Aktuelni rascep između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, izazvan različitim strateškim prioritetima, geopolitičkim vizijama i intepretacijama međunarodnog prava, nesumnjivo utiče i na situaciju na Zapadnom Balkanu, koji je osetljiv na promene u transatlanskim odnosima.
Kako ocenjuju analitičari, balansiranje između suprostavljenih interesa administracije američkog predsednika Donalda Trampa i zvaničnog Brisela predstavljaće krupan izazov za zemlje regiona, uključujući Srbiju, ali evropske integracije treba da ostanu prioritet Zapadnobalkanske šestorke.
Komentarišući jaz između Vašingtona i Brisela koji je intenziviran nakon intervencije SAD u Venecueli, a naročito usled Trampovih pretnji da će zauzeti Grenland, Franc-Lotar Altman, nezavisni nemački akademik i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, navodi za Savremenu politiku da se radi o “teškom geostrateškom i geoekonomskom potresu”.
“Tramp je uspeo da pošalje talase nesigurnosti širom sveta, i niko zaista ne zna kakav se strateški cilj krije iza toga. On svira na više klavira istovremeno, ali se stiče da utisak da nema ni melodije niti harmonije u onome šta on svira. Stiče se utisak da je važan samo princip ‘Amerika na prvom mestu’, i da se on predstavi kao ‘najveći predsednik SAD svih vremena’, makar prema aršinima svog sopstvenog velikog ega”, ocenjuje Altman.
Situacija se donekle smirila posle skupa u Davosu, ali Tramp ostaje nepredvidiv partner
Američki predsednik je ove sedmice tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu ublažio retoriku kada je reč o Grenlandu i ekonomskim merama prema EU, zbog čega, ocenjuju stručnjaci za spoljnu politiku, i Zapadni Balkan može da odahne, makar na kratko.
Tramp je, podsetimo, 21. januara, posle sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom najavio postizanje dogovora kojim bi moglo da se okonča pitanje ovog ostrva, autonomne teritorije Danske. On je, istovremeno, najavio da Amerika odustaje od tarifa od deset odsto na robu uvezenu iz osam država EU, zbog protivljenja pristupu SAD prema Grenlandu.
Evropska unija je 22.januara na vanrednom samitu zatražila od SAD da prema njoj postupaju s poštovanjem.
„Evropska unija će nastaviti da se zalaže za svoje interese i da brani sebe, svoje države članice, svoje građane i svoje kompanije od bilo kog oblika prisile. Ima snagu i instrumente za to i učiniće to ako i kada bude potrebno. Kraljevina Danska i Grenland imaju punu podršku Evropske unije. Samo Kraljevina Danska i Grenland mogu odlučivati o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda“, poručio je Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, prenosi portal Radio Slobodna Evropa.
Branka Latinović, članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i bivša ambasadorka u OEBS-u, ocenjuje za Savremenu politiku da su se “stvari malo primirile” nakon Trampovog govora u Davosu, ali napominje da će biti veoma izazovno i za same članice EU, a naročito za države sa Zapadnog Balkana , “koje različitom dinamikom i sa razlitičim uspehom krče svoj put prema Briselu”, da balansiraju između Evrope i SAD.
“To daje prostora za smirenije, racionalnije pristupanje čitavom ovom segmentu, što je EU već već učinila na vanrednom samitu Evropskog saveta. Naime, jedna od odluka je da se vrati u proceduru usvajanja u Evropskom parlamentu Sporazum o carinama sa SAD. Ratifikacija tog sporazuma je bila suspendovana, kao odgovor na Trampove pretnje novim carinama. Davos je više nego pre, ovoga puta bio mesto za dijalog o geopolitičkim dešavanjima i odgovorima na nove pretnje u kontekstu pojačane razgradnje postojećeg svetskog poretka. Pokazalo se da male i srednje zemlje nisu nemoćne, pogotovo kada su odlučne, jedinstvene i odgovorne da se suprostave moćnicima”, ukazuje Latinović.
Prema mišljenju Marka Savkovića, višeg savetnika Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), države Zapadnog Balkana mogu da pokušaju da balansiraju između Evrope i Amerike “ali ta drugačija Amerika nije predvidiv partner”.
“Male države, ponavljamo kao papagaji, teško ‘balansiraju’ jer im nedostaju kapaciteti, resursi. One nisu čak ni ‘srednje sile’ – poput Kanade, Francuske, Velike Britanije, Turske… Zato traže okrilje saveza, zato priželjkuju predvidljivost u međunarodnim odnosima, zato se pozivaju na vrednosti i međunarodno pravo, čak i kada to zvuči licemerno, jer, najzad, svakom je njegova muka najveća i ne zanima ih šta je juče bilo”, ocenjuje Savković za Savremenu politiku.
