Ministarstvo za evropske integracije Srbije nije odgovorilo na pitanje našeg portala dokle se stiglo u sprovođenju onih koraka iz Reformske agende Vlade Srbije koje trebalo ispuniti do kraja juna 2025. U pitanju je 17 mera za koje se Srbija obavezala da će ih u ovom roku primeniti kako bi dobila sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Ukupan broj ispunjenih mera trenutno je nepoznat, ali zna se da se u nekim koracima kasni, uključujući aktuelne izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, izbor Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, kao i četiri mere vezane za nove propise iz oblasti bezbednosti.
Podsetimo, Evropska komisija je u junu uplatila 7% ukupne finansijske podrške namenjene Srbiji u okviru Plana rasta EU, u iznosu od oko 110 miliona evra nepovratnih sredstava i jeftinih zajmova. Uslov za ovu isplatu bila je ratifikacija neophodnih sporazuma sa EU, što je završeno u martu 2025.
Za isplatu svake sledeće rate od 1,6 milijardi evra neophodno je ispunjavanje mera predviđenih u Refomskoj agendi. Do kraja 2027. postoji još pet rokova, na svakih pola godine, a za svaki rok predviđen je novi set mera. Na osnovu ispunjenih reformskih koraka Srbija će moći da zahteva uplatu sredstava.
Dobra vest za Vladu Srbije je što će Evropska komisija, u skladu sa sporazumom, omogućiti dodatni period za ispunjenje uslova za sve zemlje regiona – do dve godine za reforme čiji je prvobitni rok bio do kraja 2024, i do godinu dana za one sa kasnijim rokovima
Šta je trebalo uraditi do kraja juna 2025?
Vlada Srbije je predvidela sedam mera iz Reformske agende koje je trebalo ispuniti do kraja 2024, ali je rok za većinu u međuvremenu bio pomeren odlukom Evropske komisije. Početkom februara 2025. za EWB je iz Ministarstva za evropske integracije potvrđeno da su do tog trenutka dve od sedam mera bile kompletno ispunjene, da se na jednoj još radilo, dok su se za preostale četiri mere čekale reakcije i mišljenja nadležnih međunarodnih institucija, pre svega Evropske komisije.
Iako se u međuvremenu nisu pojavile zvanične informacije o stepenu ispunjenja kriterijuma predviđenih za kraj 2024, jasno je da do današnjeg dana nisu sprovedene mere koje se, između ostalog, tiču izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Mada su ovi procesi u toku, praćeni su brojnim zamerkama civilnog društva i stručne javnosti u vezi sa kršenjem pravila i procedura.
Sa druge strane, poznato je da je početkom juna 2025. Vlada usvojila izmene i dopune medijskih zakona, što je bio jedan od koraka iz Reformske agende, kao i uredbe koje se tiču snadbevanja prirodnim gasom, čime se Srbija usaglašava sa regulativom EU.
Kada je reč o merama iz Reformske agende koje je trebalo da budu sprovedene do kraja juna 2025, iz Ministarstva za evropske integracije naš portal nije dobio nikakvu informaciju dokle se stiglo u implementaciji.
Prema zvanično dostupnim podacima, u navedenom roku bilo je, između ostalog, planirano da Srbija usvoji novi novi strateški dokument i prateći akcioni plan koji se odnose na borbu protiv terorizma i ekstremizma, da donese novi zakon o unutrašnjim poslovima, kao i zakone o sprečavanju trgovine ljudima i o oružju i municiji, te da poveća nivo transparentnosti projekata ugovorenih po međuvladinim sporazumima. Istovremeno, bili su predviđeni i koraci u vezi sa razvojem gasne infrastrukture.
Marko Todorović: Zabrinjava spor napredak u važnim oblastima
Govoreći o (ne)ispunjavanju koraka iz Reformske agende, Marko Todorović, istraživač Centra za evropske politike (CEP), navodi za European Western Balkans da je prema istraživanju CEP-a, sprovedenog u okviru regionalnog projekta WB Reform and Growth Monitor, Srbija do kraja juna 2025. ostvarila tek ograničen napredak u sprovođenju Reformske agende.
“Većina formalnih preduslova za povlačenje sredstava iz Plana rasta je ispunjena, poput ratifikacije sporazuma o zajmu i sporazuma kojim se utvrđuje finansijski instrument. Međutim, i među tim preduslovima postoje određene nedoslednosti. Do kraja juna nije bilo podataka o tome da li je Odbor za praćenje sprovođenja finansijskog instrumenta osnovan, iako je i to jedan od ključnih uslova za povlačenje sredstava”, objašnjava Marko Todorović.
Naš sagovornik ukazuje da je, kada je reč o ispunjenosti samih reformskih koraka, ostvaren napredak u nekoliko važnih oblasti.
“Među ispunjenim merama izdvajaju se usvajanje strateškog dokumenta za borbu protiv korupcije i pratećeg akcionog plana; premašivanje ciljeva u finansijskoj podršci naučnicima i inovativnim kompanijama; donošenje uredbe o 5G mreži; povećanje usaglašenosti sa viznom politikom EU”, ističe Todorović.
On naglašava da zabrinjava spor napredak u drugim ključnim oblastima, uključujući činjenicu da se “još uvek čeka na revidiranje biračkog spiska i izbor novog Saveta REM-a – tema koje su bile predmet značajnog javnog interesa”.
