Uvek je teško reći šta je strategija Donalda Trampa i da li on uopšte ima neki politički cilj, osim toga da ispadne dominantan mužjak kojeg se svi boje i o kome svi pričaju.
Tramp je svojim ponašanjem i najavama oštetio institucije globalizacije koje su u poslednjih 90 godina gradile upravo Sjedinjene američke države, uglavnom na svoju veliku korist, ponekad i na korist celog sveta. Svojim ponašanjem je oštetio i poverenje saveznika SAD da je stožer svetskog sistema stabilan i da njime upravljaju racionalne osobe. Naročito su se tu našle Evropska unija i Indija.
Indija je, pre Donalda Trampa, bila jedna od članica Kvadrilateralne inicijative „Kvada“ (the Quad), četvorostrukog saveza SAD, Japana, Australije i Indije koji je osnovan 2007. sa ciljem obuzdavanja i opkoljavanja Kine. Državni sekretar SAD iz prvog Trampovog mandata, Majkl Pompeo, je oktobra 2020. nazvao Kvad „NATO-om (istočne) Azije“ ali je na njegovom jačanju radila administracija Džozefa Bajdena.
U svake četiri godine njegovog mandata, lideri četiri zemlje su se susreli na samitu, a održane su i dva hitna virtuelna sastanka zbog epidemije kovida-19 2021. i ruske invazije na Ukrajinu 2022. Prošle godine, samit je trebalo da bude organizovan u Indiji, ali je Tramp odbio dolazak, zbog ljutnje prema premijeru Narendri Modiju. Razlog te ljutnje je tipično Trampovski i ličan.
Indija i Pakistan su bili u sukobu koji je trajao četiri dana u maju 2025. i Tramp je uvrstio kraj tog sukoba u jedan od osam ratova koje je on rešio. Indijska vlada je to porekla, a pakistanska potvrdila i predložila Trampa za Nobelovu nagradu za mir. Indija je dobila američke carine u iznosu od 25 odsto, a onda je na to dodato još 25 odsto kaznenih carina za sve zemlje koje uvoze ruske energente, što je ukupno dovelo do 50 odsto carina prema Indiji. Kaznene carine za rusku naftu nisu uvedene ni Kini ni Turskoj ni Mađarskoj.
Na evropskoj strani, Evropljani su nakon par meseci preganjanja sa Trampovim carinama i njihovim kontra-carinama sklopili krajem jula dogovor sa SAD o asimetričnim carinama. Evropska unija ne bi nametnula nikakve carine prema SAD, ali zato su SAD uvele carinu od čak 50% na evropski čelik, 15% na sve ostale proizvode. Dodatno su se Evropljani obavezali na kupovinu američkih energenata u vrednosti od 750 milijardi dolara.
U tom trenutku, jedino je Francuska bila protiv ovog sporazuma i nije mogla da ga spreči. Ostalo je još samo da sporazum ratifikuje Evropski parlament. Evropljani su u julu 2025. još uvek verovali u to da se Trampu zbog rata u Ukrajini i neophodne američke podrške mora i može udovoljiti. Verovali su da će povlađivanje uspeti. Ovaj metod, zasnovan na nadi, napušten je tek otvaranjem grenlandskog pitanja krajem godine.
Umesto povlađivanja, EU je pružila otpor oko Grenlanda. Tramp je zapretio uvođenjem carina od 25% svim zemljama koje bi poslale svoje vojnike na Grenland, ali je evropski blok ostao ujedinjen i Tramp je odstupio, za sada. Pa ipak, poverenje u Trampa i čitav transatlanski savez je narušeno. Možda ne trajno, ali Evropljani su posle toga shvatili da moraju da se osiguraju uspostavljanjem bilateralnih odnosa sa drugim državama ili sa drugim blokovima.
Sporazum EU i Indije o slobodnoj trgovini veliki iskorak
Sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini EU sa Indijom je posledica Trampovog pritiska i pretnji i Indiji i EU. Pregovori su otpočeli još 2007, ali su 2013. stopirani jer ni jedna ni druga strana nisu bili spremni na ustupke u nekim oblastima zaštite intelektualne svojine, i to naročito lekova. Indijske farmaceutske kuće ne haju previše za autorska prava zapadnih kompanija kada se radi o lekovima čije jeftinije varijante mogu da se proizvedu u Indiji.
Međutim, Trampova ekonomska agresija je već u prvom mesecu njegovog drugog mandata dala podsticaj da se pregovori između EU i Indije obnove krajem februara 2025. Posle 13 godina mrtvila, uspešno su okončani za svega 11 meseci. Antonio Košta, Ursula fon der Lajen i Narendra Modi su parafirali sporazum 27. januara 2026, ali on još uvek nije stupio na snagu. Proći će verovatno još godinu dana dok pravnici ne podnesu tekst sporazuma na ratifikaciju Evropskom savetu i Evropskom parlamentu na sva 24 jezika EU, i Kabinetu unije Indije.
Sporazumom je Indija prihvatila da za evropske automobile spusti svoje carine sa 110% na 10%, ali za količinu od 160.000 automobila sa motorom na unutrašnje sagorevanje i 90.000 električnih automobila. Indija će ukinuti postepeno carine za uvoz evropskih mašina, hemikalija, i farmaceutskih proizvoda. Carine na alkoholna pića padaju sa 150% na 75% za vina, a kasnije na svega 20%. Za pivo sa 110% na 50%. Uvoz hleba, testenina, maslinovog ulja, će u roku od pet godina postati bescarinski.
