Od 15. maja, na sajtu upit.birackispisak.gov.rs koji održava Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave postoji novi odeljak: „Pregled broja birača po adresi“. Teoretski, građani ovde mogu da pogledaju koliko na njihovoj adresi ima prijavljenih glasača i da uoče netačne informacije, a potom reaguju kod nadležnih institucija.
Ove promene uvedene su izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku u novembru prošle godine. Nepoverenje u birački spisak u javnosti znatno se povećalo nakon izbora u decembru 2023. godine, kada su posmatrači i opozicione stranke navele da je na lokalnim izborima, posebno u Beogradu, došlo do „migracija“ glasača, odnosno dodela fiktivnih prebivališta, a samim tim i prava glasa, građanima koji ne žive u glavnom gradu.
Revizija biračkog spiska je nakon tih izbora postala ne samo preporuka međunarodnih posmatrača, već i politički zahtev Evropske unije. Iako je vladajuća većina jesenas pristala da zakonski omogući pristup dodatnim podacima iz biračkog spiska, iz organizacije Crta poručuju da pretraga broja birača po adresama i dalje jednim bitnim delom ne funkcioniše.
Sumnje na fantomske glasače u biračkom spisku
Iako se godinama unazad problem fantomskih birača pojavljivao u javnosti uoči izbora, ova tema je postala posebno vidljiva nakon parlamentarnih i lokalnih izbora u decembru 2023. godine. Tada je posmatračka misija Crte ocenila da je na ovim izborima u znatnoj meri sprovođena „organizovana migracija birača“ sa ciljem da se utiče na rezultate lokalnih izbora.
Ovaj izborni inženjering se, prema navodima Crte, sprovodio tako što su građani koji zapravo ne žive u određenom gradu ili opštini u njoj dobijali fiktivno prebivalište i na osnovu toga ostvarivali pravo glasa na lokalnim izborima.
U danima nakon izbora mediji su došli u posed izvoda iz biračkog spiska po adresama u Beogradu, koji su pokazivali da je u pojedinim stanovima bilo prijavljeno više desetina ljudi. Opozicija je posetila više adresa u gradu na kojima su navodno bili prijavljeni glasači, pokazujući da su u pitanju napušteni ili nerezidencijalni objekti.
Pritisak iz EU
U svom konačnom izveštaju o izborima 2023, posmatračka misija ODIHR-a je konstatovala tvrdnje o organizovanim migracijama birača i preporučila da vlasti omoguće uvid u podatke iz biračkog spiska kao i da sprovedu reviziju biračkog spiska uz učešće svih relevantnih aktera.
Revizija biračkog spiska u međuvremenu je postala jedan od neformalnih uslova koji Srbija mora da ispuni kako bi napredovala u procesu evropskih integracija, ali i kako bi dobila novac iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Tokom posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu u oktobru prošle godine, pitanje biračkog spiska eksplicitno pomenuto kao nešto što EU očekuje da se reši. Neposredno nakon toga usvojene su revizije Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Šta sada građani mogu da vide?
U novom Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku stoji da ministarstvo nadležno za poslove uprave „na svojoj veb-prezentaciji omogućava uvid i u podatke o broju birača po domaćinstvu, odnosno adresi i broju stana“. Dodatnim članom je precizirano da ove promene počinju da važe šest meseci od stupanja zakona na snagu.
Ovaj član zakona je počeo da se primenjuje od 15. maja. Na sajtu upit.birackispisak.gov.rs sada postoji odeljak „Pregled broja birača po adresi“. Ukucavanjem svojih podataka (JMBG i broj lične karte), korisnik pristupa servisu u kojem odabira opštinu, mesto, adresu i kućni broj za koji želi da mu se prikaže aktuelni broj prijavljenih birača u biračkom spisku, prema prebivalištu i boravištu. Prikazuje sa samo broj osoba prijavljenih na adresi, a ne i njihov identitet.
Šta ako se podaci ne poklapaju sa realnim stanjem?
Kako objašnjava Vladimir Erceg, programski menadžer u organzaciji Crta, ovim uvidom birači mogu da utvrde da na njihovoj adresi ili drugoj poznatoj adresi ima očekivani broj prijavljenih birača, u kom slučaju nema ničeg spornog.
Međutim, građani mogu da utvrde da na njihovoj adresi ili drugoj poznatoj adresi ima manje ili više prijavljenih birača nego što se očekuje.
„U ovom slučaju građanin se može obratiti Komisiji za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska ukoliko žele da pokrenu postupak kojim bi se utvrdio razlog prisustva ovih lica i eventualno pomoglo Komisiji ukazivanjem na potencijalne probleme u sistemu biračkog spiska. U slučaju da žele da odjave višak birača na adresi mogu se obratiti MUP-u radi odjave osoba koje ne žive na adresi“, navodi Erceg.
Svi podaci i dalje nisu dostupni
Vladimir Erceg navodi da uprkos eksplicitnoj zakonskoj odredbi, i dalje retko u kom mestu u Srbiji će moći da se vidi broj birača po domaćinstvu, već najčešće samo po ulici i broju.
„Tako da oni koji žive u zgradama neće moći da potvrde kakvo je stanje sa brojem birača za svoj stan. Uprkos eksplicitnoj zakonskoj odredbi, MDULS nije ažurirao podatke u Jedinstvenom biračkom spisku, iako je za to imao punih šest meseci. Samim tim, može se smatrati da MDULS nije ispunio svoju zakonsku obavezu i da prikaz birača po adresama dominantno ne ostvaruje svoju svrhu zbog koje je predviđen u zakonu“, navodi Erceg.
Crta je u saopštenju od 15. maja ukazala na ovaj problem, navodeći da „ovo sigurno nije put popravljanja izbornih uslova, niti uspostavljanja poverenja javnosti u birački spisak i ceo izborni proces“.
Osim toga, Erceg navodi da je drugi problem sa kojim se mogu suočiti građani koji ostvaruju javni uvid u ove podatke jeste zabrana provere više od pet puta preko iste IP adrese.
Opozicija optužuje vlast da sprečava punu reviziju biračkog spiska
Omogućavanje uvida u broj birača po adresi samo je jedna od promena iz novog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Njime je uspostavljena i Komisija za reviziju biračkog spiska, koju čine članovi nominovani od strane vladajućih poslaničkih grupa, opozicionih poslaničkih grupa i civilnog društva.
Prema zakonu, Komisija je dužna da u roku od devet meseci od imenovanja članova obavi reviziju biračkog spiska i Narodnoj skupštini podnese izveštaj o reviziji. Izveštaj treba da sadrži preporuke organima nadležnim za vođenje biračkog spiska, po kojima su oni dužni da postupe.
Članovi Komisije izabrani su u januaru, te je rok za prvi izveštaj u oktobru ove godine.
Međutim, članovi Komisije koje je nominovala opozicija optužili su vlast da im ne dostavlja sve baze neophodne za kompletnu reviziju biračkog spiska.
Prošle nedelje, Ana Gođevac iz Stranke slobode i pravde (SSP), članica Komisije za reviziju biračkog spiska izjavila je na televiziji N1 da Komsija u ovom trenutku ima samo pristup pojedinačnim imenima i adresama.
„Nama treba pristup bazama, što znači da možemo da uporedimo, na primer, bazu preminulih i bazu birača. Za pola sata može da se očisti birački spisak od preminulih lica. Onda nam treba baza prebivališta i baza birača i da pronađemo sve greške – gde postoje prebivališta koja su netačna i gde postoje, kako ih zovemo, fantomi, a njih ima na desetine hiljada“, rekla je Gođevac.
