BEOGRAD – Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75%, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%), navodi se u saopštenju kabineta guvernera.
Prilikom donošenja navedene odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.
„Iako se međugodišnja inflacija tokom prvog tromesečja kretala ispod centralne vrednosti cilja i u martu iznosila 2,8%, Izvršni odbor Narodne banke Srbije očekuje da će ona u narednom periodu zabeležiti umereni rast, pre svega zbog znatnog rasta svetskih cena nafte i po tom osnovu viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Takođe, krajem godine na višu inflaciju uticaće i niska baza usled primene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kada je krajem prethodne godine inflacija znatno smanjena. Ipak, i pored rasta svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, Izvršni odbor očekuje da će rast inflacije biti vremenski ograničen, kao i da će njen vrhunac u tekućem ciklusu biti zabeležen krajem ove i početkom naredne godine“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da, kao što je Izvršni odbor očekivao, prestanak važenja uredbe u februaru ove godine nije doveo do većeg rasta trgovinskih marži i njihovog povratka na nivoe pre donošenja uredbe, na šta ukazuju cene hrane koje su u martu bile i dalje niže nego u istom periodu prethodne godine.
„Aktuelna globalna dešavanja, a pre svega situacija na Bliskom istoku, mogu nepovoljno uticati i na cene kontejnerskog transporta, mineralnih đubriva, lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i tokove robe i kapitala. Pritom, imajući u vidu da je Srbija neto uvoznik energenata, rast svetske cene nafte odražava se direktno na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu, a indirektno može da utiče i na cene hrane, kao i na cene industrijskih proizvoda i usluga. S druge strane, viši troškovi i smanjeni raspoloživi dohodak stanovništva za potrošnju po tom osnovu nepovoljno utiču na izglede privrednog rasta“, saopštio je kabinet guvernera.
Konačne efekte globalnog energetskog šoka na domaću inflaciju i ekonomsku aktivnost teško je proceniti, jer zavise od dužine trajanja i intenziteta samog sukoba, dodaje se.
Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod je u prvom tromesečju ove godine ostvario međugodišnji realni rast od 3%, a najveći pozitivan doprinos privrednom rastu u prvom tromesečju potekao od sektora usluga.
„U narednom periodu očekuje se pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda od potrošnje i investicija, uz značajnu ulogu realizacije investicionih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”, dok se u 2027. godini očekuje i pozitivan doprinos neto izvoza usled održavanja specijalizovane izložbe „Ekspo”. Rast kreditne aktivnosti prema privredi i stanovništvu, koji je u martu ubrzao na blizu 17% međugodišnje, omogućen povoljnim uslovima kreditnog zaduženja, značajno podržava privredni rast. Ipak, privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti izazvane geopolitičkim tenzijama i rastom cena energenata, što može negativno da se odrazi na investiciono i potrošačko poverenje i tokove kapitala“, stoji u saopštenju.
U takvim okolnostima, Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa, zaključuje se.
