„Lični napadi na komesarku Martu Kos nisu u skladu sa konstruktivnim pristupom koji se očekuje od zemlje koja pregovara o članstvu u Evropskoj uniji“, rekli su iz Komisije na brojne napade koji se poslednjih nedelja vode protiv komesarke za proširenje Marte kos u provladinim medijima.
Od trenutka kada je počela otvorenije da upozorava na probleme u oblasti vladavine prava, pravosuđa i medijskih sloboda u Srbiji, Kos prolazi kroz „toplog zeca“ srpskih tabloida. Sličan tretman već godinama unazad imaju i poslanici Evropskog parlamenta koji upućuju kritike na račun srpskih vlasti.
Među napadima istakao se tabloid Informer, koji je neretko Kos predstavljao kao „blokadersku uzdanicu u EU“, dovodeći je u vezu sa studentskim protestima i opozicijom u Srbiji.
U jednom od tekstova objavljenom u maju, Informer je tvrdio da je Kos bila pod istragom zbog navodnih finansijskih malverzacija tokom diplomatske službe u Švajcarskoj, uz naslov: „Šok-sumnje u Briselu: Glavna blokaderska uzdanica u EU ima problem, sve ovo je krila“.
Napadi su se intenzivirali nakon što je Kos u Evropskom parlamentu izrazila zabrinutost zbog stanja demokratije u Srbiji, navodeći probleme sa nezavisnošću pravosuđa, pritiscima na demonstrante i medijskim slobodama, kao i mogućnost da Evropska komisija preispita ispunjenost uslova za isplatu sredstava iz Plana rasta.
Nakon njenih izjava o mogućem preispitivanju evropskih fondova za Srbiju, provladini mediji optuživali su je za širenje pritisaka na Srbiju, dok su pojedini tekstovi tvrdili da je „N1 slagao“ o njenim navodima i da Kos zapravo nije govorila o obustavi sredstava.
Na izjave o obustavi sredstava oštro je reagovao i predsednik Srbije koji je rekao da se strancima koji ne žele Srbiji dobro ne javlja na telefon. Dodao je da je prestao da priča o Marti Kos jer „nema šta da priča sa onima koji svaki dan lažu o Srbiji“.
Informer je takođe kritikovao njene sastanke sa rektorom Univerziteta u Beogradu Vladanom Đokićem, optužujući ga da je „političar u blokaderskoj misiji u Briselu“, dok je samu Kos optužio da podržava pokret.
Sastankom Kos sa Đokićem nije bio zadovoljan ni predsednik Srbije, koji je optužio EU da je prekršila principe vladavine prava. On je ocenio da su zvaničnicima Unije „puna usta vladavine prava“, ali da te principe „krše kad im padne na pamet, dok su velemajstori u držanju pridika drugima“.
Iz Evropske komisije kažu za portal Savremena poliitka da Evropska unija i komesarka Kos konstruktivno sarađuju sa svim državama kandidatima, a da od partnera očekuju da poštuju evropske vrednosti, demokratske standarde i kulturu uvažavajuće komunikacije.
„Za uspešnu saradnju u procesu pristupanja važno je održavati odnos zasnovan na konstruktivnom dijalogu između institucija EU i zemalja kandidata. Lični napadi na komesarku Kos nisu u skladu sa konstruktivnim pristupom koji se očekuje od zemlje koja pregovara o članstvu u EU“, naveli su iz Evropske komisije.
U napadima na Martu Kos, srpski mediji neretko su koristili i spekulacije iz slovenačkih medija o njenoj navodnoj povezanosti sa nekadašnjom jugoslovenskom tajnom službom UDBA.
Tema saradnje Kos sa tajnom službom ponovo je pokrenuta u jeku kampanje na slovenačkim parlamentarnim izborima, kada je objavljena knjiga „Komesarka“, slovenačkog autora Igora Omerze. Tome je bila posvećena i jedna cela emisija na televiziji Juronjuz.
Kos je u više navoda ovakve tvrdnje i optužbe odbacivala, a iz Evropske komisije su krajem maja izjavili da neće ponovo razmatrati poslednje optužbe protiv Marte Kos, a što je zatražila slovenačka poslanica Evropske narodne partije (EPP), Romana Tomc.
„Komisija nema razloga da ponovo razmatra pitanje koje je obrađeno u temeljnom postupku provere kandidata u Evropskom parlamentu, koji su potom imenovani za članove Komisije“, navodi se u odgovoru.
Da li Janša može da „sruši“ Kos?
