Dobru sintagmu je o Srbiji upotrebio profesor Bojan Pajtić u gostovanju na N1. Kazao je “spržena zemlja”. A kakva je spržena zemlja? Crna. Ostao katran. Ali, nije sve tako jednako crno. Ima i crno i crnje.
NIS je na pola puta do rešenja. To je do pola dobra vest – jer Rusi „odlaze“ tako da „ostaju “. Orban je, to znamo, Putinov čovek u Evropi. Vučić je i Putinov i Orbanov (doduše najkraće zastupljen u predizbornom spotu). Ali i to znamo i odavno je jasno da ovaj režim neće uraditi ništa dobro po zemlju ako to podrazumeva stajanje na senku Moskvi. Izvlače se na svoj način.
Elem, nismo u toj poludobroj vesti čuli ništa o tome (a valjda hoćemo) da li je Srbija bar toliko uradila da je tražila garancije za rafineriju – i jesu li je i ako jesu – na koliko Mađari dali? Prodaja NIS-a spasava nas najcrnjeg scenarija po celu državu (pod uslovom da OFAC odobri i da Mol nije monopolista) sankcija primarnih i sekundarnih – ali u njoj svejedno ostaje crno. Prvo u pravosuđu, pa na Univerzitetu, pa posle „Utiska nedelje“ na suprotnoj strani od režimske.
Pođimo redom. Amandmani su usvojeni, a to će u najmanju ruku – ako prođe Skupštinu – značiti da Jovanjica 1 i 2, Vračarci, Belivuk, Šarić, Sky prepiske… svi kriminalci, ubice, dileri… svi odgovorni će da odahnu… Otpor samog tužilaštva (osim u saopštenjima) izgleda isključuje radikalnije mere. Poslednju žrtvu novosadskog Univerziteta – profesorku Jelenu Kleut – brane kolege u Novom Sadu tako što blokiraju dekanat. U Beogradu rečima – otpor svih Univerziteta, zbog pojedinca, isključuje radikalnije mere.
I pored toga što režim radi sve da nas ostavi u mraku, svetlo gasimo i sami na suprotnoj strani od režimske. Kako? Mesecima slušamo da studenti i opozicija moraju naći zajednički jezik. Da se vlast toga plaši, da bi trebalo da se dogovore, da se bar ne napadaju. Ali izgleda da ni minimum nije moguć. I ne zato što se od opozicije očekivalo da podrži studente – a ona to, sa retkim izuzecima, nije učinila. I da se razumemo, na to ima pravo. Nego zato što od nenapadanja – direktnog ili indirektnog – nema ništa.
Naime, u NS pre par dana (a posle prikupljanja 400.000 potpisa za izbore) studenti su izašli sa dvema tačkama: lustracija, poreklo imovine. I to bi trebalo da je okosnica budućeg programa. Dobro je – obuhvata želje većine – ustvrdili su analitičari. Ali nije opozicija.
Ona je odmah – u skladu sa svojim terenskim radom – tvitovala da ih podseti da se nisu prvi setili. Da su zeleni, te da je dobro da se “njihove ideje” sada šire. To nije napad, nego činjenica, reci će neko. OK. Tom logikom, opozicija je prva počela i sa protestom u Novom Sadu nakon pada nadstrešnice – da li joj valja pripisati uspeh masovnih protesta potom?
Uzmimo da grešim u proceni da je ideja indirektni napad na studentski pokret – ima još. Tu se, tvrdim, ne varam. Student je u Utisku u suštini rekao da ako pobedi studentska lista, biće na vlasti pun mandat. Do tog zaključka moglo se doći i ranije i svakako da su opozicionari (od kojih su neki davno bili vlast ) svesni da se za godinu ne može uraditi mnogo.
Odmah su izašli da zaključe: eto svi koji su podržali studentsku listu – svedoci su prvog njihovog lažnog obećanja… ko ne veruje, nek pročita tvit Janka Veselinovića. Poneki su to razumeli kao dobar osnov za dijalog (ZLF)… ali, oročeni mandat i nije saopšten kao konačna istina nego ideja, a i do izbora sve se može promeniti. Osim utiska da će teško ovako opozicija i studenti do nenapadanja. Ovi zaslužni za mrak imaće čemu da se raduju.
Ali, valjda su nas, još kao male, naučili da se ne plašimo mraka. Em u njemu vladaju samo ogavna bića iz mašte – em će svanuti. Mi u medijima to znamo – jer odavno smo u fazi da retki drže sveću. Umorni smo, napadani, razvlače nas po tabloidima, preti nam se. Ali – nije strašno. Naprotiv. Još će borba trajati.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
