Prošle nedelje iz Evrope su u Beograd stigle tri poruke koje je teško posmatrati odvojeno. Prva je bila izjava evropske komesarke za proširenje Marta Kos da Evropska komisija procenjuje da li Srbija i dalje ispunjava uslove za nastavak evropskih finansijskih isplata. Druga je usledila nakon njenog sastanka sa rektorom Univerziteta u Beogradu Vladanom Đokićem. Kos je poručila ono što vlast ovde najviše brine, a to je da univerziteti moraju ostati mesta kritičkog mišljenja. Za kraj nedelje oglasila se i Venecijanska komisija. Uprkos pokušajima vlasti da mišljenje predstavi kao povoljno, Venecijanska komisija ukazala je na ozbiljne probleme pravosudnih zakona koji su mnogo dublji od proceduralnih.
O tome da li Evropska unija ulazi u fazu konkretnijeg političkog pritiska prema vlastima u Beogradu, kakvo je trenutno stanje akademskih sloboda u zemlji i šta to sve znači za evropski put zemlje, za portal Savremena politika govori Maja Kovačević, dekanka na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Savremena politika: Prošle nedelje komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da Evropska komisija razmatra da li Srbija ispunjava uslove za isplatu sredstava EU. Takva poruka dolazi u momentu kada se sa drugim zemljama u regionu, poput Albanije i Crne Gore ide napred. Kakva je to poruka za vlast u Beogradu i da li možemo da govorimo o najozbiljnijem upozorenju do sada?
Maja Kovačević: Mislim da to jeste najoštrija poruka do sada.
Uprkos tome što su iz Evropske komisije upozoravali da ne treba primenjivati nove zakone o pravosuđu, koji su doneti bez konsultacija sa stručnom javnošću, režim je to ipak učinio.
Tako da se sada vidi na delu kako izgleda nazadovanje u oblasti vladavine prava. Mislim da su se zbog toga odlučili na ovako jasnu poruku.
Sa Srbijom se ide u drugačijem pravcu zato što režim u Srbiji ozbiljno narušava sve one osnovne vrednosti koje čine središte pregovaračkog procesa. Tako da Evropska unija nema mnogo izbora.
SP: Predstavnici vlasti građanima govore da ukoliko bi se sredstva uskratila da bi to bilo kažnjavanje građana. Da li je to kažanjavanje građana ili režima?
MK: Nije to kažnjavanje građana. Naprotiv, misim da je podrška svim smenjenim tužiocima, sudijama koji su skrajnuti, svim studentima koji su pritvarani i optuživani za rušenje ustavnog poretka… Podrška čitavoj javnosti koja je zgranuta onim što režim radi.
Mislim da u tom kontekstu i treba posmatrati te najave. Poruka Evropske komisije je: ne, mi više nećemo finansirati režim koji na ovakav način ruši vladavinu prava i ljudska prava.
SP: Paralelno sa takvim porukama iz Brisela, vlast u Beogradu osniva Operativni tim za ubrzavanje pregovora, najavljuje se da je doneta odluka da se svi zakoni proveravaju da li su u skladu sa evropskim zakonodavstvom, u Skupštinu ulazi set zakona koje vlast predstavlja kao „evropske“… Kako se Vama čine ove aktivnosti? Da li vlast pokušava da zamaskira probleme i da li će to doneti rezultate?
MK: Mislim da je to potpuno pogrešan pristup i da neće imati nikakav efekat. Pre svega, to su naivni i neprikladni pokušaji da se predstavi neka zainteresovanost Srbije za ubrzanje EU integracija.
Režim se sada setio da treba proveriti usklađenost naših novih pravnih akata sa pravnim tekovinama EU, a to je trebalo da se radi još mnogo ranije jer se time ubrzava proces.
Da pokušam da približim absurd cele situacije. Oni su se sada setili tog usklađivanja nakon što su usvojili takozvane Mrdićeve zakone za koje je Evropska komisija jasno rekla da to nije nešto što je uskladu sa standardima koji se očekuju od zemlje kandidata.
Onda su se setili Koordinacionog tima koji vodi ambasador, a posao ambasadora nije da to radi, nego da se viđa sa zvaničnicima u Briselu i da o tome diplomatskim putem obaveštava sve što treba. Umesto toga, ambasador se sada sastaje sa ministrima, koji bi trebalo svakako svako jutro da imaju na stolu sve ono što stiže između ostalog i iz Brisela… Dakle, radi se o jednoj potpuno neprikladnoj strukturi…
Sve to pokazuje do koje namere je režim iznenađen reakcijom Evropske unije. Oni su mislili da mogu Evropsku uniju da zavaravaju takvim trikovima, a sada mislim da su shvatili do koje mere je EU ozbiljna u zamerkama koje im upućuje.
