BEOGRAD – Nema prečica za članstvo u Evropskoj uniji, ali postoji kratak i veoma dobar put kroz ispunjavanje kriterijuma za članstvo, koji Srbiji nisu nametnuti, već ih je dobrovoljno prihvatila, izjavio je FoNetu ambasador Holandije Martajn Elhersma, koji pad Srbije na lestvici medijskih sloboda vidi kao jasno upozorenje da nešto nije u redu sa reformama.
„Da li bi Srbija mogla da uradi više, da ide brže u tom procesu pristupanja Evropskoj uniji? Moguće je i zato u ovom trenutku imamo intenzivne razgovore o tome“, rekao je Elhersma, koji za maj najavljuje političke konsultacije sa vlastima Srbije kako bi se napredovalo u tom procesu.
„Nije tako teško, u proteklih 25 godina imali smo proširenje sa deset država, potom Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Crna Gora dobro napreduje. Ako se potrudite, postoje ogromne mogućnosti i velika podrška“, rekao je Elhersma.
Na konstataciju da je pred Srbijom, osim Kopenhaških kriterijuma, za članstvo potrebno i rešavanje odnosa sa Kosovom, ambasador navodi da Beograd i Priština vode dijalog kako bi se ti odnosi normalizovali.
„Sigurno, bez toga, nema mogućeg članstva. To će biti veoma teška tema i o tome se mora razgovarati, zato EU insistira na stalnom napretku u procesu. Lično, ne volim velika rešenja koja dolaze s neba, tako da ćemo morati da pravimo male korake“, rekao je Elhersma.
Elhersma odbacuje tezu da Srbija nije otvorila klaster tri u pregovorima sa EU zbog rata u Ukrajini, već ukazuje da bi trebalo pogladati šta piše u Izveštaju Evropske komisije o Srbiji i reformama koje se tiču vladavine prava, demokratije, slobode medija.
„Holandija je, od kraja ere Slobodana Miloševića, bila veoma uključena u projekte koji su unapredili medijsko okruženje u Srbiji, podsetio je on i dodao da sada treba pogledati medijsku situaciju u zemlji od 2014. do 2024. godine. Prema indeksu medijskih sloboda, Srbija je pala skoro 40 mesta. To je ozbiljan znak, a iako taj indeks nije „večna istina“, to je znak da nešto nije u redu sa medijskim slobodama i reformama u proteklih 10 godina“, ukazao je Elhersma.
Holandski diplomata dodaje da je sama Vlada Srbije predložila, kao jedan od koraka koji se mogu preduzeti u kratkom roku, izbor novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, ali ni to nije ispunjeno do današnjeg dana.
„Vidimo napade na novinare, pretnje novinarima, a to je oblast u kojoj Srbija može mnogo bolje i uveren sam da će to učiniti“, rekao je Elhersma.
Zajednički tekst albanskog premijera Edija Rame i predsednika Srbije Aleksandra Vučića o pristupanju ekonomskom tržištu EU i Šengen zoni, bez punopravnog članstva, Elhersma vidi kao doprinos debati kako ubrzati proces proširenja, ali ponavlja da su i dalje neophodne reforme u vladavini prava.
„Unija nije klub kojem se pridružite i birate samo lepe stvari. Razgovori su dobri, ali ako se menja okvir pregovora to zahteva saglasnost 27 članica i parlamenta, što je opet dug proces, zbog čega ipak smatram da se treba okrenuti reformama koje su na stolu“, objasnio je on.
Elhersma konstatuje i da je u prihvatljivo kada su sve strane donekle ljute na EU i kritikuju je ukoliko se ne otvori klaster tri ili je kritikuju zbog navoda da podržava stabilokratiju u Srbiji.
„Ako pogledam izjave komesarke za proširenje Marte Kos – jasno je da EU stavlja važnost na vrednosti demokratije, vladavine prava i medijske reforme“, rekao je holandski diplomata.
Govoreći o studentskim protestima u Srbiji, Elhersma je rekao da to ne smatra „obojenom revolucijom“, iako se Holandija optužuje da je među grupom zapadnih zemalja koje su označene kao sponzori akademske revolucije.
„Komesarka Kos je istakla da studenti koji demonstriraju traže transparentnost, vladavinu prava, ono što su i zahtevi EU“, dodao je Elhersma, koji je uveren da i među demonstranttima i na strani vlasti postoje ljudi koji žele da razgovaraju i pronađu način da zemlja napreduje.
Govoreći o ekonomskoj saradnji Srbije i Holandije, on je istakao da je trgovinska razmena premašila dve milijarde evra prošle godine i da je njegova zemlja drugi najveći investitor u Srbiji, čije kompanije ovde zapošljavaju skoro 16.000 ljudi.
„Svaki korak koji napravite ka EU pomaže preduzećima i najbolja stvar za kompanije je da se zemlja približi članstvu u EU, a onda vidite da investicije postaju sve veće i veće. Dakle, i sa ekonomske tačke gledišta, to se jednostavno isplati“, predočio je on.
Upitan da li je Srbija stabilno i predvidivo tržište, Elhersma podseća na problem holandske kompanije Delez sa uredbom o organičenju marži, što su tumačili kao „udarac održivom, predvidivom poslovnom okruženju“ i da je dobro što ona više ne važi.
„Govorili smo ovde o greškama, lošim stvarima, ali Srbija ima mnoge prednosti. To je zemlja sa dobrom fiskalnom politikom, koja nema visok javni dug, što je veoma atraktivno za strane investitore. Sad, samo mora da napravi sledeći korak, zaključio je Elhersma, ambasador Holandije u Srbiji.