“Dodatno zabrinjava kašnjenje u usvajanju čitavog niza dokumenata koji su ostali van šire javne pažnje, uključujući Zakon o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima, Zakon o oružju i municiji, izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, Program kontrole malog i lakog oružja, te Program u oblasti borbe protiv terorizma. Vredno je napomenuti i da su rokovi za konsultacije sa javnošću u vezi sa ovim dokumentima bili veoma kratki, što je dovelo do nedovoljne participacije građana i civilnog društva”, precizira Todorović.
Jelena Pejić Nikić: Problem je i što je MUP godinama netransparentan
Govoreći na istu temu, Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i koordinatorka koalicije prEUgovor, napominje za EWB da prvi problem s kojim se susrećemo u oceni sprovođenja mera iz Reformske agende jeste nedostatak zvaničnih informacija.
“Vlada Crne Gore, na primer, već je objavila dva polugodišnja izvještaja o sprovođenju svoje Reformske agende. Kod nas takav dokument nije dostupan javnosti, a sigurna sam da se izrađuje radi izveštavanja Evropske komisije. Razlog za to, pored i inače inertne netransparentnosti institucija a naročito MUP-a, može biti i to što su rezultati vrlo oskudni. Inače, MUP nije objavio ni poslednjih pet polugodišnjih izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 24”, kaže Jelena Pejić Nikić.
Sa druge strane, naša sagovornica navodi da jedna od retkih mera iz Reformske agende koja je sprovedena do prvog roka prošlog decembra jeste iz Poglavlja 24.
“U pitanju je usklađivanje sa viznom politikom EU. Predviđeno je bilo da Srbija uvede vize za tri države koje su van bezviznog režima EU, a vize su uvedene za četiri zemlje – Oman, Mongoliju, Katar i Kuvajt. Sa spiska od 22 države za koje EU traži usklađivanje sa svojom viznom politikom, Srbija je rešila ukupno deset”, navodi Pejić Nikić.
„Evropska komisija instistira na većoj operativnoj samostalnosti policije“
Jelena Pejić Nikić ističe da od četiri mere iz oblasti koje obuhvata oblasti iz Poglavlja 24, a koje su oročene za jun 2025, nijedna nije potpuno sprovedena.
“Reč je o izradi propisa i strategija, koje se u različitim fazama pripreme, sudeći po informacijama koje su nam dostupne. U izradi su nacrti dva nova zakona. Od kakvih polaznih osnova se krenulo i koliko se napredovalo u izradi Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, ne zna se gotovo ništa. Prošle jeseni formirana je radna grupa, rok za izradu nacrta bio je kraj januara, ali mi nismo videli taj tekst niti su održane javne konsultacije. Podsećam da su prethodne dve verzije nacrta ovog zakona proteklih godina izazvale oštru reakciju javnosti, zbog kojih su bile povučene iz procedure”, konstatuje sagovornica EWB.
Pejić Nikić napominje da “Evropska komisija insistira da se ovim zakonom obezbedi operativna samostalnost policije u odnosu na ministra unutrašnjih poslova i da se unaprede odredbe o prevenciji torture”.
“Svedoci smo, međutim, svakog dana da u praksi MUP ne prioritizuje ove ciljeve, naprotiv – postupanje policije je pod jakim uticajem politike, a slučajevi torture se ne rešavaju. S druge strane, iako još nije usvojen Predlog zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, najveći deo posla je urađen. U okviru iste mere Reformske agende potrebno je još i izmeniti Krivični zakonik i Zakon o oružju i municiji, ali nema nikakvih informacija šta se dešava sa izradom ovih propisa”, poručuje sagovornica našeg portala.
Pejić Nikić takođe ukazuje da još nisu usvojena dva strateška dokumenta koja su bila u pripremi u prvoj polovini godine – Program za kontrolu malog i lakog oružja, municije i eksplozivnih materija 2025-2030 sa akcionim planom, i Program za sprečavanje i suzbijanje terorizma i svih oblika radikalizacije i nasilnog ekstremizma 2025-2027.
“Inače, u toj oblasti se i naredne mere svode na definisanje na papiru, dok vlast paralelno toleriše i podupire narativ nasilja i jačanje ekstremne desnice”, zaključuje ona.
Neophodno ubrzanje reformi na delu, a ne samo “na papiru”
Prema mišljenju Marka Todorovića, “ubrzanje reformskog procesa i snažnije uključivanje svih relevantnih aktera predstavljaju ključ za obezbeđivanje budućih sredstava”.
“Ipak, fondovi za sada nisu nepovratno izgubljeni, jer će Evropska komisija, u skladu sa sporazumom, omogućiti dodatni period za ispunjenje uslova – do dve godine za reforme čiji je prvobitni rok bio do kraja 2024, i do godinu dana za one sa kasnijim rokovima. Ukoliko se ti uslovi ispune u predviđenom dodatnom roku, sredstva i dalje mogu biti odobrena”, objašnjava Todorović.
U sličnom tonu, Jelena Pejić Nikić poručuje da bi mere Reformske agende imale smisla, “one se ne smeju svesti na gomilu papira koji slika neku paralelnu realnost”.
“Zato će za otključavanje novih sredstava iz Plana rasta biti ključno kako će Evropska komisija oceniti njihovo sprovođenje. Vlada već kasni sa izradom akata i ne uključuje javnost na odgovarajući način, što je takođe obaveza iz Reformske agende, a još smo daleko od njihove primene i realnog napretka”, konstatuje Pejić Nikić.