SP: Osim što smo prošle nedelje čuli od Marte Kos da su sredstva ugrožena, mogli smo da vidimo da je Kos održala sastanak sa rektorom Univerziteta u Beogradu, Vladanom Đokićem. Kako vi vidite ovaj sastanak?
MK: Mislim da je taj sastanak vrlo važan.
Mi smo nakon tog sastanka videli izjavu komesarke Kos u kojoj ona jasno kaže da podržava autonomiju univerziteta i da univerziteti treba da budu središte kritičkog mišljenja. To je upravo ono što i mi govorimo ovde u Beogradu već više od godinu dana.
Takođe, ona ne spominje slučajno da je tema razgovora bilo i stanje demokratije i sitaucija u zemlji.
Način na koji je ugrožena autonomija univerziteta i kako su izloženi napadima, to se događa čitavom našem društvu. Svi oni koji jasno izražavaju svoj kritički stav prema režimu su zapravo izloženi pritiscima, ali se samo nekada način i vrsta tih pritisaka razlikuju.
SP: Nakon sastanka provladine medija preplavili su tekstovi o tome kako je Marta Kos od rektora tražila priznanje Kosova. Kako komentarišete takve naslove? Da li se radi o standardnoj kampanji zastrašivanja i blaćenja na koje smo navikli ili ipak vidite da režim pokazuje nervozu? Sigurno se i oni sećaju kada su i kako kao opozicija primljeni od strane tadašnjeg komesara Štefana Filea…
MK: Vidim veliku nervozu. Zaista je iznenađujuće da takve stvari sebi dozvoljavaju.
Prisetimo se samo upada policije u rektorat kada je nakon dugih sati policijskog pretresa kada se rektor pojavio na balkonu. On je bio dočekan ovacijama od strane okupljenih građana, a onda su odmah mnogi sa te strane trčali da objasne kako je rektor govor čitao sa papira…
Ako je rektor nebitan, zašto ga spominjete?
Iako se ne bavim pitanjem dijaloga Beograda i Prištine, mislim da treba razmotriti šta je ko učinio po pitanju Kosova u prethodnih 12 godina, pa da vidimo šta i kako treba činiti dalje.
Dakle, ovo su samo podmetanja koja pokazuju ozbiljnu paniku režima.
SP: Nalazite se na mestu se dekanke Fakulteta političkih nauka. U kakvim uslovima funkcionišete, s obzirom na nedavne izmene u načinu finansiranja fakultete?
MK: Fakultet političkih nauka radi pod istim uslovima kao i ostali fakulteti na Univerzitetu. To je rad pod konstantnim pritiskom. Tu su različite vanredne inspekcije, nejasnoće oko načina finansiranja uvođenjem novog elektronskog sistema… Sve to stvara donekle manju sigurnost u funkcionisanju.
Međutim, čitav Univerzitet i mi takođe se uspešno nosimo sa time. Zato što smo mi svesni u kakvim uslovima funkcionišemo i svesni smo šta je cilj režima.
A prema mom mišljenju cilj je da se potpuno uruši Univerzitet u Beogradu. Mi smo svega toga svesni, nećemo dozvoliti da se to dogodi u skladu sa tim mi ćemo se boriti na najbolji mogući način.
SP: Rektor Đokić je uputio apel evropskim institucijama, više puta su poruke išle ka Briselu kada je reč o stanju u kom se nalazi srpsko obrazovanje. Da li se stekli uslovi da se poglavlje 26, koje je privremeno zatvoreno, ponovo otvori? Kako EU može da pomogne u zaštiti akademskih sloboda u zemlji?
MK: To što je komesarka za proširenje Marta Kos održala sastanak sa rektorom, i to u tako kratkom roku nakon upada policije u rektorat, je prema mom mišljenju vrlo jasna i politička poruka režimu. Ukoliko bi takve reakcije bile češće, to bi takođe nama pomoglo.
Ponovno otvaranje Poglavlje 26 bi nosilo jednu simboličnu poruku, jer mi znamo da u procesu pristupanja svaka zemlja koja želi da pristupi nastoji da se privremeno zatvorena poglavlja ne otvaraju ponovo, jer to vraća proces unazad.
