Gotovo šest od deset građana Srbije smatra da su skoro svi ili većina službenika u javnom sektoru uključeni u korupciju, pokazuju rezultati novog istraživanja o percepciji korupcije koje je sproveo Centar savremene politike.
Čak 57,4 odsto ispitanika smatra da su skoro svi ili većina zaposlenih u javnom sektoru uključeni u korupciju, dok tek 6,6 odsto veruje da je reč o izolovanim slučajevima.
Ovakvu percepciju prate i iskustva građana u kontaktu sa javnim institucijama. Više od petine ispitanika (22,9 odsto) navodi da su javni službenici makar u retkim slučajevima direktno tražili novac, poklon ili uslugu. Još 35 odsto kaže da službenici nisu otvoreno postavili takav zahtev, ali su jasno stavili do znanja da očekuju određenu protivuslugu.
Tokom kontakta sa javnim institucijama, 34,4 odsto ispitanika navodi da je makar jednom dalo novac javnom službeniku, dok gotovo polovina (49 odsto) kaže da je dala poklon. Petina građana (20,2 odsto) navodi da je učinila određenu uslugu kako bi rešila problem.
Takva iskustva odražavaju se i na percepciju građana o funkcionisanju javne uprave. Više od polovine ispitanika (54,8 odsto) smatra da je veoma ili prilično verovatno da će osoba morati da da novac javnom službeniku kako bi uspešno rešila svoj problem. Kada je reč o davanju poklona, taj procenat raste na 63,6 odsto.
Građani najveći nivo korupcije vide među političarima
Percepcija građana pokazuje da se korupcija pre svega vezuje za političke funkcije. Najveći procenat ispitanika smatra da je korupcija najrasprostranjenija među lokalnim političkim liderima (69,6 odsto), liderima političkih partija (69 odsto) i ministrima (67,4 odsto). Među prvih pet profesija koje građani smatraju najkorumpiranijim nalaze se još doktori (66,7 odsto) i narodni poslanici (63,7 odsto).
Visoku izloženost korupciji građani vide i kod zaposlenih u institucijama bezbednosti i pravosuđa. Gotovo dve trećine ispitanika smatra da je korupcija široko rasprostranjena među policijskim službenicima (62,8 odsto), carinskim službenicima (63,6 odsto), sudijama (62,4 odsto) i javnim tužiocima (61,4 odsto). Više od polovine slično ocenjuje i rad istražnih službenika (58,6 odsto), poreskih službenika (58,5 odsto), službenika administracije u pravosuđu (52,7 odsto) i advokata (53,5 odsto).
Sa druge strane, građani najmanji nivo korupcije vide u obrazovanju. Samo trećina ispitanika smatra da je korupcija široko rasprostranjena među nastavnicima (33 odsto), što je ubedljivo najmanji procenat među svim profesijama obuhvaćenim istraživanjem. Slede bankari (37,3 odsto), univerzitetski profesori i univerzitetski zvaničnici (41,2 odsto) i novinari (46,4 odsto), koji se takođe nalaze među profesijama kojima građani pripisuju znatno niži nivo korupcije u odnosu na političare i predstavnike državnih institucija.
Ipak, kada govore o sopstvenom ponašanju, građani pokazuju nešto drugačiji stav. Više od sedam od deset ispitanika navodi da ne bi platilo mito ili bi to učinilo samo ukoliko ne postoji nijedan drugi način da ostvare svoje pravo, dok petina priznaje da bi pristala da plati ukoliko bi to bilo neophodno ili finansijski izvodljivo.
Kada su upitani kako bi reagovali ukoliko bi im javni službenik direktno zatražio novac da reši njihov problem, 34,2 odsto ispitanika odgovorilo je da ni u kom slučaju ne bi platilo mito, dok je dodatnih 38,9 odsto navelo da bi to odbilo ukoliko postoji drugi način da ostvare svoje pravo. Sa druge strane, 16,9 odsto građana kaže da bi platilo ukoliko bi to moglo da priušti, dok bi 4,2 odsto to učinilo bez obzira na okolnosti.
Slični odgovori dobijeni su i kada su ispitanici zamoljeni da zamisle sebe u ulozi javnog službenika.
Više od polovine građana (52,2 odsto) navodi da ne bi prihvatilo novac, poklon ili uslugu jer ne odobrava takvo ponašanje, dok dodatnih 27,5 odsto kaže da mito ne bi prihvatilo ukoliko bi rešavanje problema podrazumevalo nezakonite radnje. Nasuprot tome, 12,5 odsto ispitanika smatra da bi prihvatilo ponuđenu korist ukoliko bi time moglo da reši problem građanina, dok 3,8 odsto navodi da bi to učinilo zato što „svi to rade“.
Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem u periodu od 3. do 11. decembra 2025. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika. Istraživanje je sprovedeno u okviru Izveštaja o percepciji korupcije u Srbiji za 2025. godinu Centra savremene politike, koji je zasnovan na metodologiji (Corruption Monitoring System – CMS) koja meri ne samo percepciju korupcije, već i stvarna iskustva građana u kontaktu sa javnim institucijama.
