Pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima u Srbiji izazvala je u Briselu optimizam i nadu da će promena vlasti, oličene u Aleksandru Vučiću, pokrenuti evropski put ove države koji je već dugo u zastoju. Iako izborni program ove liste nije stavio članstvo u Uniji kao neposredni imperativ, insistiranje na demokratskim vrednostima, uključujući bespoštednu borbu protiv korupcije i uvođenje vladavine prava, EU vidi kao izuzetno pozitivan signal.
Prema mišljenju sagovornika Savremene politike, neophodno je da Evropska unija nedvosmileno podrži Vladu koju će formirati Studentska lista, budući da su reforme za koje se zalažu studenti u skladu sa vrednostima na kojima počiva Unija.
“Moram da, najpre, kažem koliko mi je drago zbog ovog političkog udarnog talasa. Ne samo zbog svrgavanja Vučićevog režima, već i zbog činjenice da je to rezultat snažne i imaginativne odlučnosti mladih. U politici se rađa nova generacija, da preuzme brigu o potrebama i željama društva. Čestitke studentskom pokretu”, navodi Pjer Mirel, bivši direktor Generalnog direktorata za proširenje Evropske komisije.
Florijan Biber, profesor na Univerzitetu u Gracu i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), konstatuje da “EU treba da podrži reforme za koje je vlada dobila mandat”.
“To znači povećanje tehničke i finansijske pomoći na način koji će takođe pokazati građanima da EU može da pomogne da se te reforme pretvore u stvarnost. Podjednako je važno dati vladi malo prostora za manevrisanje, a ne odmah zahtevati sankcije protiv Rusije, ili delovanje po drugim pitanjima koja će biti teško rešiti. EU mora da shvati da je spoljna politika Srbije stvar politike identiteta. Dakle, to nisu nedvosmislene odluke za vladu, koja će se i dalje suočavati sa značajnim pretnjama na domaćem terenu”, smatra Biber.
“Biće potrebno neko vreme da se razmontira zarobljena država”
U čestitkama koje su najviši zvaničnici EU uputili Studentskoj listi istaknut je značaj sprovođenja ključnih reformi, te izražena nada da budućnost Srbije leži u Uniji.
Kako je saopštila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, “spremni smo da pružimo podršku reformama u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i jačanja demokratskih institucija, i da zajedno radimo na unapređenju budućnosti Srbije u EU”.
Komesarka za proširenje EU Marta Kos ocenila je da su vrata Unije “otvorena za Srbiju”, te pozdravila činjenicu da su “nakon dve godine protesta za demokratiju, vladavinu prava i borbu protiv korupcije, građani Srbije izašli na izbore u istorijskom broju”.
U sličnom tonu, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola poručila je da će EP nastaviti da pruža podršku reformskom procesu u Srbiji.
Doktor Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, izjavio je da Srbija ostaje na putu evropskih integracija.
“Naime, Srbija se na proces evrointegracija obavezala još 2000, pre 26 godina. Taj posao će biti nastavljen. Taj postupak će biti nastavljen. Ali, ono što mi svakako možemo da obećamo jeste da nećemo učiniti ono što je uradila prethodna vlast, a to je da se za period od 15 godina izgubi 20% podrške među građanima Srbije kada su u pitanju evrointegracije”, kazao je Srdanović u intervjuu za RSE.
Kako je precizirao, “mi ćemo svakako, na temeljima istih civilizacijskih vrednosti, poštovanja prava i jednakosti, antikoruptivnih radnji, funkcionisanja institucija i slobode medija, potpuno usaglasiti našu državnu unutrašnju politiku sa poglavljima 23 i 24, koja su osnovna prepreka za dalje pristupanje evropskim integracijama”.
Akademik i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić izjavio je za RIA Novosti da Studentska lista ne planira uvođenje sankcija Rusiji.
„Kao što smo naveli u svom programu, Studentska lista ne zalaže se za uvođenje sankcija protiv Rusije“, rekao je Saičić.
On je podsetio da je Srbija i sama bila izložena sankcijama i ocenio da takve mere ne rešavaju probleme.
„Probleme treba rešavati dijalogom, pregovorima i dogovorima, a ne sankcijama“, poručio je Saičić, prenosi NIN.
Komentarišući poruke predstavnika Studentske liste koje se odnose na unutrašnje reforme i evropski put Srbije, Florijan Biber navodi za naš sajt da je “vreme od suštinske važnosti ukoliko vlada želi da uspe u oslobađanju zarobljene države”.
“Što duže bude bilo potrebno da se ostvare opipljivi rezultati, veći je rizik od protivudaraca. Brza, pragmatična podrška (Evropske unije), stoga, jeste od suštinskog značaja, kao i da se izbegnu prepreke koje bi skrenule pažnju sa reformi”, ističe Biber.