Predsednik Slovenačke demokratske strane (SDS) Janez Janša položio je 22. maja zakletvu u slovenačkoj skupštini nakon što je sa 51 glasom „za“ i 36 „protiv“ izabran za mandatara za sastav nove vlade.
Sa povratkom Janše na vlast i političkim zaokretom udesno, postavlja se i pitanje kakav će odnos nova vlast imati prema Marti Kos.
Novinar slovenačkog Dela Novica Mihajlović kaže za Savremenu politiku da bi eventualni pokušaj Janše da dovede u pitanje poziciju Marte Kos u Evropskoj komisiji bio „prikaz snage i moći“, odnosno pokušaj da svojim pristalicama pokaže da ima uticaj i van Slovenije, pre svega u evropskim strukturama.
Međutim, on ne očekuje da bi takav pokušaj mogao da bude uspešan, niti da bi Evropska komisija posle više ponovljenih poruka da nema osnova za njenu smenu mogla lako da promeni stav.
„Kada je već više puta rečeno da se to neće desiti, bilo bi zaista čudno da Komisija sada popusti na takve zahteve. Time bi i sama ispala neprincipijelna“, kaže Mihajlović.
Dodaje da ne vidi ni jasan institucionalni put kojim bi Janša mogao direktno da „ruši“ Kos.
On smatra da se kampanja protiv Kos može posmatrati u širem kontkestu na koji funkcioniše političko-medijski prostor oko Janše, a tako vidi i optužbe o navodnoj povezanosti Kos sa jugoslovenskom tajnom službom.
„To je deo šire kampanje diskreditacije političkih protivnika. Koliko Marta Kos smeta vlastima u Srbiji, podjednako toliko smeta i desničarima u Sloveniji“, ocenjuje Mihajlović.
Međutim, on smatra da je upitno da li će nova Janšina vlada zaista želeti da troši političku energiju na takvu temu, imajući u vidu da je u kampanji predstavljala Sloveniju kao zemlju u ozbiljnoj ekonomskoj i političkoj krizi.
„Ako ste građanima govorili da je Slovenija pred bankrotom i kolapsom, onda bi bavljenje ovakvim, marginalnim pitanjima, moglo da vas prikaže kao neozbiljne. Time bi sami sebe demantovali“, navodi Mihajlović.
Ukoliko bi nova slovenačka vlada i pokšala da dovede u pitanje mandat Marte Kos, takav potez bi imao politički, a ne automatski pravni efekat. Vlada države članice koja je predložila kandidata za Evropsku komisiju ne može kasnije jednostrano da „povuče“ svog komesara. Nakon imenovanja, komesari više ne predstavljaju nacionalne vlade, već su članovi kolegijuma Evropske komisije dužni da deluju nezavisno od država članica.
U praksi postoje tri moguća puta kojima se može doći do odlaska komesara. Prvi je da predsednica Evropske komisije zatraži ostavku komesara. Drugi je postupak prinudnog razrešenja pred Sudom pravde EU, ako se utvrdi da komesar više ne ispunjava uslove za obavljanje dužnosti ili da je počinio ozbiljnu povredu dužnosti, a treći put vodi preko Evropski parlamenta, ali ni Parlament ne smenjuje pojedinačne komesare, već Komisiju u celini.
Na pitanje da li bi ponovo mogli da očekujemo „pakt“ Vučića i Janše, kao što je to bio slučaj tokom 2023. godine, kada su se dve vlasti međusobno pomagale u pronalaženju podataka kojima su hteli da ukaljaju vodeće političare opozicije, Mihajlović smatra da bi otvorena saradnja za Janšu mogla biti politički rizična.
Razlog je, kako kaže, to što su mediji bliski Janši godinama predstavljali Aleksandra Vučića kao saveznika Zorana Jankovića, gradonačelnika Ljubljane, kojeg Janšin politički krug vidi kao glavnog protivnika.
„Kada bi Vučić otvoreno uradio nešto da pomogne Janši, cela priča o Vučićevom prijateljstvu sa Jankovićem pala bi u vodu. Protivnici Janše tada bi mogli da kažu: pa kakva je razlika između tebe i Jankovića, ako sada igrate za isti tim“, kaže Novica Mihajlović.
On zaključuje da, uprkos tim tenzijama, ideološke sličnosti između Janše i Vučića postoje: pre svega u konzervativnim vrednostima, nacionalizmu, suverenističkoj retorici i odnosu prema institucijama. Zato bi eventualno otvoreno međusobno pomaganje, kako kaže, samo potvrdilo ono što njihovi kritičari već tvrde – da među njima nema velikih političkih razlika.