Sa druge strane, Evropska unija nema značajne nadležnosti u oblasti obrazovanja, ali bez obzira na to, eventualno ponovno otvaranje poglavlja moglo bi ponovo da vrati svetla reflektora na pitanje obrazovanja u Srbiji.
SP: Kako vidite budućnost evropskih integracije Srbije u bliskoj budućnosti? Da li je jasno da ova vlast nema nameru da zemlju približi EU?
MK: Režim nema nameru da ozbiljno pristupi procesu evropskih integracija. Mislim da zbog toga nekog ozbiljnijeg napretka ne može da bude, jer je jasno da režim nema nameru. Da ima, mi bismo najbrže napredovali u oblasti vladavine prava, demokratizaciji, slobodi medija… Tu su stvari jasne i jasne su i Evropskoj uniji.
Verujem da EU sada nastoji da koliko god može pomogne građanima Srbije i mislim da bi sutra vrlo značajna pomoć bila da pošalje što veći broj posmatrača na izbore, kad god oni bili i da se vrlo ozbiljno pozabavi izveštajima koje ti posmatrači budu sastavili.
SP: Dakle mislite da će EU imati ključnu ulogu u oceni regularnosti izbora kad god oni budu? Da li mislite da građani to i očekuju od Brisela?
MK: Mislim da treba da Evropska nije treba ojača monitoring i bude vrlo prisutna.
Da se razumemo, to nije lako organizovati jer kada govorimo o parlamentarnim izborima, govorimo o čitavoj zemlji. Nije lako organizovati, ali ako ima političke volje to može da bude organizovano.
To bi bilo vrlo značajno. Neposredna iskustva i ono što neko neposredno vidi i sazna na izborima, to se ne može porediti ni sa čim.
SP: Nedavno je postignut dogovor da se formira radna grupa za izradu pristupnog ugovora sa Crnom Gorom, raspravlja se o tome da Albanija dobila privremena merila za zatvaranje pregovaračkih poglavlja…Da li mislite da je moguće da u skorije vreme dobijemo novu državu članicu EU iz regiona Zapadnog Balkana?
MK: Mislim da je to moguće i verujem da će to biti Crna Gora, kada govorimo o regionu Zapadnog Balkana. I to članica Evropske unije u punom kapacitetu.
Zato što Crna Gora zaista sprovodi ozbiljne reforme, iako naravno da se može postaviti pitanje da li su sprovedene do kraja. Ali radi se zaista o ozbiljnim reformama i ima svojevrsni društveni konsenzus oko toga da se želi člansto u EU.
Sa jedne strane, radi se o maloj zemlji, koja neće narušiti ni budžetsku ravnotežu, ali ni ravnotežu glasanja u Evropskoj uniji, a sa druge strane biće poslat jasan signal da proširenje nije okončano i da perspektiva daljeg proširenja postoji.
SP: Spomenuli ste nove modele pristupanja, trenutno se vode diskuje o nekoliko različitih predloga. Ukoliko bi se bilo koji od tih predloga usvojio to bi podrazumevalo i promenu osnivačkih ugovora EU. Da li vidite da postoji volja država članica EU da se to i dogodi i šta mislite o predlozima koji su na stolu?
MK: Mislim da će neki od tih modela, da li postepene integracije ili spoljneg kruga integracije iz kojeg se prelazi u naredni krug, na kraju biti neizbežan.
Uprkos tome što to zahteva promenu osnivačkog ugovora i promenu pravila odlučivanja u zavisnosti od toga u kom se statusu određena zemlja nalazi. Naravno, to nije lako izvesti ni politički ni administrativno.
Ali prema mom mišljenju, pogrešno je da sada institucije EU o tome javno debatuju. Imali smo slučaj da je Evropska komisija iznela predloge, i videli smo da su zemlje članice bile prilično neraspoložene da o tome razgovaraju.
Važno je da zemlje članice, pre svega, razgovaraju o tome između sebe, a nakon toga i sa Evropskom komisijom i na kraju Evropskim parlamentom. Da se vide koji su modeli za njih prihvatjivi.
To će biti neophodno jer je zaista teško je zamisliti kako će Ukrajina postati punopravna članica. Jer bi punopravno članstvo Ukrajine poremetilo ravnotežu glasanja i tu bi se stvari ozbiljno menjale, a da ne govorimo o drugim otvorenim pitanjima kao što je pitanje u kojim granicama bi Ukrajina postala članica.
Mislim da će morati Evropska unija morati da pronađe neko fleksibilno rešenje kojim će biti zadovoljne i zemlje članice i zemlje kandidati.