Naš sagovornik napominje da bismo za balansiranje, odnosno “dobijanje nečega od druge strane”, morali da znamo “šta je to što Trampova Amerika nudi”.
“Koji je to okvir, aranžman – ja ga ne vidim. Energetska diverzifikacija u redu, ali ona ne može, odnosno ne sme da se odigra tako da od nje najviše koristi ima Vašington. Ovde i male države imaju „actorness“, odnosno – sposobnost delovanja, subjektivitet, i šteta što je Srbija svoju sposobnost delovanja koristila tako kako je koristila”, tvrdi Savković.
Govoreći o odnosu Trampove administracije prema Zapadnom Balkanu, Franc-Lotar Altman konstatuje da je pitanje da li predsednik SAD “i dalje mari za oblasti i pitanja od manjeg značaja, u poređenju sa velikom igrom koju pokušava da odigra u Venecueli, Iranu i sada sa Grenlandom”.
“Pitanja od manjeg značaja za njega su Ukrajina i Balkan. On smatra i jedne i druge šegrtima Evrope, dakle, Evropa treba da se postara i angažuje na ovim mestima. Za njega, Zapadni Balkan nema nikakvu veliku vrednost, jer tu ne može da napravi mnogo novca – vidite, recimo, investicioni pokušaj u Beogradu koji nije zaživeo i od kojeg je brzo odustao. Ipak, države Zapadnog Balkana imaju drugačija osećanja prilikom razmatranja buduće orijentacije – SAD, EU, ili i jedno i drugo”, ukazuje Altman.
“Odbor za mir” stvorio nove dileme za Zapadni Balkan
Kada je reč o Zapadnobalkanskoj šestorci, Albanija i Kosovo prihvatili su poziv Donalda Trampa da pristupe Odboru za mir, u koji je pozvano oko 50 zemalja sveta. Sa druge strane, Crna Gora je zvanično saopštila da nije dobila takav poziv, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je Odbor “dodatno podelio Evropu”, i da će se “tek videti šta će biti njegovi zadaci”.
Odbor za mir, koji je zvanično pokrenut na marginama foruma u Davosu, zamišljen je kao telo za “postkonfliktne stabilizacije, obnove i dugoročne mirovne inicijative”. Postoji široko rasprostranjen stav da Tramp time pokušava da stvori alternativu Savetu bezbednosti UN.
Branka Latinović ocenjuje da su se države Zapadnog Balkana našle, ne svojom voljom, pred novim izazovima i rizicima koji se odnose na formiranje Trampovog Odbora za mir.
“Premijer Albanije Edi Rama i predsednica Kosova Vjosa Osmani su dobili poziv da se priključe Odboru, dok drugim liderima poziv nije bio upućen i reklo bi se da je to bila dobra stvar, nisu morali da se snalaze kako odgovoriti na poziv za članstvo u Odboru za mir, čije formiranje i mandat jesu diskutabilni iz više drugih razloga”, navodi naša sagovornica.
Latinović konstatuje da za države regiona, i u situacijama kao što je sadašnja, “ne treba da postoji dilema ili- ili, jer su svima iz regiona potrebni i EU i SAD, koje i dalje putem mirovnih misija ostvaruju značajno vojno prisustvo, koje je ključno za bezbednost, stabilnost i mir našeg regiona.”
“Za Srbiju je to posebno osetljivo zbog prisustva KFOR na KIM, kao i uloge u BiH vezano za Dejton”, poručuje ona.
Franc-Lotar Altman ističe da se u aktuelnim okolnostima države Zapadnog Bakana “osećaju nekako izgubljeno između dva pola – da li je članstvo u EU, na koje se dugo čeka, i dalje krajnji cilj”, i “dokle god je Tramp na čelu u Vašingonu, one osećaju da mogu da imaju poverenja u njega samo u zavisnosti od toga koliko je on zabrinut da li će Rusija osnažiti prisustvo u ovom regionu”.
“Ali, Rusija je sada suviše angažovana u Ukrajini, tada da u ovom trenutku Tramp ne mora za to da brine, niti brine. Neke aktuelne vlade država Zapadnog Balkana i dalje će želeti da se oslanjaju na podršku SAD i pokušaće da sviraju na oba klavira – evropskom i američkom, dok čekaju da li će Tramp biti ojačan ili oslabljen nakon novembarskih izbora za Kongres”, navodi Altman.
Ocenjujući odnos zemalja Zapadnog Balkana prema Trampovim nedavnim potezima i inicijativama, Marko Savković navodi da je v.d. premijera Kosova Aljbin Kurti “pozdravio američku otmicu, ne znam kako bih to drugačije nazvao”, predsednika Venecuele Nikolasa Madura, dok je “Vučić, s druge strane, pohvalio govor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen” u Davosu.
