Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sproveo je tokom maja 2026. godine ispitivanje javnog mnjenja na nacionalnom reprezentativnom i slučajnom uzorku od 1000 punoletnih građana. Upitnik je bio opsežan i fokusiran na percepciju demokratije, bezbednosti i postupanja policije u Srbiji, a nekoliko pitanja se odnosi i na stavove građana prema evrointegracijama i ulozi EU u domaćem političkom sistemu.
Nalazi su zabrinjavajući i treba da služe kao apel za promenu pristupa iz Brisela. Formalnim i veštačkim održavanjem procesa koji gubi smisao EU gubi poverenje i ono malo proevropski orijentisanih građana koji priželjkuju njenu jaču ulogu u zemlji.
Protivnici evrointegracija Srbije na pragu apsolutne većine
Merenje narodne podrške pristupanju Evropskoj uniji redovno se sprovodi u državama kandidatima za članstvo, i Srbija jednako redovno odskače po daleko nižim rezultatima u odnosu na susede. Iako je i deceniju pre toga podrška domaćeg stanovništva varirala oko 50%, nakon 2022. godine nije dostignut prag apsolutne većine koja bi podržala članstvo Srbije u EU.
Najnoviji podaci BCBP-a pokazuju da podrška ide do 42%, ali preovlađuje suprotni stav gde se 48% protivi članstvu Srbije u EU. Ostaje 10% onih koji su odbili da odgovore ili o tome nemaju stav.
Ovo su nešto veći procenti u odnosu na nedavno objavljene nalaze WeBalkans istraživanja sprovedenog krajem februara, a koji pokazuju sličan odnos snaga. Uz mogućnost da je došlo do blage promene u stavovima u nekoliko meseci, razlike su verovatno metodološke prirode. Na primer, BCBP je jednostavno pitao – da li podržavate članstvo Srbije u EU i ostavio opcije – da, ne i ne znam, dok drugi uglavnom koriste skalu 1-5 koja uključuje i opciju neodlučnih ili ravnodušnih (niti podržava niti se protivi). Takođe, uzorak BCBP-a su građani 18+, a WeBalkans koristi 15+ starosni prag.
Ispravnije je uporediti nalaze sa identičnim pitanjem iz ranijih BCBP istraživanja. Od 2020 do 2022. godine su stavovi prema članstvu Srbije u EU postali izraženiji i izjednačili se na 46%. Do danas je, međutim, vaga pretegla u korist protivnika.
To je verovatno posledica zastupljenih anti-EU narativa u većini prorežimskih medija, s jedne strane, i mlake reakcije EU na negativne trendove u zemlji, s druge strane. Raščlanjivanje nalaza pomaže nam da razumemo širu sliku.
Evropsku Srbiju podržavaju mladi, visoko obrazovani i protivnici aktuelne vlasti
Podrška članstvu Srbije u EU ravnomerno se smanjuje sa godinama – od 60% ispitanika iz najmlađe starosne grupe (18-24) do 41% u uzrastu 55-64 godina, do izrazitog pada na 22% kod generacije 65+. Takođe, nalazi pokazuju da što ste više obrazovani, to više podržavate članstvo. Ovo se, pored različite podložnosti nametnutim narativima, u prvi mah može objasniti i time što mladi i visoko obrazovani vide za sebe više prilika u Srbiji integrisanoj u šire tržišta i zajednicu vrednosti. Mladi i visoko obrazovani ujedno najviše ocenjuju da u Srbiji nema demokratije, ali i da je demokratija najpoželjniji oblik vladavine za Srbiju.
Razlike u ostalim kategorijama nisu toliko linearne i jasne. Tako je, na primer, najveća podrška evrointegracijama u zapadnoj Srbiji i Šumadiji (skoro 50%), u malim gradovima, i u gradskim sredinama naspram sela i još više naspram prigradskih sredina, u kojima dominiraju protivnici (59%). Interesantan nalaz je i da je Beograd većinski protiv članstva Srbije u Uniji – skoro 56% je dalo negativan odgovor.
Osim godina i stepena obrazovanja, kao važan indikator podrške članstvu Srbije u EU, pokazao se i stav prema aktuelnoj vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ali u negativnoj korelaciji. Tako se skoro dve trećine pro-EU ispitanika protivi trenutnoj vlasti, a tek nešto više od četvrtine proevropskog korpusa čine podržavaoci režima. Ovaj nalaz jasno opovrgava sliku koju vladajuća partija nastoji nametnuti na Zapadu, a to je da bez njih nema ni evrointegracija Srbije. Svima koji pomno prate pristupni proces odavno je jasno da ova vlast suštinski udaljava Srbiju od EU, dok simulira pojedine reformske korake kako bi bar formalno ostala u procesu.
EU je uticajna u Srbiji, ali ne može i ne treba da reši ključne probleme
Blizu 60% ispitanika smatra da EU ima uticaj na političke odluke u Srbiji, nešto manje od Rusije i Kine čiji su procenti porasli u odnosu na prethodno istraživanje BCBP-a. U poređenju sa ranijim nalazima, u očima građana uticaj Nemačke je najviše opao, a uticaj Rusije i Kine je u konstantnom porastu. Ova percepcija korelira sa sve čvršćim odnosima sa Kinom koji su naročito u zamahu od pandemije. Uticaj Rusije, sa kojom jača bezbednosno-obaveštajna saradnja, naročito u borbi protiv “obojene revolucije”, porastao je uprkos trzavicama u vezi sa prodajom NIS-a.
S obzirom na to da manje od 10% građana ocenjuje da u Srbiji postoji puna demokratija, a većina smatra da političari zloupotrebljavaju vlast i institucije, nametnulo se pitanje kako naterati političare na vlasti da rade u javnom interesu i kako sprečiti dalju zloupotrebu državnih resursa, te da li EU može nekako da pomogne. Od svih ponuđenih načina, od kojih lustracija i specijalno tužilaštvo imaju podršku tri četvrtine ispitanika, najmanje je podržan stav da Evropska unija treba da izvrši pritisak na naše političare (43% protiv, 36% za). Pritisak EU najviše podržavaju mladi.
Dosledan stav ispitanici imaju i prema ulozi EU u, konkretno, reformi policije. Najviše njih, skoro polovina, kažu da EU ne treba da se meša – i taj stav ravnomerno raste sa starenjem. Jedino je kod najmlađe grupe (18-24) najzastupljeniji stav (37,5%) da EU treba da izvrši pritisak na naše političare radi reforme policije. U Beogradu ima najviše onih koji su s tim saglasni, ali i tu ipak ima više onih koji ne žele da se EU meša (32% naspram 37%). Slično je i kod visoko obrazovanih gde je taj odnos 31% naspram 39%.
Zanimljivo je da u WeBalkans godišnjim istraživanjima redovno u top tri prioriteta EU podrške zemlji građani navode borbu protiv korupcije i jačanje primene zakona. Međutim, u poređenju sa drugim načinima kako ovo može da se ostvari, istraživanje BCBP-a pokazuje da mali postotak građana želi intervenciju EU. S jedne strane, to može da se pravda stavom da svoje probleme treba sami da rešavamo. S druge strane, razlog tome može da bude i percepcija da EU ni do sada u ovoj oblasti nije uspela mnogo da pomogne. Jedan od učesnika fokus grupe je to objasnio na sledeći način: „Inače ne bih nikad, ne volim bilo kakva mešanja takvih strana. Ali, s obzirom na to koliko smo potonuli, dobro bi došlo.”
U mišljenjima su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
