važnu ulogu. Doček na aerodromu, poseta Kineskom zidu i srpsko kolo na njemu bili su kadrovi namenjeni domaćoj javnosti u Srbiji i predstavljali su deo narativa da Srbija, uprkos svojoj veličini, može da bude primljena sa najvišim počastima od najmoćnijih država sveta.
Poseta je od početka imala dvostruku funkciju: spoljnopolitičku i unutrašnjopolitičku. Spoljnopolitički, trebalo je da pokaže da Srbija ima pristup jednom od najvažnijih centara globalne moći. Unutrašnjopolitički, trebalo je da potvrdi sliku predsednika kao lidera koji može da otvara vrata koja drugima ostaju zatvorena.
Drugog dana, nakon sastanka sa kineskim premijerom, usledio je najvažniji susret tokom cele posete: sastanak sa predsednikom Kine Si Đinpingom. Poruke koje su tada poslate u velikoj meri uslovljavaju način na koji se ova poseta mora analizirati, kao i kriterijume na osnovu kojih se može oceniti kao uspešna, delimično uspešna ili pre svega simbolički važna.
Ako se poseta posmatra samo kroz prizmu bilateralnog protokola, ona svakako ima elemente diplomatskog uspeha. Međutim, ako se posmatra kroz širi geopolitički i ekonomski kontekst, slika postaje složenija.
Sporazumi kao potvrda strateškog partnerstva
Sporazumi potpisani u okviru sastanka sa predsednikom Sijem imaju dve dimenzije. Prva je potvrda diplomatskih odnosa koje Srbija i Kina već imaju i dodatno oslanjanje Srbije na Kinu u strateškom smislu.
To se vidi kroz potpisivanje Zajedničke izjave o kontinuiranoj izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri, ali i kroz obavezivanje Srbije da podrži četiri globalne inicijative koje promoviše Komunistička partija Kine. Time Srbija ne potvrđuje samo bliskost sa Kinom u bilateralnom smislu, već i spremnost da se javno pozicionira u odnosu na kinesko viđenje međunarodnog poretka.
Ove četiri globalne inicijative posebno su važne u kontekstu geopolitičkih poruka koje su kineski zvaničnici slali tokom sastanaka Si Đinpinga sa Putinom i Trampom. Reč je o Globalnoj bezbednosnoj inicijativi, Globalnoj civilizacijskoj inicijativi, Globalnoj razvojnoj inicijativi i Globalnoj inicijativi za upravljanje na globalnom nivou.
Svaka od njih odražava kinesko viđenje novog ustrojstva međunarodnih odnosa. Zato njihovo prihvatanje nije tehničko pitanje, već politička podrška Pekingu u izgradnji narativa o novim modelima globalnog upravljanja.
Za Kinu je to važno jer pokazuje da njene inicijative imaju podršku izvan kruga najvećih globalnih aktera. Za Srbiju, međutim, to otvara pitanje granica spoljnopolitičkog balansiranja i mere u kojoj se Beograd sve jasnije svrstava uz kineske koncepte globalnog poretka.
Ostali sporazumi mogu se podeliti po različitim oblastima. Njihov značaj, međutim, nije moguće oceniti u kratkom vremenskom periodu, jer većina njih predstavlja osnovu za dublji razvoj saradnje, a ne neposrednu konkretizaciju u vidu određenog priliva sredstava ili osnivanja novih strateških tela između dve strane.
Sporazumi su potpisani u oblastima bezbednosti, novih tehnologija, razvoja nauke, obrazovanja i trgovine. Oni su postavili okvir za buduću fazu razvoja odnosa Srbije i Kine. Nešto konkretniji sporazumi potpisani su u oblasti medija, ali i oni pre svega predstavljaju produbljivanje već postojećih aranžmana, potpisanih 2024. godine prilikom posete Si Đinpinga Srbiji.
Ekonomska dimenzija: između velikih najava i promenjenog investicionog modela
Pored sastanaka sa kineskim zvaničnicima, srpska delegacija se susrela i sa kineskim kompanijama. Upravo taj segment posete može se posmatrati u nešto kraćem vremenskom okviru i sa konkretnijim rezultatima. Tokom poslednjih dana posete najavljeno je da će Kina investirati 953 miliona evra u Srbiji.
Ipak, ove brojke moraju se staviti u kontekst dosadašnjih kineskih investicija, kao i sektora u kojima su one do sada bile najzastupljenije.
Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu od 2021. do 2024. godine Kina je bila najveći pojedinačni investitor u Srbiji. Od 2016. godine i prve velike kineske investicije, koja je rezultirala kupovinom železare u Smederevu, kineske investicije u Srbiji kontinuirano su rasle i dostigle 1,69 milijardi evra u 2024. godini. Međutim, 2025. godine, prema podacima i metodologiji NBS, kineskih investicija u Srbiji nije bilo.
Ukoliko ovaj kontekst uzmemo u obzir, najava od 953 miliona evra, raspoređenih kroz duži vremenski period, zapravo predstavlja značajan pad nivoa kineskih investicija.
Iako ostaje da se vidi kada će ove investicije stići, nije realno očekivati da će dostići nivo iz perioda 2021–2024, niti automatski vratiti Kinu na prvo mesto među pojedinačnim investitorima.
Ono što jeste zanimljivo jeste sa kojim kompanijama su investicioni paketi potpisani. Prema izjavama zvaničnika, komercijalni sporazumi, koje javnost tek treba da vidi, potpisani su sa kompanijama Minth Group, SHAC, BMTS Group i Xingyu. Reč je o kompanijama koje imaju komponentu visokog tehnološkog razvoja i inovacija. Prve najave govore i o tome da bi proizvodnja u oblasti robotike mogla da počne već ovog leta.
