BEOGRAD – Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas na tribini „Doprinos jačanju kulture dijaloga – pravosudni zakoni“ da je vlast spremna da razgovara o kritikama na set zakona poznat kao „Mrdićevi zakoni“ i da će se eventualno menjati odredbe koje ugrožavaju nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, prenosi FoNet.
„Ne bežim od kritike i ne bežim od toga da – ukoliko dođemo do toga da nešto u ovim pravosudnim zakonima treba da se menja… hajde da to menjamo“, rekla je Brnabić.
Ona je dodala da je važno da predstavnici Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije iskažu mišljenja o odredbama koje „nisu tehničko rešenje koje doprinosi efikasnosti pravosuđa, već zadiru u samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudstva“.
Ona je, kako kaže, začuđena kritikama da novi set pravosudnih zakona poništava ustavne amandmane, postavljajući pitanje kako je moguće biti i protiv amandmana i protiv zakona za koje se tvrdi da ih slabe.
Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov rekao je da su u taj sud stigla dva predloga za ocenu ustavnosti „Mrdićevih zakona“ – od poslanika i Tužilaštva za organizovani kriminal.
„Zamolio sam da služba normativne kontrole već počne da proučava pristigle predloge. Ne isključujem mogućnost da ćemo najpre organizovati pripremnu sednicu, a nakon toga možda i javnu raspravu“, naveo je Petrov.
On je zahvalio Venecijanskoj komisiji što je prihvatila da se izjasni o zakonima i istakao da komisija neće žuriti, već da će mišljenje biti temeljno i sveobuhvatno.
Predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić, rekla je da udruženje „ne prihvata da se sudstvo odmetnulo od države i da se, kako je navela zalažu se za vladavinu prava što je najviši vid patriotizma“.
Ona je takođe kritikovala „zloupotrebu godišnjih rasporeda“ unutar tužilaštava i naglasila da hitna procedura usvajanja zakona izostavlja obavezno obrazloženje i analizu posledica primene.
Lidija Komlen Nikolić je ocenila da su promena zakonodavnog okvira i organizacija javnog tužilaštva doveli do „nestabilnosti i turbolentne atmosfere“ u tužilaštvima, posebno zbog čestih premještaja tužilaca i problema sa nadzorom njihovog rada.
Ona je navela da je u procesu ustavnih promena 2020. godine postignut dogovor o pravcu u kojem Srbija želi da ide u evropskim integracijama, uz učešće predstavnika struke i podršku Evropske unije i Saveta Evrope, što je dovelo do početka primene zakona 2023. godine.
„Možda sam se malo i naivno ponadala da nas sledi jedan mirniji period, barem kada je u pitanju javnotužilačka organizacija i primena zakona“, rekla je Lidija Komlen Nikolić, navodeći da se već nakon dve i po godine ponovo razgovara o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu tužilaštva i drugih propisa.
Govoreći o učešću predstavnika tužilaštva na protestu koji je održan 21. februara ove godine „Maršu za pravosuđe“, rekla je da je to bio legitiman način ostvarivanja ustavnih prava na okupljanje i slobodu izražavanja, uz poštovanje etičkih ograničenja koja važe za javne tužioce.
„Smatram da je sasvim logično da sednemo za isti sto i da razgovaramo i da razjasnimo različita mišljenja“, poručila je, navodeći da se do unapređenja demokratije i uvažavanja različitih stavova može doći jedino kroz dijalog.