“Rama razvija projekte i večera sa Trampovim zetom Džaredom Kušnerom – ono što nije prošlo u Beogradu ali će proći u Tirani, izgleda, tamo je ta saradnja manje kontroverzna, i sa Trampovom kćerkom Ivankom, tako da je on sada mnogo bliži američkoj administraciji. Pritom je Albanija ‘na evropskom putu’, a mi smo tu gde smo. Albanija ima ‘sponzora’ svoje kandidature u Italiji, Crna Gora ga, čini mi se, traži u Austriji. Poenta je da se svi se prilagođavaju u hodu i nadaju ako ne već kratkoročnoj dobiti, onda makar tome da izbegnu štetu”, precizira Savković.
Pristupanje EU, ipak, treba da ostane prioritet za zemlje regiona
Značajne razlike koje trenutno postoje između SAD i EU kada je reč o budućnosti Zapadnog Balkana došle su do izražaja i prilikom nedavnog oštrog odgovora Ričarda Grenela, izaslanika predsednika SAD za specijalne misije, na objavu komesarke za proširenje EU Marte Kos na društvenoj mreži X.
Kos je povodom susreta sa Aleksandrom Vučićem na marginama foruma u Davosu ocenila da su diskutovali o reformama “koje Srbija treba da sprovede kako bi ostala čvrsto na svom evropskom putu i napredovala u vezi sa Planom rasta”. Ona je istakla da se sa Vučićem saglasila o “jačanju našeg zajedničkog posla na energetskoj bezbednosti, smanjenju zavisnosti i radu ka nezavisnijoj Evropi”.
Grenel je na takve ocene odgovorio, takođe, putem Iks mreže, da bi Srbija trebalo da sledi američki, a ne evropski put.
“Evropa je u problemu – Brisel guši vaše ekonomije. Inovacije su gotovo mrtve. Kompanije ne rastu unutar Evrope. Vučić bi trebalo da prati američki, a ne evropski put”, tvrdi on.
Komentarišući Grenelove tvrdnje, Marko Savković navodi da se ideja dobijanja nekih ustupaka od SAD, “nauštrb mogućih koristi od pristupanja EU, pa kada god da do njega dođe, čini lakomislenom”.
“Fondovi kohezije su poput zaslužene nagrade koja vas čeka na kraju puta i ništa tome nije ni prineti. Naročito u pogledu bezbednosti regiona, otklanjanja mogućnosti budućih sukoba – šta je to što Vašington može da ponudi a da nije već NATO, odnosno EU okvir? Najzad, ozbiljne razlike, kao i izjave ljudi iz Trampovog užeg kruga ukazuju da je ovde reč i o ideološkom sukobu. Ja, na primer ne želim da Srbija, ili bilo koja zemlja Zapadnog Balkana vrednosno pre Brisela izabere Vašington, ako će tom nekom zakon ‘ležati u topuzu’, da parafraziram najvećeg među pesnicima”, ocenjuje Savković.
Da države Zapadnog Balkana treba da nastave da teže članstvu Evropskoj uniji saglasan je i Franc-Lotar Altman.
“Budite smireni i čekajte, ali realistična budućnost treba da bude u EU. Za Crnu Goru i Albaniju izgledi za to su bolji, za Srbiju i BiH ova situacija je komplikovanija, a Kosovo, nakon poslednjih izbora, gleda u pravcu Vašingtona – da li će raniji negativni stav prema Samoopredeljenju i Kurtiju biti nekako ublažen. S druge strane, i Kosovo i Amerika žele da zadrže američko vojno prisustvo, ali iz razlitičih razlika. Stoga, ne očekujem neke izraženije stavove u vezi sa odnosima Zapadnog Balkana i SAD, niti iz Vašingtona, niti iz tih država u narednim mesecima”, zaključuje Altman.
Prema mišljenju Branke Latinović, za države regiona put za dobijanje članstva u EU ostaje neupitan prioritet, ali su svima važni odnosi i sa SAD.
“Nekima možda i više, kao Severnoj Makedoniji, koja ima sa SAD sporazum o strateškom partnerstvu. Stoga, nema jednobraznog modela, te se u slučajevima nesporazuma EU-SAD mora pokazati smirenost, racionalan, dobro osmišljen pristup, koji mora polaziti od nacionalnih interesa. Da li ćete se u nekom slučaju opredeliti za jednu ili drugu stranu nije rebus za koji već danas imate odgovor. U svakoj od tih eventualnih novih dilema treba polaziti od svojih nacionalnih interesa i pratiti, usaglašaviti se što je više moguće sa politikom EU, što mora imati određenu prednost”, konstatuje Latinović.
