Bio je jedan student gost u “Razgovoru o vesti “, segmentu Dnevnika televizije Nova. Zašto je bio? Da objasni otkuda 30 odsto podrške za novoformiranu opozicionu listu u Sečnju. Zašto on da objašnjava? Pa zato što su studenti uradili kampanju od vrata do vrata, ohrabrili i povezali ljude koji su se našli na listi, i na kraju posmatrali, a oni koji su iz Sečnja i kontrolisali izborni dan.
Šta je rekao? Ili šta smo važno saznali? Kampanja “student u svakom selu“ koja je obilazila adrese po Sečnju, nije počela mesecima ili nedeljama pre izbora. Naprotiv, 50 studenata iz mobilnih timova (po dvoje), obilazilo je kuće (u opštini koja je zadržala vlast SPS-a i 4 godine nakon pada Miloševića 2000-te) tek nakon što su raspisani lokalni izbori. Koliko dugo su to radili? Dva vikenda! Ajmo ponovo da ovo pročitamo – dva vikenda! 4 dana sve ukupno. Znači kad imaš tim i volju, stvar je izvodljiva i u mestima većim od 523 km2 (kolika je površina Sečnja).
Normalno, uspeh se ne sme pripisati samo tome – ali mora i tome! Dakle, za kratko vreme, ljudima u 11 mesta , kojima niko nije pokucao na vrata godinama – pojavii su se studenti da ih pitaju šta im nedostaje, šta bi oni drugačije, da ih pitaju jel znaju svoja prava na idućim izborima, da ih na kraju vide… da eto neko zna da oni postoje, da nisu zaboravljeni…
Nisu svi prijateljski reagovali na mlade u njihovom dvorištu. Jer terensku kampanju radio je i SNS (mora im se priznati dobra stranačka organizacija, nezavisno od zloupotreba o kojima sve već znamo). Samo je njihov pristup u regularnoj kampanji bio drugačiji. “Ne razgovaraj sa studentom! Ko zna kakvu jeres će ti reći! Isteraj ih iz dvorišta, zamandali vrata! “. O tome je takođe govorio student Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u intervjuu za Novu. I o tome da su neregularnost, kupovinu glasova i sumnjive kapuljače prijavljivali policiji, ali ona nije na vreme reagovala.
Rezulat je, posle izbora, takav kakav jeste. Taj rezultat od 30 odsto ispraćen je zahvaljujući i neumornim ljudima, građanima, zborovima, ponekom opozicionaru, bajkerima koje nije mrzelo da se po mraku pojave u srednjobanatskoj komuni. Da, kako u svom postu navodi posmatračica izbora, budu hrabri kad oko njih kruže automobili, ili ih ljudi u crnom prozivaju da su ustaše … ili hoće da ih biju. U postu piše “kad ne omirišu strah – beže “. Dakle, kampanja plus kontrolori plus posmatrači – daje rezultat. Nemali.
Ima internet ratnika, kažu “šta je 30 odsto kad je vlast na 51”? Tačno. Tako će biti u svim sredinama osvešcćenijim, obaveštenijim, u kojima Milošević nije preživeo realan pad godinama nakon pada. Biće pobeda. Ako se isprati recept. Ako se bude kuvalo odoka, neće. A ne može vlast da rukometaša sa ekipom crnokapuljaša klonira na 8000 i kusur biračkih mesta koliko ima u Srbiji. A i da može, ima dovoljno hrabrih da ih, ko u Lovcu u Rajkoviću, ulove.
I umesto da se bavimo receptom za pobedu – mi smo progutali udicu. Da objasnimo oko čega se ne slaže pokret koji godinu dana neumorno osvešćuje i radi… Ali ipak, da pitamo, da ne bude da smo ćutali… Da li ima razdora među studentima? Izvesno. Da li ima sukoba u mišljenjima različitih Univerziteta? Izvesno. Kome igra da se na tome insistira? Onima koji na podeli rastu. To nisu ni unesrećeni građani, ni zborovi, ni društvo u celini. To su dobri i pomalo pošteni serviseri interesa Rusije na čelu republike.
Udri studenta, on je kriv što nije monolitan i ne može odjednom da nas reši briga koje odrasli “profesionalni političari “ nisu uspeli da reše 13 ili ako hoćete 30 godina… Udri ga, jer on je kriv i za Putinovu čizmu i za neotvaranje klastera sa EU, i što nismo u NATO-u… i što ideološki nije ono što ti jesi. Šta god da si. Udri ga. Ako ga ne nateraš da odustane, nek bar ode iz ove zemlje… da nas ostavi na miru, mi bolje znamo šta treba. Što smo i dokazali.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
