BEOGRAD – Viši istraživač kanadske kompanije Citizen Lab Džon Skot-Railton izjavio je da su u toj instituciji „veoma uvereni“ da je bilo napada sofverom Pegazus na telefone studenata u Srbiji, a iskustvo mu govori da tamo gde se pojavi jedna bezbednosna pretnja, najčešće ih je mnogo više, piše Insajder, a prenosi agencija FoNet.
Skot-Railton je objasnio da je njihova istraga počela prikupljanjem forenzičkih tragova sa uređaja i traganjem za znakovima koji odgovaraju infekciji špijunskim softverom.
On je objasnio da ta vrsta analize obuhvata pregled logova, kao i drugih datoteka i artefakata koji mogu ostati posle iskorišćavanja ranjivosti i infekcije uređaja, dodavši da su ih analizirali u potrazi za opštim indikatorima upada i hakovanja, kao i indikatorima koje povezuju s određenim porodicama špijunskog softvera.
„Pronašli smo indikatore visoke pouzdanosti koji ukazuju na Pegazus špijunski softver kompanije NSO Group, koji pratimo više od 10 godina, još od našeg prvog otkrića Pegasusa u avgustu 2016. godine. Indikatori su bili u skladu sa infekcijom bez potrebe za interakcijom korisnika (zero-click) putem iMessage, što znači da korisnik ne bi video nikakve znakove upozorenja da je uređaj zaražen“, rekao je Skot-Railton.
Na konferenciji Studenata u blokadi jedna od govornica je bila studentkinja Jelena Kontić koja je navela da je ona „prva žrtva Pegazusa u 2026. godini“, te da je moguć motiv za napad to što je vrlo aktivna u radnoj jedinici „Student u svakom selu“, terenskoj kampanji pokreta.
Istraživač Citizen Laba navodi da izuzev notifikacije ne postoji nijedan drugi način na koji korisnik telefona može sam da utvrdi da je meta napada.
„Ne postoji način na koji običan korisnik telefona može pouzdano da utvrdi da li je bio zaražen plaćeničkim špijunskim softverom poput Pegasusa. Ne postoji zamena za stručnu forenzičku analizu“, ukazao je Skot-Railton.
„Iz mog iskustva, bezbednosna upozorenja su poput mrava u kuhinji: ako vidite jednog, još ih se mnogo krije“, rekao je on i dodao da to znači da još mnogo ljudi treba proveriti na moguću infekciju špijunskim softverom.
Na pitanje da li forenzička istraga može da utvrdi naručioca napada, Skot-Railton ističe da pouzdani dokazi mogu samo da se nađu na serverima korisnika Pegazusa., on je odgovorio da to zavisi od konkretnog slučaja, vrste dostupnih dokaza i vremena koje je proteklo između incidenta i analize.
U ovom slučaju, naš prvi javni zaključak jeste da je uređaj bio zaražen Pegazus špijunskim softverom. Naša forenzička istraga ovog i drugih slučajeva se nastavlja“, rekao je on.
Prema rečima Skot-Railtona, da bi se zaista utvrdilo ko je naručio napad i gde su ukradeni podaci poslati, najpouzdaniji podaci se zapravo nalaze u prostorijama državnog organa, korisnika Pegazusa.
„Sama kompanija NSO Group navodi da Pegazus čuva logove o svakom korišćenju na lokaciji korisnika. Ti logovi mogu pružiti veliki broj odgovora. Takvi podaci moraju biti odmah sačuvani kako bi nezavisna istraga mogla da utvrdi obim i razmere potencijalne zloupotrebe“, istakao je Skot-Railton.
