BEOGRAD – Organizacija Citizen Lab, u saradnji sa Šer (Share) fondacijom, potvrdila je dva nova slučaja targetiranja naprednim špijunskim softverom u Srbiji, a mete su rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić i viši tužilački saradnik Rade Bajić iz Tužilaštva za organizovani kriminal, saopštila je danas Fondacija, prenosi FoNet.
U saopštenju Fondacija je upozorila da novi slučajevi upotrebe špijunskog softvera – spajver protiv predstavnika univerziteta i tužilaštva otvaraju ozbiljna pitanja o rasprostranjenosti digitalnog nadzora i zaštiti nezavisnosti institucija u Srbiji.
Forenzičkom analizom je potvrđeno da je tokom ove godine telefon profesora Đokića zaražen špijunskim softverom Pegasus izraelske kompanije NSO Group, korišćenjem „0-click“ napada, ukazuje se u saopštenju i napominje da je on jedan od istaknutijih figura prodemokratskog pokreta u Srbiji, poznat po podršci studentskim protestima i zalaganju za očuvanje autonomije univerziteta.
Viši tužilački saradnik Rade Bajić, koji je radio na predmetu „Generalštab“ u kom je tužilaštvo otvorilo pitanje krivične odgovornosti državnih funkcionera, u avgustu je primio zvanično obaveštenje od kompanije Apple koje ukazuje na to da je, sa visokim stepenom pouzdanosti, bio meta napada plaćeničkim špijunskim softverom (mercenary spyware), navedeno je u saopštenju.
Šer fondacija je 2. septembra saopštila da je početkom godine najmanje 14 osoba u Srbiji targetirano različitim vrstama naprednog špijunskog softvera, među njima studenti, aktivisti, narodni poslanik i lokalni odbornik opozicije.
Od targetiranja novinara, aktivista i pripadnika civilnog društva, otkrivenog krajem 2024. godine, zabeleženi su slučajevi upotrebe špijunskog softvera protiv sve šireg kruga aktera, uključujući poljoprivrednike tokom 2025. godine, a potom i studente, aktiviste i opozicione političare tokom 2026, ukazala je Fondacija.
Ta organizacija naglašava da ti trendovi posebno zabrinjavaju uoči parlamentarnih izbora 25. oktobra, kada je zaštita slobode izražavanja, političkog delovanja i privatnosti od ključnog značaja.
Po svojim funkcijama i nameni, špijunski softver se može klasifikovati kao računarski virus, odnosno program ili skup naredbi koji deluju na druge programe ili podatke u računaru ili računarskoj mreži, čija upotreba predstavlja krivično delo prema Krivičnom zakoniku Srbije, stoji u saopštenju.
Ističe se da upotreba spajvera podrazumeva neovlašćeni pristup svim podacima na uređaju, čime se namerno nanosi šteta targetiranom korisniku, ali i svim drugim osobama čiji se podaci nalaze na tom uređaju.