On napominje da vladu ne treba pritiskati kada je reč o pitanjima koja izazivaju podele, poput Kosova.
“Umesto da teži brzom rešenju, EU treba da promoviše regionalni dijalog i razmenu mišljenja koja šire angažuju društvo, stvarajući jaču osnovu za odnose. Vučić je zarobio i personifikovao sve međunarodne odnose – sa EU, Kinom i Rusijom. To ga je učinilo vratarom i stvorilo iskrivljenu predstavu o stvarnosti. EU bi trebalo da pomogne da se ovaj narativ promeni. Konačno, EU treba da pribegne nekoj vrsti introspekcije. Evropska komisija i ključne države članice godinama su podržavale i uljuljkavale Vučića. Ova politika je oduvek bila kratkovidna i štetna”, ocenjuje Biber.
Pjer Mirel takođe tvrdi da je EU „suviše dugo povlađivala Vučiću, pa bi, stoga, bilo neprikladno zahtevati brze promene”.
“Vučićevom režimu je trebalo nekoliko godina da uspostavi neliberalni režim. Biće potrebno neko vreme da se to razmontira, kao što je pokazala pobeda Petera Mađara (u Mađarskoj). Stoga, EU treba da uzme u obzir tu teškoću”, naglašava Mirel.
“Model Crne Gore nudi korisne smernice”
Podsetimo, zbog nedovoljnog ispunjavanja obaveza na putu ka Uniji, Srbija već pet godina nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o članstvu sa EU. Iako je Evropska komisija nekoliko puta preporučivala otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast), to nije učinjeno zbog ozbiljnih primedbi država članica Unije, koje se, pre svega, odnose na vladavinu prava, spoljnu politiku, te dijalog o normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Takođe, Srbija je do sada dobila samo pretfinansiranje i deo prve tranše iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan jer nije sprovela većinu zacrtanih reformskih koraka.
Sagovornici Savremene politike smatraju da bi primer Crne Gore, za koju se očekuje da do kraja ove godine završi prestupne pregovore o članstvu u EU, mogao da ponudi i smernice za ubrzanje evropske integracije Srbije.
Podsećanja radi, politička tranzicija se u Crnoj Gori odigrala 2020, ali je snažno ubrzanje reformi nastupilo krajem 2023. i tokom 2024, stupanjem na dužnost vlade Milojka Spajića, što je učinilo da ova država postane predvodnica u procesu proširenja.
“Sada postoji realna mogućnost da se ubrza proces pristupanja Srbije, a Crna Gora nudi koristan model. Pregovaračka struktura već postoji, a pregovori mogu da teku brže i sa većom suštinom. Studentska lista takođe može da koristi pregovore da unapredi svoj program unutrašnjih reformi. U krajnjoj liniji, vladavina prava, demokratija i drugi prioriteti vlade jesu i ono što je potrebno za članstvo u EU”, ocenjuje Florijan Biber.
Prema Biberovom mišljenju, vlada može da obrne svoj uobičajeni argument.
“U prošlosti, i u drugim državama, argument je suviše često glasio da je potrebno da sprovedemo ove reforme jer želimo da se pridružimo EU, zbog čega je bilo lakše sprovesti teške reforme kada je članstvo u EU bilo popularno. Sada, vlada može da kaže da želi da sprovede ove reforme u svakom slučaju, a to će nas i približiti EU. Pravne tekovine EU mogu da posluže kao smernice, a EU može da ponudi finansijsku i tehničku pomoć u sprovođenju reformi”, ističe on.
Biber konstatuje da su “u tom smislu, preduslovi povoljniji nego u Crnoj Gori, gde su vlade nakon 2020. morale da se oslanjaju na stranke koje su se otvoreno protivile članstvu u EU”.
“Glavni izazovi zbog kojih se pozicija Srbije razlikuje, odnose se na druga pitanja, pre svega, na usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i na odnose sa Kosovom. Što se prvog pitanja tiče, nije potrebno da se Srbija odmah uskladi, to može da sačeka, jer su unutrašnje reforme značajnije. Kada je reč o Kosovu, čak i otvorena diskusija o ovom pitanju ostaje teška u Srbiji, a postizanje trajnijeg rešenja zahteva vreme. Stoga, EU treba da razume da ovo pitanje ne može da bude rešeno odmah i da neće biti prioritet za vladu”, zaključuje Florijan Biber.
Govoreći na istu temu, Pjer Mirel ocenjuje da bi EU “trebalo da pruži ruku i ponudi tehničku pomoć”.
“Bez sumnje, određeni broj tink-tenkova i NVO u stanju je da obezbedi takvu pomoć, a EU takođe treba da bude spremna i voljna da prilagodi svoj IPA program i Plan rasta reformskom programu vlasti. U tom kontekstu, primer ubrzanja EU integracije Crne Gore moglo bi da bude od koristi”, smatra Mirel.
