BEOGRAD – Svi problemi koje Srbija ima u izbornom procesu u punom svetlu su se pokazali na lokalnim izborima 29. marta u deset opština i gradova, a pre svega se tiču zloupotrebe javnih resursa i funkcionerske kampanje, odnosno finansiranja izborne kampanje, izjavio je danas programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić, FoNet.
Nenadić je na konferenciji za novinare rekao da je Srbija od ODIHR još 2022. godine dobila niz preporuka koje nije ispunila, a među njima su ključne upravo te dve oblasti – zloupotreba javnih resursa i finansiranje kampanje.
Prema njegovim rečima, ODIHR je ove godine na zahtev Skupštine Srbije dao mišljenje i na Nacrt zakona o finansiranju političkih aktivnosti koji je sačinila Agencija za sprečavanje korupcije.
“To mišljenje je oštro, ali konstruktivno i odnosi se na činjenice da Srbija nema dovoljno delotvoran sistem nadzora i kontrole finansiranja izborne kampanje, odnosno pitanja sankcije za prekršaj koji je učinjen. Predlaže se Srbiji da uvede ograničenje visine troškova liste ili kandidata u kampanji“, rekao je Nenadić.
Kao primer, Nenadić je naveo da su prijavljeni troškovi vladajuće stranke na proteklim izborima premašivali ukupne troškove svih ostalih lista, uključujući i manje partnere iz vladajuće koalicije.
“Malo toga se menja u praksi, a pomalo se menja u zakonima“, rekao je on i dodao da se preporuke ODIHR usvajaju da bi se reklo da su usvojene, a ne primenile.
Zlata Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija rekla je da je tokom lokalnih izbora u martu usledila „navala ministarskih poseta“ baš opštinama u kojima se održavaju izbori, da je skoro 63 odsto aktivnosti ministara van Beograda bilo u tih deset lokalnih samouprava.
“Agenciji za sprečavanje korupcije podneto je 69 prijava za prekršaje u vezi sa izborima“, rekla je ona i dodala da je problem to što sama Agencija to nije učinila, a poseban problem su odluke koje su donete po tim prijavama.
Prema njenim rečima, među najčešćim prekršajima su predstavljanje javnih ulaganja kao partijskih, zloupotreba javnih sredstava, a kao posebno ilustrativan primer navedena je tribina PIO fonda „kako bi se čuo glas penzionera.
“Tribine su održane u sedam od deset opština, pri čemu je jednoj prisustvovao i predsednik države, ali ni u jednoj od opština u kojoj nije bilo izbora“, predočila je ona i navela da je direktor PIO fonda član Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS).
Zlata Đorđević je dodala da je zbog toga podneta prijava Agenciji, koja je utvrdila da SNS nije ni organizovala, ni finansirala tribine.
Prema njenim rečima, još jedan primer zloupotreba je da je preduzeće Putevi Srbije dalo tokom marta naloge i ugovorilo asfaltiranje lokalnih saobraćajnica i puteva u opštinama u kojima su izbori u vrednosti od 1,32 milijarde dinara, dok su u svim ostalim opštinama dati nalazi za radove vredni 1,1 milijarda dinara. Zaključila je da su preporuke Transparentnosti da se ograniči funkcionerska kampanja, obaveže Agencija da reaguje sama na prekršaje, da se odluke u slučaju povrede zakona objavljuju već tokom kampanje, kao i da se ograniče troškovi kampanje.
