VARŠAVA – Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) objavila je 28. jula izveštaj Misije za procenu potreba koja je posetila Srbiju početkom meseca. U pitanju je misija čiji je cilj da proceni predizborno okruženje i preporuči nivo angažmana ODIHR-a na predstojećim izborima, i koja se susrela sa predstavnicima vlasti, opozicije, studentskog pokreta, civilnog društva i akademske zajednice.
Kako se navodi u izveštaju, datum i vrsta predstojećih izbora još uvek nisu bili zvanično objavljeni, iako su ponovljene javne izjave predsednika i nekoliko visokih državnih zvaničnika ukazivale na to da će vanredni izbori biti održani kasnije tokom 2026. godine.
„Očekuje se da će predstojeći izbori biti održani u izrazito polarizovanom političkom i društvenom okruženju, pri čemu su mnogi sagovornici ODIHR-ove misije izrazili zabrinutost zbog rastućih političkih tenzija, ostvarivanja osnovnih sloboda, opadanja poverenja javnosti u državne institucije, kao i rizika od postizbornih sporova i nasilja. Izbori će se takođe održati u kontekstu dugotrajnog procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, stoji u izveštaju.
Na osnovu navedenog, ODIHR-ova Misija za procenu potreba preporučila je upućivanje Misije za posmatranje izbora (EOM), što je najintenzivniji oblik ODIHR-ovog prisustva u nekoj zemlji pred izbore.
U izveštaju se navodi da su mnogi sagovornici ODIHR-a ocenili da bi nezavisna i nepristrasna procena ODIHR-a bila od posebne vrednosti u izrazito polarizovanom političkom i društvenom okruženju koje prati predstojeće izbore, dok su pojedini takođe istakli da bi snažno međunarodno prisustvo posmatrača moglo doprineti povećanju poverenja javnosti u izborni proces, smanjenju tenzija, odvraćanju od mogućih nepravilnosti i nasilja povezanog sa izborima.
Primena dosadašnjih ODIHR-ovih reformi
Pravni okvir koji uređuje izbore dodatno je revidiran nakon parlamentarnih izbora 2023. godine, uključujući izmene kojima se odgovara na određeni broj ranijih preporuka ODIHR-a kroz uvođenje periodične nezavisne revizije biračkog spiska, obavezne obuke i sertifikacije članova izborne administracije, izmenjenih pravila o registraciji kandidata i rešavanju izbornih sporova, kao i promena u okviru koji uređuje finansiranje izbornih kampanja.
Istovremeno, više dugogodišnjih preporuka ODIHR-a ostalo je nerealizovano ili je samo delimično sprovedeno, naročito u pogledu zaštite od zloupotrebe javnih resursa, efikasnih mera za sprečavanje zastrašivanja i nedozvoljenog pritiska na birače, transparentnog i proaktivnog nadzora nad finansiranjem kampanja, kao i uravnoteženog medijskog izveštavanja.
„Dok su vlasti naglašavale svoju kontinuiranu posvećenost izbornoj reformi i sprovođenju svih preporuka ODIHR-a, mnogi sagovornici ODIHR-ove misije izrazili su ozbiljnu zabrinutost kako u pogledu procesa, tako i sadržine reformi, ocenjujući ih kao fragmentisane, selektivne i nedovoljno inkluzivne, uz dovođenje u pitanje da li će reforme otkloniti dugotrajne sistemske probleme izbornog procesa i biti sprovedene u dobroj veri“, navodi se u izveštaju.
Izborne komisije
Kada je reč o izbornoj administraciji, ODIHR je konstatovao da su pripreme za izbore u toku uprkos neizvesnosti u vezi sa njihovim terminom i vrstom.
RIK je, kako se navodi, izrazio uverenje da je spreman da sprovede izbore, uz napomenu da bi nedavno uvedeni obavezni sistem obuke, u kombinaciji sa skraćenim rokovima koji važe u slučaju vanrednih izbora, mogao predstavljati izazov u sprovođenju.
„Međutim, mnogi sagovornici ODIHR-ove misije izrazili su zabrinutost u vezi sa političkom neutralnošću izborne administracije na svim nivoima, kao i transparentnošću i integritetom izbornog procesa, navodeći, između ostalog, navode o pritiscima na birače, praćenju birača i vođenju paralelnih biračkih spiskova, kao i nepravilnosti i incidente praćene nasiljem“, navodi se u izveštaju.
Birački spisak
Prema ODIHR-ovom izveštaju, Jedinstveni birački spisak (JBS), koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, trenutno sadrži 6.439.075 upisanih birača.
Izveštaju konstatuje da su, skladu sa dugogodišnjom preporukom ODIHR-a, izmenama iz 2025. godine uvedene su mere usmerene na unapređenje transparentnosti vođenja biračkog spiska i uspostavljena je nezavisna Komisija za reviziju koja periodično proverava tačnost registra.
