STRAZBUR – Portal Savremena politika imao je uvid u tekst predloga rezolucije Evropskog parlamenta „o polarizaciji i rastućoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu“. Poslanici Evropskog parlamenta danas će raspravljati o rezoluciji, a sutra će o njoj glasati.
Nakon što je svaka poslanička grupa u Evropskom parlamentu podnela svoj predlog teksta rezolucije, Savremena politika je imala uvid u zajednički predlog koji je nastao nakon jučerašnjeg usaglašavanja. Očekuje se da će ovaj tekst, uz moguće manje izmene, biti usvojen većinom glasova u EP.
Tekst rezolucije se osvrće na situaciju u Srbiji uoči godišnjice pada nadstrešnice, uključujući represiju vlasti nad demonstrantima, opstrukcije u utvrđivanju odgovornih za tragediju i rastuću polarizaciju. Posebno se osuđuju tvrdnje vlasti da je nadstrešnica pala kao posledica terorizma ili sabotaže, kao i mobilisanje lica sa kriminalnom prošlošću od strane vladajuće stranke. U jednom delu rezolucije se osuđuje i pokušaj vlasti da „oslabi“ medije čiji je vlasnik Junajted grupa.
„Povodom godišnjice tragedije, (Evropski parlament) odaje počast za 16 žrtava koje su izgubile život i one koji su povređeni usled urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024; ponovo poziva na potpuni i transparentni pravni postupak nakon istrage nadležnih organa, kako bi odgovorni bili izvedeni pred pravdu u skladu s vladavinom prava; zalaže se za nezavisnu tehničku analizu konstrukcijskog kvara, sveobuhvatan pregled građevinskih dozvola i nadzornih procedura, i potpunu procenu eventualne korupcije ili nemara; poziva srpske vlasti da porodicama žrtava obezbede efikasan pristup pravdi i adekvatnu odštetu; naglašava potrebu da se šire ispita u kojoj meri je korupcija dovela do snižavanja standarda bezbednosti i doprinela ovoj tragediji“, navodi se u prvom članu rezolucije.
U drugom članu rezolucije se navodi da Evropski parlament podržava „pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste koji pozivaju na odgovornost i demokratske reforme neposredno povezane sa vladavinom prava, što od Srbije očekuje i Evropska unija; ističe važnost građanske hrabrosti, posvećenosti nenasilju i angažmana mladih za napredak evropskog puta Srbije; prima k znanju da su srpski studenti izabrani za finaliste za Saharovu nagrada za slobodu mišljenja za 2025. godinu; podržava istinske pokušaje dijaloga o tome kako vlast može ispuniti zahteve studenata“.
„(Evropski parlament) duboko je zabrinut što situacija u Srbiji ostaje ispunjena tenzijama i polarizacijom koje lako mogu dovesti do nasilja – što je direktna posledica govora mržnje, promocije nasilja, medijskih kampanja blaćenja protiv protivnika i anti‑EU/pro‑ruske propagande koja se širi putem medija pod kontrolom vlasti i državnih zvaničnika, kao i usled ozbiljnog neuspeha službenih institucija da se suoče i obračunaju sa prošlošću Srbije; poziva sve političke i društvene aktere u Srbiji da se uzdrže od takve retorike i doprinesu stvaranju klime međusobnog poštovanja, demokratskog dijaloga i deeskalacije“, navodi se u ostatku ovog člana.
Evropski parlament takođe u rezoluciji oštro osuđuje talas nasilja pod uticajem države, zastrašivanja i proizvoljna hapšenja mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije u Srbiji. Osuđuju se „medijske kampanje blaćenja, zastrašivanje medija i zloupotreba ličnih podataka za diskreditaciju demonstranata“. Pozivaju se visoki zvaničnici da prestanu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje.
Osuđuje se i upotreba nezakonitih nadzornih softvera, kao što su Pegasus, Cellebrite i Novi Spy. Takođe se izražava posebna zabrinutost zbog upotrebe zvučnih uređaja dugog dometa (LRAD) i široke primene suzavca protiv civila.
U četvrtoj tački rezolucije Evropski parlament navodi da „smatra politički odgovornim srpsko rukovodstvo za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija“ i izražava žaljenje „zbog činjenice da najviši državni zvaničnici aktivno šire teorije zavere o urušavanju nadstrešnice kao činu sabotaže ili terorističkog napada“.
Kako se dalje navodi u rezoluciji, Evropski parlament je zabrinuta je zbog nezakonitih hapšenja uoči protesta 15. marta i 28. juna 2025. kojima su prethodila curenja snimaka razgovora osumnjičenih, objavljenih u medijima naklonjenim vlasti. EP takođe prima k znanju da su nekoliko političkih aktivista i članova opozicionog pokreta Pokret slobodnih građana (PSG) uhapšeni na tim osnovama i da neki ostaju u kućnim pritvorom ili u izgnanstvu i poziva na njihovo hitno puštanje.