Ukoliko se to zaista dogodi, bio bi to iskorak u odnosu na oblasti u kojima se saradnja sa Kinom do sada tradicionalno razvijala: tešku industriju, metalurgiju i rudrastvo, kao i jednostavnije segmente automobilske industrije, gde je Srbija uglavnom bila proizvodna baza za sklapanje komponenti. Tek će konkretni ugovori pokazati da li je reč o stvarnom iskoraku ili o novoj formi već poznatog modela proizvodne zavisnosti.
Infrastruktura bez novih kredita, ali ne i bez kineskih kompanija
Ono što je izostalo sa ovih sastanaka jesu novi infrastrukturni ugovori. Kina i Srbija su u ovoj oblasti promenile modalitet saradnje. Srbija, zapravo, nije uzela kredit od kineske državne banke još od 2022. godine i ugovora o Fruškogorskom koridoru.
To predstavlja važnu promenu u odnosu na prethodnu deceniju, kada je infrastrukturna saradnja sa Kinom uglavnom bila zasnovana na modelu kreditiranja kroz kineske državne banke i angažovanja kineskih kompanija kao izvođača radova.
Kineske kompanije su danas angažovane na drugačiji način: kroz komercijalne ugovore zasnovane na finansiranju koje je obezbeđeno ili kroz fondove zapadnih finansijskih institucija, poput IBRD-a i EBRD-a, ili kroz lex specialis aranžmane, kao u slučaju EXPO 2027.
To znači da Srbija nije dodatno podigla nivo zaduženosti prema Kini, ali da i dalje pronalazi načine da angažuje kineske kompanije na nekim od najvećih infrastrukturnih projekata u zemlji. Drugim rečima, modalitet se promenio, ali prisustvo kineskih aktera u ključnim infrastrukturnim oblastima nije nestalo.
U tom kontekstu, ova poseta ima nesporne benefite. Oni se vide i u ekonomskom smislu i kroz potvrđivanje određenih diplomatskih pozicija, uključujući pitanje teritorijalnog suvereniteta i integriteta. To obuhvata i Vučićevu potvrdu pozicije da je pitanje Tajvana isključivo unutrašnje pitanje Kine.
Za Srbiju, ovakva razmena podrške ima svoju jasnu logiku, posebno imajući u vidu značaj koji Beograd pridaje pitanju Kosova. Međutim, u širem kontekstu, ova poseta je pokazala i određene nedostatke spoljnopolitičkog pozicioniranja Srbije.
Granice spoljnopolitičkog balansiranja
Prvo pitanje koje se može postaviti jeste da li bi ovakva poseta danas bila moguća u Vašingtonu, Briselu ili čak Moskvi. Poseta koja bi rezultovala ovim brojem sporazuma, ovakvim nivoom političke pažnje i ovolikim prostorom u domaćoj javnosti.
U redu, nazovimo je istorijskom. Ali ako je tako, da li je onda treba posmatrati i kao finalno pozicioniranje Kine kao primarnog spoljnopolitičkog partnera Srbije danas? To pitanje ne poništava značaj posete, ali ga stavlja u realističniji okvir.
Očigledno je da Vašington Zapadni Balkan, pa ni Srbiju, trenutno ne vidi kao primarnu sferu interesa. Imajući to u vidu, pitanje je koliko će zvaničnici Stejt departmenta pozitivno gledati na ovakvu posetu, pogotovo u svetlu poslednjeg izveštaja koji ruski i kineski uticaj na Zapadnom Balkanu tumači kao maligni.
Kada je reč o Evropskoj uniji, činjenica je da je Srbija okarakterisana kao država koja kasni u ispunjavanju svojih obaveza u procesu evropskih integracija. Takođe, Srbiji još nisu odobrena sredstva koja bi trebalo da dobije iz Plana rasta, na osnovu ispunjavanja obaveza iz Reformske agende.
Na kraju, Rusija trenutno, čini se, nije visoko na listi prioriteta aktuelne vlasti u Srbiji. Ipak, ovakva poseta Moskvi u ovom trenutku ne bi ni bila moguća zbog rata u Ukrajini, koji i dalje traje i određuje granice međunarodnog manevrisanja.
Upravo zato se postavlja pitanje da li je intenziviranje odnosa sa Kinom rezultat dugoročne strateške orijentacije, posledica smanjenog manevarskog prostora prema drugim centrima moći ili kombinacija oba faktora.
Istorijski uspeh ili trenutna distrakcija?
Zato se može priznati da ova poseta ima istorijsku dimenziju. Ona jeste donela vidljive diplomatske i ekonomske pomake. Ona jeste potvrdila da Kina danas zauzima izuzetno važno mesto u spoljnopolitičkom pozicioniranju Srbije. Ona jeste otvorila prostor za novu fazu saradnje.
Ali to ne znači da se ona može posmatrati bez pitanja o ceni, posledicama i ograničenjima takvog pozicioniranja.
Čak ni tokom izjava za medije predsednik nije propustio priliku da pomene mogućnost izbora, blokadere i protivnike na domaćoj političkoj sceni. Po povratku u Srbiju upravo su to teme koje će ga sačekati. Uz njih, sačekaće ga i ambasadori i izaslanici velikih sila, zainteresovani za ono što se dešavalo u Pekingu.
To je politička sadašnjost u kojoj će Srbija morati da živi pre nego što počne da proizvodi kineske robote, čipove i razvija veštačku inteligenciju.
