BEOGRAD – Sjedinjene Američke Države uputile su Iranu plan od 15 tačaka za moguće primirje, dok istovremeno pojačavaju vojno prisustvo na Bliskom istoku, ali je iranska vojska poručila da Vašington „nije u poziciji da pregovara“, prenosi FoNet, pozivajući se na tvrdnje AP-a.
Kako su ranije javili svetski mediji, plan Amerike podrazumevao je zahteve da Iran u celosti odbaci nuklearno oružje i nuklearni arsenal koji poseduje, da se obaveže da nikada neće kupiti nuklearno oružje, kao i da neće obogaćivati uranijum. Takođe, predlagalo se da sav obogaćeni uranijum Irana bude prebačen u grad Sabu, prema instrukcijama SAD i Izraela, kao i da se zatvore nuklearna postrojenja Išfahan, Fordov i Natanc.
Istovremeno, plan je sadržao zahtev da Međunarodna agencija za atomsku energiju dobije sve informacije o iranskom nuklearnom programu, te da Iran prekine odnose sa saveznicima koje koristi za “proksi ratove”, i da otvori Ormuski moreuz. Takođe, od Teherana se očekivalo da ograniči svoje oružje, da se obaveže da će u budućnost koristiti projektile jedino u slučajevima samoodbrane. Za uzvrat, Iranu se nudilo ukidanje svih sankcija i pomoć da razvije nuklearni program u cilju dobijanja električne energije.
Prema navodima neimenovanih izvora, plan je Iranu prosleđen posredstvom Pakistana, koji je ponudio i domaćinstvo eventualnih pregovora, u trenutku kada raste pritisak na Vašington da okonča sukob koji ulazi u drugi mesec. Istovremeno, Iran je nastavio napade na Izrael i zemlje Zaliva, uključujući i udar na Međunarodni aerodrom u Kuvajtu, gde je pogođen rezervoar za gorivo i izbio požar.
Napadi na energetsku infrastrukturu i blokada Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte, doveli su do naglog rasta cena energenata i uzdrmali globalna tržišta. SAD, uprkos diplomatskim naporima, šalju dodatne snage u region, pa se očekuje dolazak najmanje 1.000 vojnika iz 82. vazdušno-desantne divizije, kao i raspoređivanje dve jedinice marinaca sa oko 5.000 pripadnika i više hiljada mornara.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su pregovori sa Iranom u toku, ali nije precizirao sa kim su kontakti uspostavljeni. Teheran to negira, a predstavnik centralne komande Khatam al-Anbija, Ebrahim Zolfagari, poručio je da Iran „nikada neće pristati na dogovor“ sa SAD.
Izraelska vojska saopštila je da je pokrenula nove široke vazdušne napade na Iran, usmerene na državnu infrastrukturu, dok su u Izraelu jutros ponovo aktivirane sirene za uzbunu zbog iranskih raketnih napada. Napetosti su se prelile i na zemlje Zaliva, pa je Saudijska Arabija saopštila da je oborila najmanje osam dronova iznad svoje istočne provincije, dok su se sirene oglasile i u Bahreinu.
Cena nafte tipa Brent približila se tokom sukoba nivou od 120 dolara po barelu, ali je nakon najava mogućeg primirja pala ispod 100 dolara, i dalje ostajući oko 40 odsto viša nego na početku rata.
Analitičari ocenjuju da bi eventualni pregovori SAD i Irana bili suočeni sa velikim izazovima, uključujući nesuglasice oko iranskog nuklearnog i raketnog programa, kao i nejasnoće o tome ko u Teheranu ima mandat za pregovore.