„(Evropski parlament) poziva na hitne, nepristrasne i transparentne istrage svih navoda o nepotrebnoj i neproporcionalnoj upotrebi sile, proizvoljnim hapšenjima, pritvorima, torturi, seksualnom nasilju nad pritvorenicima, politički motivisanim gonjenjima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava, uključujući pljuvanje i prebijanje vezanih pritvorenika, verbalnu degradaciju i pretnje smrću; poziva vlasti da detaljno ispita navode da su ta kršenja potekla od visokih funkcionera Jedinice za zaštitu objekata (JZO), naročito od njenog komandanta, Marka Krička“, navodi se u sedmoj tački.
Evropski parlament takođe prima k znanju hapšenja bivših ministara Tomislava Momirovića i Gorana Vesića u avgustu 2025, i njihovo naknadno puštanje, pod optužbama za zloupotrebu službenog položaja i sumnjama da su oštetili budžet Srbije za najmanje 115 miliona dolara u vezi sa rekonstrukcijom mađarsko‑srpske pruge, uključujući urušenu železničku stanicu u Novom Sadu. Duboko žali zbog opstrukcije pravde u gonjenju odgovornih za urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici i osuđuje medijske kampanje vlasti protiv sudija i tužilaca koji nastoje da sprovode vladavinu prava.
„(Evropski parlament) snažno osuđuje odmazdu vlade nad zaposlenima u obrazovanju i kulturi zbog podrške protestima, uključujući otpuštanja, smanjenja plata, povlačenje finansiranja javnih univerziteta i prisustvo policije u univerzitetskim zgradama“, stoji u dokumentu.
Dalje se u dokumentu oštro osuđuju postupci članova vladajuće stranke koji su organizovali „nezakoniti kamp u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva i njegovo naknadno proširenje na Trg ispred Narodne skupštine“.
„(Evropski parlament) duboko je zabrinut zbog više izveštaja o mobilisanju lica sa kriminalnom prošlošću od strane vladajuće stranke u kontra-protestnim aktivnostima, napadima na demonstrante pirotehnikom, dodatnoj eskalaciji tenzija, nasilja i polarizacije u zemlji; osuđuje incidente protiv pripadnika nacionalnih manjina tokom kojih su mediji bliski vlasti koristili etničke uvrede“, stoji u dokumentu.
Takođe se odbacuje proizvoljno korišćenje predsednikovih pomilovanja za lica osuđena ili gonjena za nasilje nad studentima i drugim građanima koji učestvuju u mirnim protestima, uz ocenu da se takve akcije smatraju direktnom intervencijom u pravosuđe i ozbiljnim urušavanjem vladavine prava.
Snažno se osuđuju nezakonita hapšenja i proterivanja građana Evropske unije koji su dali izjave podrške studentima, kao i verbalni napadi na poslanike Evropskog parlamenta od strane najviših srpskih zvaničnika.
„(Evropski parlament) osuđuje otvorenu umešanost Ruske Federacija u proteste u Srbiji putem dezinformacija njenih zvaničnika, uključujući Vladimira Putina, koji navode da je u pitanju „obojena revolucija“ uz podršku Zapada; odbacuje sve tvrdnje srpskih zvaničnika i pro‑vladinih medija da su EU i neke od njenih država članica učestvovale u organizovanju studentskih protesta s ciljem pokretanja „obojene revolucije“; poziva srpske vlasti da preduzmu mere protiv takve maligne propagande u domaćim medijima, umesto da budu saučesnici u njenom širenju“, stoji u sedamnaestom članu rezolucije.
U narednom članu Evropski parlament primećuje da je, paralelno s tekućim protestima, vlada izgleda vodila pregovore s vlasnicima kompanije „Junajted medija“, s ciljem da „oslabi“ te medije.
„(Evropski parlament) upozorava da bi, ukoliko se potvrdi, to predstavljao ozbiljan napad na već ugrožen medijski pluralizam u Srbiji“, stoji u dokumentu.
U nastavku rezolucije Srbija se poziva da sprovede obaveze koje proističu iz njene kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, uključujući preporuke ODIHR-a za unapređenje izbornih uslova.
Takođe se podržava hitno upućivanje ad hok misije EU za utvrđivanje činjenica u Srbiju, uz učešće Evropskog parlamenta, kako bi se na terenu procenilo stanje demokratije, tekući protesti, napadi i represija nad demonstrantima. Pozivaju se i Evropska komisija i države članice da razmotre uvođenje ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornik za ozbiljna kršenja zakona i ljudskih prava.
