Stvari sa prodajom ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) menjaju se iz dana u dan. O tome šta se u pregovorima zaista dešava javnost uglavnom saznaje sa hitnih sednica Vlade i obraćanja predsednika. Iz onoga što vlasti govore utisak je da Srbija konkretan plan i nema.
Naftna industrija Srbije poslednjih 50 dana nalazi pod američkim sankcijama, a ukoliko se ruska strana ne preda svoj udeo u ovoj kompaniji, negativne posledice po državu i privredu mogle bi da budu ogromne.
Čini se da uvođenje sankcija NIS-u onemogućava vlastima u Srbiji da nastave sa kakvom takvom politikom balansira između Rusije i Zapada, a deo stručne javnosti veruje da će sankcije NIS-u ubrzati slabljenje ruskog uticaja u Srbiji.
Međutim, sagovornici Savremene politike ocenjuju da izlaskom iz NIS-a Rusija gubi samo jedan od instrumenata uticaja u Srbiji, a da okretanje Zapadu nije izvesno jer bi aktuelna vlast u Beogradu mnogo više volela da Rusiju zameni Kinom.
„Rusija ima tri instrumenta uticaja u Srbiji i Balkanu: energetika, nerešeni kosovski spor i popularnost među lokalnom populacijom. Kada se promeni vlasništo u NIS-u, Rusija gubi jedan od ova tri instrumenta, ali ova dva će ostatati na snazi i najverovatnije će biti tu čak i nakon potencijalne smene režima u Srbiji, zbog čega ni Vučićevim naslednicima neće biti lako da se u potpunosti odmaknu od Rusije“, kaže za Savremenu politiku Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Vuksanović ne vidi način na koji vlast u Srbiji može da napravi pun otklon od Moskve kada je ranjena iznutra i kada glasači naklonjeni Moskvi i Pekingu predstavljaju tvrdo glasačko jezgro kojeg se vladajuća stranka ne može odreći.
„Rusija je svesna tog svog političkog kapitala i na tu kartu igraju. Pre pada nadstrešnice su se mogle praviti hipotetičke projekcije o tome da li bi se vladajući režim udaljio od Moskve ukoliko bi alternative značile gubitak vlasti. U ovom stadijumu, režim je toliko ranjen da ne može nikome od spoljnih aktera da okrene leđa i to njegovu međunarodnu poziciju čini haotičnom i disfunkcionalnom“, navodi Vuksanović.
On dodaje da se vidi nepoverenje u odnosu sa Moskvom kada je u pitanju sudbina NIS-a i isporuke gasa, bez obzira na to što se Rusija u očima određenog dela javnosti vidi kao lakši partner od SAD i EU.
„Sem svoje popularnosti u javnom mnjenju, Rusija u slučaju promene vlasništva u NIS-u, može da igra na kartu kažnjavanja srpskog rukovodstva putem snabdevanja gasom i pitanjem cene“, kaže Vuksanović.
Politikolog Aleksandar Đokić ocenjuje da režim u Beogradu nema gde da se okrene Zapadu jer se sa Briselom ne poklapa ideološki, a Vašington nije preterano zainteresovan za region.
„Mislim da bi domaći režim voleo da zameni Rusiju Kinom, u igri balansiranja sa Briselom i Vašingtonom, ali da mu ide na ruku to što je Trampova administracija potpuno nezainteresovana za pitanje demokratije kao takvo i što evropske sile u Rusiji prepoznaju egzistencijalnu pretnju, te im je važno da na Balkanu vlada mir“, ukazuje Đokić.
Prema njegovim rečima, ukoliko Rusija ne izađe iz NIS-a, režim u Srbiji će biti destabilizovan naglim skokom cena, što bi povrh već postojećeg političkog nezadovoljstva, koje se nalazi na visokom nivou, za njega značio siguran poraz na izborima.
„U nedostatku bolje alternative, zvaničnoj Moskvi nije u interesu da izazove ovakav scenario i logika nalaže da će Rusija prodati svoj vlasnički udeo u NIS-u kompaniji koja je prihvatljiva za SAD. Budući da je NIS nezvanično, a u političke svrhe, korišćen kao finansijski izvor za širenje ruskog uticaja u Srbiji, ali i onim zemljama van EU koje domaći režim ubraja u takozvani „srpski svet“, gubitkom ovog resursa ruski uticaj pretrpeće ozbiljan udarac“, smatra Aleksandar Đokić.
Da li se situacija sa NIS mogla rešiti ranije?
Da bi Naftna industrija Srbije, zbog ruskog udela, mogla da postane predmet sankcija bilo je ubrzo nakon početka rata u Ukrajini kada je Evropska unija uvodila prve pakete sankcija Ruskoj Federaciji.
Još tada su se vlastima u Beogradu slale poruke da se očekuje i od država kandidata da se sa tim sankcijama usklade. Uprkos tome, trajno rešenje kako bi se scenario sankcija izbegao nije nađeno.
Vuk Vuksanović ocenjuje da se sudbina NIS-a odlagala jer je srpsko rukovodstvo ulagalo nade u normalizaciju odnosa Vašingtona i Moksve trudeći se da izbegne da „naljuti“ Moskvu opcijom preuzimanja NIS-a.
Zbog činjenice da se čekalo, Vuksanović dodaje da su u međuvremenu neke opcije novih vlasnika otpale.
„Iako se pre par godina govorilo o mađarskom MOL-u kao novom vlasniku NIS-a, mislim da on više nije opcija jer i Vašington odmerava da će za godinu dana da dođe na red mađarski energetski sektor pošto su od SAD dobili odlaganje primene sankcija od godinu dana“, kaže Vuksanović.
Prema njegovim rečima, potencijalni kupac iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) se spominje pošto ta zemlja ima jak odnos i sa Rusijom i SAD, dok blizak odnos Srbije i UAE može pomoći režimu da to pokuša predstaviti javnosti u pozitivnijem tonu, kao preuzimanja NIS-a od strane dokazanog partnera.
Aleksandar Đokić saglasan je u oceni da su i Srbija i Rusija čekale poslednji trenutak da se uvere da li će Trampova adminsitracija zaista da iskoristi sankcije, ili je to još jedan manevar.
Međutim, on veruje da Srbiji neće proći „presipanje iz šupljeg u prazno“ i da će ruski udeo morati da ode onoj kompaniji za koju je jasno da neće biti pod kontrolom Moskve.
„Podsetimo se da je Lukoil pokušao da proda svoju inostranu imovinu kompaniji Gunvor, čiji vlasnik je odavno poznat kao partner Genadija Timčenka i čija supruga Ruskinja poseduje luksuznu imovinu u Rusiji. Amerikanci su to odbili, pokazujući ozbiljnost svoje namere. Tako da ni u Srbiji neće proći presipanje iz šupljeg u prazno i kompanija će morati da ode vlasniku koji nije pod kontrolom Rusije“, zaključuje Aleksandar Đokić.
