U prethodnim nedeljama je Palestinu kao državu priznalo još deset zemalja, uključujući po prvi put i vodeće zapadne zemlje, članice G7 – Veliku Britaniju, Kanadu i Francusku. Dve godine od sedmooktobarskog napada Hamasa na Izrael i početka sukoba u Gazi, koji je u proteklim mesecima dosegao brutalne razmere nakon izraelske ofanzive, aktuelizovano je na međunarodnom planu pitanje novih priznanja palestinske države.
Među državama koje su tokom aktuelnog sukoba priznale Palestinu je i Slovenija, koja je to učinila pre nešto više od godinu dana, u junu 2024, na taj način pridruživši se Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, kao zemljama bivše Jugoslavije koje su ranije priznale palestinsku državu i uspostavile diplomatske odnose.
Razlike među naslednicama nekadašnje SFRJ u pogledu pozicija prema izraelsko-palestinskom sukobu su prisutne i sežu i dalje od pitanja formalnog priznanja Palestine. Postoje li, pak, određeni kontinuiteti u politikama država nastalih nakon raspada Jugoslavije sa jugoslovenskom spoljnom politikom prema Izraelu i Palestini?
Jugoslavija, Izrael i Palestina – između priznanja 1948. i 1988. godine
Jugoslavija je bila deo komisije Ujedinjenih nacija koja je 1947. godine zadužena za izradu političkog plana o budućnosti mandatne Palestine. Jugoslovenska delegacija, zajedno sa Indijom i Iranom, je podnela predlog o uspostavljanju jevrejsko-arapske federacije na teritoriji Palestine, ali je ostala u manjini u odnosu na predlog podele na jevrejsku i arapsku državu sa internacionalizovanim Jerusalimom. Prilikom glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o Rezoluciji 181 o podeli Palestine na jevrejsku i arapsku državu, Jugoslavija je bila, kao jedina socijalistička zemlja, uzdržana.
Kada je sredinom maja 1948. godine David Ben-Gurion proglasio nezavisnu državu Izrael Jugoslavija je svega nekoliko dana kasnije, među prvim zemljama, priznala Izrael i uspostavila diplomatske odnose. U toku prvog izraelsko-arapskog rata 1948-1949. godine Jugoslavija je odigrala ulogu u transportu naoružanja iz Čehoslovačke u Izrael, preko svoje teritorije.
Jugoslovensko-izraelski odnosi počinju da se komplikuju u drugoj polovini pedesetih godina. Paralelno se Jugoslavija približava arapskim zemljama – u prvom redu Egiptu sa čijim predsednikom Naserom je Tito razvio bliske lične odnose. Uobličavanje Pokreta nesvrstanosti od šezdesetih godina je osnaživalo jugoslovenske političke i ekonomske veze sa arapskim državama.
U tom periodu je bilo, pak, pokušaja da Tito postane eventualni posrednik između Izraela i arapskih zemalja, a najpoznatija je inicijativa premijera Izraela Ben-Guriona iz 1962. godine.
Prelomni trenutak za spoljnu politiku Jugoslavije jeste Šestodnevni rat 1967. godine. Dva dana nakon okončanja ratnih dejstava u junu 1967. je Jugoslavija prekinula diplomatske odnose sa Izraelom, zahtevajući da se izraelske snage povuku sa svih teritorija koje su okupirale tokom rata. Iako je došlo do prekida diplomatskih, nisu prekinuti ukupni odnosi sa Izraelom, a politički kontakti su održavani pred međunarodnim forumima.
Jugoslavija je tada postala jedan od važnijih pružalaca političke i humanitarne podrške Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji (PLO). Prvo predstavništvo PLO u Evropi je otvoreno u Beogradu 1971, njihov lider Jaser Arafat je posetio Beograd godinu dana kasnije, a od druge polovine sedamdesetih godina je PLO deo Pokreta nesvrstanih.
PLO je 1988. proglasila državu Palestinu pretpostavljajući suverenitet nad teritorijama Gaze i Zapadne obale, sa Istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom. Jugoslavija je iste godine, četrdeset godina nakon Izraela, priznala i palestinsku državu, a diplomatski odnosi su ustanovljeni 1989. godine.
U drugoj polovini osamdesetih godina pojačavane su i inicijative u pojedinim republikama za normalizacijom odnosa sa Izraelom. Međutim, tek 1991. godine, uoči raspada SFRJ, su obnovljeni diplomatski odnosi sa Izraelom.