Međutim, dok su vlasti smatrale da je Komisija operativna i očekivale da će revizija biti završena u zakonom propisanom roku, mnogi sagovornici ODIHR-ove misije doveli su u pitanje da li će odloženi pristup istorijskim i agregiranim podacima, kao i ograničeno vreme na raspolaganju, omogućiti da revizija pruži suštinski značajne rezultate pre izbora.
Rizik od „fantomskih“ lista
U izveštaju se navodi da je, u skladu sa jednom od prethodnih preporuka ODIHR-a, izmenama iz maja 2026. godine biračima je omogućeno da pruže podršku više od jedne izborne liste.
„Nekoliko sagovornika ODIHR-ove misije izrazilo je zabrinutost da bi mogućnost davanja podrške većem broju izbornih lista mogla olakšati registraciju većeg broja takozvanih ‘fantomskih’ izbornih lista, pozivajući se na navode o sličnim praksama tokom prethodnih izbora, iako sama izmena ne menja zakonske uslove za registraciju kandidata“, stoji u izveštaju.
Dodaje se da su, izuzev parlamenta i Vlade, žene su i dalje nedovoljno zastupljene na svim drugim izabranim i imenovanim funkcijama, naročito na lokalnom nivou i na rukovodećim pozicijama u političkim strankama.
Izmenama zakonodavstva o finansiranju izbornih kampanja iz 2026. godine uspostavljen je Fond za političko učešće žena, iz kojeg se sredstva dodeljuju izbornim listama na kojima žene osvoje više od 40 odsto mandata.
Finansije i resursi
Mnogi sagovornici ODIHR-ove Misije za procenu potreba izrazili su zabrinutost zbog značajne neravnopravnosti u resursima kojima raspolažu izborni učesnici, moguće zloupotrebe javnih resursa, pritisaka na zaposlene u javnom sektoru i birače, kao i sve izraženijeg konfrontacionog, a povremeno i agresivnog političkog diskursa, uključujući govor mržnje i onlajn uznemiravanje, naročito usmereno protiv žena.
U izveštaju se konstatuje da je izmenjeni Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, usvojen 9. jula 2026. godine po hitnom postupku, po prvi put uvodi ograničenja troškova izborne kampanje, uspostavlja pravni okvir za vođenje kampanje od strane trećih lica, jača zahteve u pogledu izveštavanja i transparentnosti finansiranja kampanje i proširuje nadzorna ovlašćenja Agencije za sprečavanje korupcije, čime se odgovara na određeni broj ranijih preporuka ODIHR-a.
Istovremeno, više dugogodišnjih preporuka ODIHR-a i GRECO-a ostalo je nerealizovano, uključujući one koje se odnose na ograničenja izbornih troškova, srazmerne i odvraćajuće sankcije, proaktivan nadzor i zaštitu od zloupotrebe administrativnih resursa.
Mediji
Mnogi sagovornici ODIHR-ove NAM izrazili su zabrinutost u vezi sa medijskim pluralizmom, uređivačkom nezavisnošću i primenom pravnog okvira koji uređuje izborno izveštavanje u sve polarizovanijem medijskom okruženju.
„Sagovornici su takođe ukazali na pogoršanje bezbednosti i uslova rada novinara, navodeći zastrašivanje, pretnje, napade, onlajn uznemiravanje, ekonomske pritiske na nezavisne medije i atmosferu nekažnjivosti za napade na novinare“, navodi se.
Dodaje se da sastav i efikasno funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i dalje se smatraju pitanjima od posebnog značaja, uključujući i u kontekstu procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
„Dana 10. i 11. jula 2026. godine, nakon što je Narodna skupština usvojila autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima, četiri prethodno izabrana člana najavila su da će stupiti na dužnost, čime su stvoreni uslovi da Savet REM-a nastavi sa radom“, stoji u izveštaju.
Mogućnost žalbi sudu
Upravni sud je obavestio ODIHR-ovu misiju da predmeti u vezi sa izborima i dalje predstavljaju značajno dodatno opterećenje za Sud tokom izbornih perioda, bez odgovarajućeg povećanja broja zaposlenih.
„Dok su predstavnici pravosuđa i javnog tužilaštva izrazili poverenje u pravni okvir i ponovili svoju posvećenost nezavisnom i pravičnom rešavanju izbornih sporova, mnogi sagovornici ODIHR-ove NAM iskazali su ograničeno poverenje u nepristrasnost organa koji odlučuju u tim postupcima, navodeći zabrinutost zbog doslednosti i blagovremenosti odluka, kao i načina postupanja po navodnim izbornim nepravilnostima“, stoji u izveštaju.
Nacionalne manjine
U skladu sa jednom od prethodnih preporuka ODIHR-a, izmenama iz maja 2026. godine dodatno su precizirani kriterijumi za registraciju izbornih lista nacionalnih manjina i ojačane zaštitne mere protiv zloupotrebe povlašćenog izbornog okvira.
Ipak, nekoliko sagovornika ODIHR-ove NAM izrazilo je zabrinutost da bi posebne odredbe koje se primenjuju na liste nacionalnih manjina i dalje mogle biti zloupotrebljene od strane političkih subjekata koji ne predstavljaju stvarne interese nacionalnih manjina.
