Najmanje 15 hrvatskih državljana dobilo je tokom 2025. godine rešenja o ukidanju boravka u Srbiji, dok je termin „ustaša“ u medijima bliskim vlasti od decembra 2024. godine do marta 2026. pomenut najmanje 15,488 puta, navodi se u novom izdanju „Dosije Hrvatska: Koordinacija mržnje“, koji je objavila Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR).
Prema podacima Inicijative, antihrvatska kampanja koja je pratila političku krizu u Srbiji nije se završila samo na zapaljivoj retorici i tabloidnim naslovima, već je dobila i institucionalnu dimenziju kroz ukidanje boravišnih dozvola hrvatskim državljanima.
Novo izdanje obuhvata period od marta prošle godine do marta ove i predstavlja nastavak prvog istraživanja ove organizacije o kršenju prava hrvatskih državljana i širenju mržnje. Zasniva se na analizi sadržaja medija, skupštinskih rasprava i nastupa državnih funkcionera, kao i na intervjuima sa hrvatskim državljanima kojima je ukinut boravak, kao i pripadnicima hrvatske manjine u Srbiji i osobama koje su mediji označili kao „ustaše“.
„Medijski monitoring koji smo sproveli uključuje učestalnost reči koje u osnovi imaju ‘ustaše’. Hteli smo da vidimo da vidimo konkretne brojke i da uporedimo to sa periodom pre novosadske tragedije i poslednjeg talasa nasilja do marta ove godine“, rekla je na predstavljanju Ivana Nikolić iz Inicijave mladih za ljudska prava i autorka izveštaja.
Prema njenim rečima, momenat od kada organizacija počinje da prati šta se dešava u medijima na ovu temu je 11. decembar 2024. godine kada Ana Brnabić prvi put spominje takozvanu „blokadnu kuharicu“.
„Od tada narativ postaje da iza svega stoji Hrvatska, a ko god da je dolazio iz te zemlje u Srbiju bio je proterivan ili targetiran, a pojedini su završavali i na Informeru. Tako su u aprilu prošle godine za 15 državljana Hrvatske otkazale boravišne dozvole. Ljudi koji su ove živeli, radili, kupovali nekretnine postali su pretnja po bezbednost Srbije“, rekla je Nikolić.
Ipak, institucije Srbije, među kojima su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Upravni sud, nisu dostavili YIHR informacije o građanima Hrvatske koji su proterani iz Srbije od početka studentskih protesta, odnosno kojima je uskraćen boravak jer je procenjeno da su pretnja po bezbednost.
„Institucijama nije išlo u prilog da mi te podatke dobijemo“, rekla je Nikolić, navodeći da je odgovor MUP-a bio da podaci ne mogu biti dostavljeni zbog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
„Nalazi izveštaja su poražavajući i zastrašujući i činjenica je da se nalazi poklapaju sa izveštajima Evropske komisije. Institucionalni okviri koji treba da posluže za zaštitu prava manjina da su neadekvatni i nepostojeći“, rekla je Kristina Todorović iz YUCOM-a.
Kako istakla, antidiskriminacioni zakoni podrazumevaju ne samo sankcionisanje diskriminacije već obavezu države da preventivno reaguje i da spreči stvaranje prostora u kojem će postojati govor mržnje kakav danas nažalost postoji i to od strane najviših nosilaca vlasti.
„Posledica govora mržnje kada se on desi su i zločini iz mržnje, i zato država mora da prevenira to“, ocenila je Todorović.
Medijski rat protiv građana
Kako pokazuju rezultati monitoringa sprovedenog u okviru istraživanja YIHR-a od 11. decembra 2024. godine do 1. marta 2026. godine učestalost reči koje u osnovi sadrže reč „ustaša“ pomenuti su najmanje 15.488 puta u medijima koji pozitivno izveštavaju o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i vlastima u Srbiji.
To predstavlja značajan porast u odnosu na period od dve godine pre pada nadstrešnice (od decembra 2022. godine do decembra 2024. godine), kada je zabeležno 11.310 pominjanja.
Prema podacima koje su izneli iz YIHR, Informer je prednjačio u upotrebi ovakvih izraza. Oni su na ovoj televiziji izgovoreni preko 4 hiljade puta, dok su samo u dve emisije na TV Pink (Jutarnji program i „Hit tvit“) mogle čuti više od 1000 puta.
„Ovo je veliki problem. Mi imamo iskusto medija tokom rata iz devedesetih godina. Ono što imamo danas je slično i dolazi sa najvišeg nivoa. Vlast preko Informera deo ljudi koji se bori za vladavinu prava etiketira kao ‘ustaše’ ne bi li sakrili odsustvo reformi“, rekao je tokom predstavljanja izveštaja u Kući ljudskih prava Zoran Gavrilović direktor BIRODI.
Ona je ukazao da su posledice ovakvog izveštavanja opasne jer se jezik iz medija vrlo lako prenosi na društvene mreže, a sa društvenih mreža u realan život i društvo u celini, dodajući da država vodi medijski rat protiv svojih građana.
Termin „ustaša“ nije bio ograničen samo na medije. U posmatranom periodu zabeleženo je najmanje 200 pominjanja ove reči na sednicama Narodne skupštine.
Kako je objasnila Ivana Nikolić, sva ova spominjanja ne odnose se samo na studente, opoziciju ili građane Srbije.
„Jako mnogo je bilo priče o NDH, ratovima devedesetih… To su teme o kojima treba razgovarati, ali kada vidite da se o tim stvarima priča svaki dan na ovim medijima zaista se stiče utisak da se prošlost koristi kako bi se skrenula pažnja sa neke krize koja ne odgovara vlastima“, rekla je Nikolić.
Povećan osećaj nesigurnosti hrvatske zajednice u Srbiji
„Nikome ne pada dobro kada se narod kojem pripadaš naziva ustašama i zlikovcima. Najčešće se doživljava kao laž koja se svjesno širi kako bi opravdavali sebe ili svoju lošu savjest. Dosta ljudi iz mog okruženja naravno negoduje i pita se kako je moguće govoriti na takav način u pojedinim medijima i javnosti od strane pojedinih poličara i doživljavaju to kao nepravdu i uvrijedu“, izjava je jednog od intervjuisanih pripadnice hrvatske zajednice iz Subotice za izveštaj YIHR.
Ona pamti da se o Hrvatima kao ustašama govorilo tokom devedesetih, ali da taj narativ nikada nije sasvim nestao.
Kako se navodi u izveštaju YIHR, antihrvatska kampanja u Srbiji ima direktne i višeslojne posledice po građane hrvatske nacionalnost i koji žive u Srbiji, hrvatske državljane koji u Srbiju dolaze iz različitih razloga, ali i po sve one koje su mediji i politički akteri proizvoljno označavali kao ustaše.
„Posledično, svi oni koji su etiketirani kao ustaše bez obzira na stvarni identitet, suočavali su se i još uvek se suočavaju sa povećanim rizikom od diskriminacije i govora mržnje. Takav diskurs normalizuje neprijateljstvo između država i naroda koji su veoma često u verbalnom sukobu, stvara osećaj nesigurnosti i dodatno produbljuje već postojeće etničke podele i otežava proces pomirenja“, navodi se u izveštaju YIHR.