Zauzvrat će EU smesta ukinuti carine na tekstilne proizvode iz Indije, na začine, čaj, kafu, nakit. Indijski čelik će takođe u ograničenim količinama biti uvožen u EU. Ali za taj uvoz će morati da se plati porez na ugljenik u visini od pola milijarde evra, što je EU preuzela na sebe da plati.
Novi poredak „srednjih sila“?
Ovaj sporazum nije bio prvi koji je neki američki saveznik potpisao zbog ekonomske agresije Vašingtona. Kanadski premijer Mark Karni je na forum u Davosu krajem januara došao pravo iz Kine, gde je potpisao sporazum o trgovini koji nije sveobuhvatan, nego ukida carine u onim sektorima koji su pogođeni Trampovim tarifama. U svom govoru u Davosu, opisao je stanje sveta pod američkom hegemonijom kao pogodbu na koju su zapadne zemlje pristajale jer su imale koristi.
Ali koristi više nema, nema tranzicije, nego raskida. Srednje sile sveta moraju da se povežu. U tu svrhu, Kanada je potpisala 12 sporazuma o slobodnoj trgovini, i sporazum sa Kinom. Pristupila je evropskom programu naoružanja SAFE čiji je fond za naoružavanje zemalja članica velik 150 milijardi evra. A sredinom februara je portal „Politiko“ objavio da Karni, ispred Kanade i Evropske unije, pregovara o stvaranju ogromnog trgovinskog bloka sa zemljama članicama Transatlantskog partnerstva (TTP) , u kojem su Japan, Vijetnam, Malezija, Singapur, Australija, Meksiko, i sama Kanada.
Nestanak stožera globalizacije, Sjedinjenih država, ili čak njihovo pretvaranje iz stožera u rušitelja poretka, će možda čak i imati pozitivan efekat na globalni poredak utoliko što se formiraju blokovi koji su zainteresovani za ekonomsku saradnju, a koji nemaju dovoljno kapaciteta da pokušaju vojnu hegemoniju. Ovo bi bio istinski multipolarni svet koji bi u svom osnivanju imao upravo ideju nepopuštanja i neudovoljavanja hegemonu.
Sve zemlje, ali pre svega evropske su se trgle kada su shvatile koliko su zavisne od SAD. Tramp se hvali da postoji dugme kojim može da isključi avione F-35, kome god da su ga SAD prodale, a dao je primer Danske. Sudije Međunarodnog krivičnog suda i bivši komesar EU za unutrašnje tržište Tjeri Breton su pod sankcijama SAD zbog kojih više ne mogu da koriste ni Gmail, ni Microsoft, ni viza kartice. Od početka godine, evropske vlade, pre svih Francuska, apeluju na građane da se prebace na evropske alternative. De Golove lekcije o neophodnosti evropske nezavisnosti od SAD odzvanjaju širom kontinenta.
Tramp je ponudio ne baš privlačnu ponudu Evropljanima kroz svog državnog sekretara Marka Rubija. U svom govoru na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, Rubio je ponudio svet sukoba civilizacija. Tramp i Amerika su tu da zaštite, da spasu evropsku civilizaciju od grešaka otvorenih tržišta i otvorenih granica. Pozvao je Evropu da se seti onog dela svoje istorije koji se u Evropi danas kritički sagledava – period velikih otkrića, osvajanja, imperijalizma i kolonijalizma. Kada su evropski misionari, istraživači, hodočasnici otkrili nove zemlje, naselili ih, i stvorili nove imperije.
Ovaj poziv može naći brojne pristalice među glasačima ekstremne desnice širom Evrope, ali ne i među političkom elitom. Rubio je pobrao aplauz, ovacije čak za svoj govor, ali raspoloženje se u Evropi nije promenilo. Evropa se neće vraćati ni krstašima ni kolonijalizmu 19.veka. Nema više profita u tim modelima.
Trampove carine ne idu po planu
Što se tiče Trampa, 20.februara mu je Vrhovni sud SAD oduzeo omiljenu igračku, carine, na osnovu žalbe koju su u aprilu podnele brojne američke kompanije i 12 saveznih država. Sud je presudio da predsednik nema ta ovlašćenja i da ona pripadaju Kongresu. Besan, Tramp je uveo carine od 10% svim državama sveta, pa je sutradan povećao tu cifru na 15%. Ove carine po zakonu mogu da traju najviše 150 dana, nakon čega mora da ih produži Kongres.
U SAD se otvara pitanje obeštećenja i vraćanja novca građanima i kompanijama koji su plaćali carine u prethodnih godinu dana. Sporazum SAD i EU koji još uvek nije ratifikovan u Evropskom parlamentu možda neće ni biti, zbog Trampove hirovite odluke da uvede 15% svima. A i zašto bi EU prihvatila sporazum kad ove nove carine ističu za manje od 150 dana?
A Indija je 6. februara potpisala okvir za novi trgovinski sporazum, i to sa SAD. Uprkos povrđenom egu i sujeti, Tramp je prihvatio da okvir predvidi spuštanje carina sa 50% na 18% za indijske proizvode dok će Indija ukinuti carine za američke poljoprivredne i tehnološke proizvode. Prihvatila je i obavezu da u narednih pet godina kupi 500 milijardi vredne američke energente, letelice, tehnološke proizvode.
Sporazum nije gotov, ovo je tek okvir, ali sve zajedno se stiče utisak da je posle godinu dana Trampova mahnita politika počela da udara u zidove. Svet zbija redove, i, iako on još uvek može da pokrene ratove i napada Grenland, Meksiko, Iran, ravnoteža snaga je nastupila. Uz tihu saglasnost Kine, srednje sile širom sveta se povezuju.
U mišljenjima su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
