BEOGRAD – Ukoliko se obistine najave o utapanju Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) u Više javno tužilaštvo to bi dodatno urušilo već sistemski urušeno srpsko pravosuđe, rečeno je na predstavljanju najnovijeg izveštaja koalicije prEUgovor.
Direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP), Predrag Petrović ove najave vidi kao deo širih nastojanja vladajuće partije da stavi pod ličnu kontrolu sve najvažnije državne aktere koji su nadležni za staranje o bezbednosti u najširem smislu, a tu spada i Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK).
„Za prethodnih trinaest godina vladavine, politički vrh stavio je pod kontrolu sve te aktere, ali njima više nije dovoljno da ti akteri ćute i nemo posmatraju neke događaje i ne reaguje. Sada se od njih zahteva da aktivno učestvuju u bezakonju. Zato njima i smeta Tužilaštvo za organizovani kriminal“, rekao je Petrović.
On je dodao da bi vladajuće strukture želele da se TOK ponaša kao Više javno tužilaštvo na čijem čelu se nalazi tužilac Nenad Stefanović, koji „postupa onako kako se od njega zahteva sa samog političkog vrha, bez obzira na to da li takvo postupanje ima utemeljenje u zakonu ili ne“.
„Mi imamo čitav niz spornih postupaka tog Višeg javnog tužilaštva. Ukoliko se dogodi to utapanje TOK-a, to definitivno vraća Srbiju nekoliko koraka unazad“, rekao je Petrović naglašavajući da je jedan od najvažnijih zahteva na putu ka Evropskoj uniji je da postoje posebna tela specijalizovana za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
On podseća da Tužilaštvo za organizovani kriminal do skoro nije imalo nijedan značajan predmet, jer tužilac Nenadić došao na čelo ovog tužilaštva u jednom veoma spornom postupku kao tada lojalan vladajućoj partiji.
„Bez obzira na to, mi branimo sada ovo tužilaštvo jer se zalažemo za funkcionisanje demokratskog sistema u kom ova tela imaju svoju samostalnost i mogu van uticaja politike rade svoj posao. Stavljanje ovog tela pod kontrolu Višeg javnog tužilaštva bi bilo zapravo stavljanje TOK-a pod nadležnosti političkog komesara“, rekao je Petrović.
Vanja Macanović je podsetila da ovo nije jedina izmena koja se predlaže kada je u pitanju uređenje tužilaštva i sudova.
„Mi sada imamo neke dnevnopolitičke predloge za izmene. Ukoliko one uđu u skupštinsku proceduru, kao što je to bio slučaj sa lex specialis o Generalštabu, to će onda biti i brzopotezno usvojeno bez razmatranja kakve će posledice biti i da li je to neophodno u ovom trenutku“, rekla je Macanović.
Podsetila je da se u ovom momentu najavljuje i ukidanje Tužilaštva za ratne zločine, sa istim argumentom da je to zastareli mehanizam, što kako je ukazala, nikako ne može da se primeni u slučaju Tužilaštva za organizovani kriminal.
Macanović je govorila i o predlogu da se Treće osnovno javno tužilaštvo i Treći osnovni sud u Beogradu rasformiraju na treće i četvrto, što bi, prema njenim rečima, moglo ozbiljno ugroziti i usporiti oba suda i tužilaštva.
U ključnim oblastima stagnacija i nazadovanje
Kako se navodi u novom prEUgovor Alarm izveštaju, tokom prethodnih šest meseci u Srbiji se produbila erozila demokratskog poretka koja zemlju udaljava od ambicije članstva u Evropskoj uniji.
U izveštaju se navodi da ključne oblasti beleže stagnaciju ili nazadovanje, da reformski rokovi prolaze bez rezultata, dok se politički kompromisi prave u poslednjem trenutku pod pritiskom Evropske unije, često uz rešenja koja snižavaju dostignute standarde.
U izveštaju se navodi da bez rezultata prolaze i novi rokovi iz Reformske agende i stari iz akcionih planova za poglavlje 23 i 25, što ponovo pokazuje nedostatak volje vlasti u Srbiji da reši hronične probleme demokratije i vladavine prava.
„Politički kompromisi oko utvrđenih prioriteta prave se u poslednji čas pod pritiskom Evropske unije, ali je njihov kvalitet upitan a posledice se tek očekuju. Kasni se i sa izradom neophodnih propisa, ali još više zabrinjava to što predložena rešenja smanjuju dostignute standarde i utiru put snažnijoj represiji“, navodi se u izveštaju koalicije prEUgovor.
Na predstavljanju 25. izdanja „Alarm“ izveštaja, koordinatorka Jelena Pejić Nikić podsetila je da se napredak godinama ne može konstatovati, iako naziv izveštaja ostaje isti.
Ona je ocenila da se institucije ubrzano urušavaju, politički uticaj produbljuje, a parlament se pretvara u protočni kanal izvršne vlasti, što dodatno slabi poverenje građana.
Upozorila je da EU treba da obrati posebnu pažnju na primenu zakona, jer donošenje propisa bez njihove stvarne primene ne vodi ka napretku niti jačanju vladavine prava u Srbiji.
Govoreći o nedavno održanim lokalnim izborima u Mionici, Negotinu i Sečnju, Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbije ukazala je da lokalni izbori u pet opština tokom ove godine potvrđuju da vlast ne namerava da unapredi izborne uslove niti obezbedi ravnopravnost učesnika.
„Postavlja se pitanje kako dalje raditi u ovakvom okruženju koji je postao borba za sličnu bezbednost. Na koji način takvo okruženje popravljati i obezbediti da se postojeći propisi poštuju, a da institucije sprovode zakone“, rekla je Petrović.
Predrag Petrović je ocenio da je policija postala „instrument bezakonja“, navodeći povećan intenzitet represije i učešće policije u nezakonitim aktivnostima, a ne samo tolerisanje istih.
On je kao problem izdvojio i postavljanje kadrova bliskih političkom vrhu na čelo ključnih policijskih jedinica, što se vidi kao priprema za obračun sa građanima. Petrović je upozorio da novi zakon o unutrašnjim poslovima, predviđen reformskom agendom, u ovakvim okolnostima ne može doneti stvarne promene i pre će poslužiti kao forma za EU.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra upozorila je na problematične izmene krivičnih zakona, posebno Zakonika o krivičnom postupku kojim se, kako navodi, direktno urušava tužilaštvo kao organ gonjenja.