Posle Jugoslavije – sličnosti i razlike među bivšim republikama
Sve države nastale nakon raspada SFRJ su uspostavile diplomatske odnose sa Izraelom. Srbija je, prvo kao deo SRJ (i SCG) i potom samostalna država, produžila odnose koje je Jugoslavija imala sa Palestinom. Crna Gora je iznova zasebno priznala Palestinu nakon osamostaljivanja 2006. Bosna i Hercegovina je još 1992. godine priznala palestinsku državu i uspostavila sa njom diplomatske odnose. Ovoj grupi se početkom juna prošle godine pridružila i Slovenija, nakon što je njen parlament potvrdio odluku vlade Roberta Goloba o priznanju Palestine. Sa druge strane, Hrvatska i Severna Makedonija ne priznaju državu Palestinu.
Kao države članice ili kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, sve zemlje bivše SFRJ načelno podržavaju pristup EU bliskoistočnom mirovnom procesu kojim se kao krajnji ishod zagovara dogovorno „rešenje dve države“ – Izraela i Palestine, sa Jerusalimom kao glavnim gradom.
U praksi, kada je Generalna skupština Ujedinjenih Nacija odlučila 2012. godine o unapređivanju statusa Palestine u državu posmatrača ne-članicu UN, o čemu je u široj javnosti debatovano kao o de facto parcijalnom priznanju nezavisnosti, samo je Srbija glasala za ovu odluku, dok su ostale bivše jugoslovenske republike bile uzdržane.
Nakon otpočinjanja aktuelnog sukoba 2023. godine, sve zemlje regiona su oštro osudile teroristički napad Hamasa na Izrael i uskladile se sa pozicijom EU i SAD o pravu Izraela na samoodbranu. Međutim, razlike u stavovima su rasle i postale očigledne tokom sukoba i eskalacijom u Gazi, ali i nasiljem na Zapadnoj obali.
Srbija – od balansiranja do bliskosti sa Izraelom
Srbija je dugo balansirala svoju poziciju u politici prema Izraelu i Palestini. Nakon promene vlasti 2012. godine ubrzano je došlo do unapređivanja odnosa sa Izraelom, a 2020. godine se saglasila, na osnovu Vašingtonskog sporazuma, da premesti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, gde u tom trenutku nijedna evropska država nije imala ambasadu.
Premeštanje ipak nije do danas sprovedeno, a u međuvremenu je Srbija i povukla ambasadora iz Izraela nakon izraelskog priznanja Kosova, da bi bio ponovo postavljen upravo u oktobru 2023. godine.
Od početka sukoba Srbija je upućivala humanitarnu pomoć u Gazu, zvaničnici su u javnim istupima podržavali inicijative za primirje, ali je srpska misija u UN glasala mešovito o rezolucijama o Palestini – ostajala je uzdržana povodom rezolucija o humanitarnim pitanjima i okončanju izraelskog prisustva na okupiranim teritorijama, a glasala za pozive na primirje i članstvo Palestine u UN.
U političkom smislu je, ipak, vidljivo približavanje sa izraelskim političkim vrhom u prethodne dve godine. Predsednik Srbije se i 2024. i 2025. godine sastao na marginama GS UN u Njujorku sa izraelskim premijerom Netanjahuom, kao jedan od retkih svetskih političara koji su to učinili. Izraelski predsednik je sa privrednom delegacijom boravio u poseti Srbiji prošle godine.
Nedavno je i srpsko ministarstvo spoljnih poslova najavilo pokretanje strateškog dijaloga Srbije i Izraela. Paralelno su obznanjene informacije o porastu izvoza srpskog naoružanja u Izrael, kao i novim bezbednosnim aranžmanima između dve strane.
Što se Kosova tiče, diplomatski odnosi sa Izraelom su uspostavljeni nakon Vašingtonskog sporazuma 2020. godine, a Priština je godinu dana kasnije otvorila svoju ambasadu, i to u Jerusalimu. Sa druge strane, Kosovo ne priznaje državu Palestinu, a palestinski zvaničnici zadržavaju poziciju o Kosovu kao delu Srbije i insistiraju na značajnim razlikama između palestinskog i kosovskog slučaja.
Slovenija – glasna kritika izraelske politike
Slovenačka vlada je vokalno osuđivala postupke izraelske vojske u Gazi i pozivala na odgovornost vojnih i civilnih lidera Izraela. 2024. godine se pridružila tužbi Južnoafričke republike protiv Izraela za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Slovenija je formalno postala i prva evropska zemlja koja je, u julu 2025. godine, zabranila uvoz, izvoz i tranzit oružja i vojne opreme u i iz Izraela. Vlasti u Ljubljani su proglasile izraelske ekstremističke članove vlade Bezalela Smotriha i Itamara Ben-Gvira za nepoželjne osobe i zabranile im ulazak u zemlju, a u septembru 2025. godine je personom non grata proglašen i premijer Izraela Benjamin Netanjahu.
