BEOGRAD – Gotovo svakodnevno se beleže napadi dronovima u različitim delovima Evrope, kao i ruske kampanje dezinformisanja, to su višeslojni, “nevidljivi ratovi”, od koji je najopasniji onaj koji se vodi za umove i srca Evropljana, konstatovali su učesnici panela “Nenaoružani u ratu koji se ne vidi – kako se odupreti hibridnim pretnjama u Evropi”, koji je danas održan u okviru četvrte Beogradske bezbednosne konferencije.
Kako je naglašeno, hibridne pretnje naročito su intenzivne u vreme izbornih kampanja, a Moldavija predstavlja jedan od primera za takve prakse.
Mihaela Siritanu, ekspertkinja za javne politike iz moldavske organizacije Watchdog, govorila je o izbornom ciklusu u toj državi, u koji se Rusija mešala, koristeći “oprani novac”.
“Mi smo iz toga izašli snažniji i bolji, ali je opasnost bila značajna”, istakla je Sirutanu, navodeći da Rusija koristi metode prinude, kao što je bilo “zavrtanje gasa” Moldaviji prošle godine, kao odmazdu za približavanje ove zemlje Evropskoj uniji.
Prema njenom mišljenju, dobro je što EU pojačava napore u borbi protiv hibridnih pretnji, ali je značajno da Evropljani budu jedinstveni i da sarađuju na tom frontu.
“Borba nije gotova… Veliki teret u borbi protiv ruskih kampanja dezinformisanja je na civilnom društvu, ali i civilno društvo može da oseti zamor ako ostane usamljeno u tome”, zaključila je Siritanu.
Prema mišljenju Kirila Petkova, bivšeg premijera Bugarske i kopredsednika stranke “Mi nastavljamo sa promenom”, najveće sredstvo spoljnopolitičkog uticaja Rusije jeste korupcija.
“Rusija dosta uspešno izvozi korupciju, kako bi prodrla u strukture moći – u pravosuđe, sistem bezbednosti, u izborne procese, u državama poput Bugarske i Srbije… Nije čudo što Rusija kontroliše naftne rafinerije i Srbije i Bugarske, to je učinila da bi sprečila potencijalne investicije sa Zapada”, smatra Petkov.
Govoreći na iste teme, Tomas Rovekamp, predsednik Odbora za odbranu nemačkog Bundestaga, ocenio je da ni Nemačka nije imuna na loše ruske uticaje, “to je izazov sa kojim se svakodnevno suočavamo”.
“Nalazimo se u nekom stanju između mira i rata… Kako bismo se uhvatili ukoštac sa hibridnim pretnjama potrebno nam je više vojnika, više podrške Ukrajini, više odbrambenih kapaciteta, uključujući deljenje obaštajnih podataka, zbog čega mi u Evropi moramo više da verujemo jedni drugima”, kazao je Rovekamp, uz napomenu da “Evropski demokratski štit”, koji je nedavno osmislila EU predstavlja dobar početak “ali nije ni približno dovoljan”.
Frederik Peti, zamenik generalnog sekratara Evropske demokratske stranke i poslanik u francuskom parlamentu, konstatovao je da “u većini država, mi nismo na glavnoj liniji fronta informacionih ratova”, ističući da je “borba za demokratiju veća od bilo koje države ili bilo kojih izbora”.
“To je svakodnevna borba… Ono što mladi u Srbiji sada rade, a to je borba protiv korupcije i dezinformacija, jeste odbrana ne samo Srbije, već i čitave Evrope… Sigurno je da će za nekoliko godina demokrate u Srbiji imati čemu da nauče evropske demokrate”, poručio je Peti.
Enriko Borgi, predsednik Instituta evropskih demokrata, naglasio je da je značajno što je italijanski Senat, “iako je politički pejzaž u Italiji poznat po podelama”, nedavno postigao konsenzus na temu hibridnih pretnji.
“Hibridne pretnje dovode u pitanje našu zajedničku sudbinu, naše etičke principe, zbog čega je veoma važno regulisati domen visoke tehnologije”, ukazao je Borgi.
