Veći broj građana smatra da je za spor put Srbije u procesu evropskih integracija poslednjih godina odgovornija aktuelna vlast nego Evropska unija, pokazuje ovomesečno istraživanje javnog mnjenja. Da je za spor proces integracija najviše odgovorna aktuelna vlast smatra 37,7% ispitanika, dok 33,3% smatra da je najviše odgovorna EU.
Dodatno, 24,4% ispitanika je odgovorilo „ne znam“, dok je preostalih 4,5% odgovorilo neko drugi. U okviru kategorije „neko drugi“, ispitanici su najčešće navodili da su i vlast i EU podjednako krivi, a potom da je kriva neka treća država, poput Rusije ili Sjedinjenih Američkih Država.
Podsetimo, Srbija nije napravila korak napred u procesu evropskih integracija već duže od četiri godine. Poslednji put je otvorila nova poglavlja, u okviru klastera 4, sredinom decembra 2021. godine.
Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem u periodu od 3. do 11. decembra 2025. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika. Naručilac istraživanja je Centar savremene politike, izdavač portala Savremena politika.
U okviru ovog istraživanja takođe je postavljeno pitanje o tome kako bi građani glasali na referendumu o članstvu u EU, o čemu je naš portal pisao u posebnom tekstu.
Kada se ova dva pitanja ukrste, dobija se nalaz prema kojem 61% ispitanika koji su odgovorili da bi glasali „za“ članstvo u Evropskoj uniji na referendumu takođe smatra da je aktuelna vlast najviše odgovorna za spor put Srbije ka EU. Njih 21,7% smatra da je najviše odgovorna sama EU.
S druge strane, među ispitanicima koji su rekli da bi glasali „ne“ na referendumu o članstvu, 52,9% izjasnilo se da je EU najviše odgovorna za spor put Srbije, dok je 27,8% reklo da je najviše odgovorna aktuelna vlast.
„Režim uspeo da podeli odgovornost za neuspeh na putu ka EU“
Komentarišući nalaze za naš portal, Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU (NKEU), ističe da oni pokazuju da ne postoji dominantan narativ koji bi u potpunosti abolirao domaće aktere aktere „i pored ogromnih napora da se kontrolisanim, pre svega, medijskim sadržajima, građani uvere da EU Srbiju ne želi, posebno ne ako ne prizna nezavisnost Kosova, što nikada nije bio uslov za napredak“.
„Ovaj narativ, koji je vlast koristila da sa sebe skine odgovornost za suštinske reformske procese i usklađivanje sa spoljnom politikom Unije, poklapa se i sa pozicijom protivnika vlasti sa otvorenom i jasnom anti-EU agendom, pa otud ne čudi ovaj procenat građana koji odgovornost za proces vide isključivo na strani Evropske unije“, kaže Bojana Selaković.
Srđan Majstorović, predsednika Upravnog odbora Centra za Evropske politike (CEP), objašnjava za Savremenu politiku da na stavove građana o EU prevashodno utiču kreatori sadržaja u medijima, a to su pre svih visoki predstavnici režima, i orkestrirane kampanje u tebloidiziranim medijima koje kontrolišu pojedinci ili kompanije bliske režimu.
„Nažalost, rezultati ukazuju da je režim delimično uspeo u svojoj nameri da okrivi, ili barem podeli odgovornost sa EU, za vlastite neuspehe. Srbija je, zahtevajući da postane članica, prihvatila da će poštovati pravila i vrednosti na kojima se zasniva EU. Uslovi pristupanja su odavno poznati i nisu menjani od početka pregovora sa Srbijom“, kaže Majstorović.
On podseća da u poslednje četiri godine, od početka ruske agresije na Ukrajinu, od svih kandidata se zahteva usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom kao dokaz njihove jasne i nedvosmislene strateške orijentacije.
„Režim u Srbiji nije spreman da deklarativnu podršku Ukrajini materijalizuje prihvatanjem pozicija EU prema Rusiji. U takvim okolnostima, svoje propuste pokušavaju da zamaskiraju izdvajanjem pojedinih uslova, predstavljajući ih kao političke prepreke koje EU postavlja kako bi stopirala put Srbije“, kaže Majsotorović.
On dodaje da režim time pokušava da sa sebe skine odgovornost za ono što je pravi razlog zaustavljanja Srbije, a to je urušavanje vladavine prava koja je pregovaračkim dokumentima definisana kao ključni faktor koji određuje dinamiku pregovora o pristupanju.
„Dakle, odgovornost za rezultate u najvećoj meri počiva na Vladi Srbije“, zaključuje Majstorović.