Slovenija je povećala svoje finansiranje UN agencije za palestinske izbeglice nakon što su brojne zapadne zemlje prekinule podršku. Takođe, slovenačka delegacija u Ujedinjenim nacijama je kontinuirano glasala za rezolucije o prekidu vatre, humanitarnim pitanjima i pozivu za punopravno članstvo Palestine u UN. Glas Ljubljane je jedan od najkritičnijih na evropskoj sceni prema sve radikalnijoj izraelskoj politici.
Bosna i Hercegovina ponovo u etničkim podelama
Unutar Bosne i Hercegovine, kao i u brojnim drugim političkim pitanjima, podele u stavovima prema izraelsko-palestinskom sukobu se kreću duž etničkih linija. Dok su srpski i hrvatski politički krugovi nakon napada Hamasa na Izrael zauzeli proizraelsku poziciju, početna neutralnost bošnjačkih političara je prerasla u čvrstu podršku Palestini.
Primera radi, u Banjoj Luci je palata predsednika Republike Srpske bila u bojama izraelske zastave nakon sedmooktobarskog napada, dok su u Sarajevu u više navrata organizovani skupovi podrške Palestini. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je boravio i u poseti Izraelu u proleće 2025, kontinuirano je kritikovao osude Izraela i odluke o priznanjima Palestine. Sa druge strane, zvanična delegacija Bosne i Hercegovine u UN, koju predvodi bošnjački političar Zlatko Lagumdžija, je glasala za sve rezolucije o Palestini.
Hrvatska i Severna Makedonija – bez priznanja Palestine
Zvaničan stav hrvatske vlade u pogledu izraelsko-palestinskog spora podrazumeva načelnu podršku rešenju o dve države. Međutim, Zagreb još uvek ne priznaje Palestinu uprkos pokušajima u više navrata tokom godina da se donese odluka o priznanju i uspostavljanju diplomatskih odnosa.
Još 2014. godine su ministri u vladi tadašnjeg premijera Zorana Milanovića inicirali raspravu o priznanju Palestine, koja nije uspešno okončana. Više od deceniju kasnije u hrvatskom Saboru je u jeku nove izraelske eskalacije u ratu u Gazi podnet predlog opozicionih partija da Hrvatska prizna palestinsku državu, ali i ukine dozvole za izvoz oružja Izraelu. Krajem septembra je vladajuća većina glasala protiv toga i usvojila kontrapredlog koji reafirmiše dosadašnju hrvatsku poziciju.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović, nasuprot tome, najaktivnije zagovara priznanje Palestine, u kontekstu aktuelnog sukoba u Gazi, što je ponovio i tokom nedavnog zasedanja GS UN u Njujorku, gde je oponirao hrvatskom ministru spoljnih poslova.
U Ujedinjenim nacijama Hrvatska je do sada glasala protiv niza rezolucija o humanitarnim pitanjima i primirju u Palestini, a ostala je uzdržana u pogledu rezolucije kojom se poziva na punopravno članstvo Palestine u ovoj organizaciji.
Severna Makedonija je jedna od retkih zemalja koje uopšte nema ni diplomatske niti političke odnose sa Palestinom, iako deklarativno podržava rešenje o dve države. Jedini akter na makedonskoj političkoj sceni koji je ozbiljnije pokrenuo pitanje priznanja Palestine tokom rata u Gazi bila je opoziciona Levica, čije su dve deklaracije o priznanju Palestine blokirane već u spoljnopolitičkom odboru makedonskog Sobranja.
Severna Makedonija je u međunarodnim forumima (UN) skoro u svim slučajevima bila uzdržana ili (eventualno) protiv prilikom glasanja o rezolucijama o Palestini u protekle dve godine.
Crna Gora – priznanje Palestine i uslađivanje sa evropskom politikom
Zvanična Podgorica je zadržala raniju poziciju, usklađenu sa evropskom, o rešenju dve države. U javnosti nije bilo značajnijih istupa ili zauzimanja kritičkih političkih stavova prema sukobu u Gazi. Predstavnici Crne Gore u Ujedinjenim nacijama su, pak, u kontinuitetu glasali za rezolucije koje pozivaju na prekid sukoba, ali i punopravno članstvo Palestine u UN.
